Rejnoova bolest – bledi utrnuli prsti, uzroci, lečenje

288

Rejnoova bolest označava cirkulatorni poremećaj.  Pogađa simetrično prste šaka i stopala i može, preko čitavog niza lokalnih simptoma, voditi od jednostavnog osećaja utrnulog prsta pa sve do gangrene prstiju.

Bolest ima hronični tok (tok bolesti traje više meseci), koji se odlikuje, barem u početku, fazama napada. Rejnoovov sindrom i  Rejnoovova bolest su  patološka stanja obeležena vazospazmima i posledičnim simptomima, ali je sindrom povezan s drugim bolestima (skleroderma, sistemski eritemski lupus, itd.)  i često ima buran tok, dok bolest nije udružena ni sa kakvim drugim oblikom bolesti i obično ima benigan tok.

Uzroci

Rejnoovov sindrom se ubraja među tzv. “neurovaskularne sindrome” ili “funkcionalne sindrome” udova.  Odnosno,  sindrome vezanim za loše funkcionisanje određenih struktura, u ovom slučaju nervnih, a da ne postoje organske promene, tj. promene vidljive makroskopski (golim okom) ili na histološkoj analizi (uz pomoć mikroskopa).

Bolest može biti latentna sve dok neki podstičući uzrok ne otkrije njeno postojanje. U stanjima prepoznavanja veliku važnost imaju:

  • hladnoća: kod nekih od tih pacijenata

  • emocija: čak i na temperaturama iznad 20° C bilo kakva emocija može izazvati napad. Pokazalo se, ipak, da mnogi od tih bolesnika obično imaju emotivan temperament;

  • hormonalni činioci: ženski pol je pogođen oko 10 puta češće od muškog pola. Osim toga, obično se simptomi pojavljuju nakon puberteta da bi nestali ili se ublažili s menopauzom. Rejnoovov sindrom je dosta redak i pogađa pretežno žene u dobi mlađoj od 40 godina.

Kako se prepoznaje

Bolest je obeležena prisutnošću tzv. “Rejnoovog fenomena” i  sastoji se od dve uzastopne faze: prva se naziva ishemična ili sinkopalna faza, dok se druga naziva asfiktična faza.

Tokom prve faze jedan ili više prstiju jedne ili obe šake (retko stopala) postaju intenzivno bledi s udruženim “osećajem utrnulog prsta” ili bolnošću.

Nakon nekoliko minuta prelazi se na drugu fazu, gde ti isti prsti postaju cijanotični (modro prebojeni)  da bi zatim postali crvenkasti, dok se pacijent žali na osećaj pečenja ili nešto poput bockanja iglicama.

Malo pomalo, kako prolazi vreme, šake tih pacijenata poprimaju karakterističan izgled. Naime, najpre se javljaju znojenja, zatim se jagodice stanjuju, a prsti postaju vretenasti, dok se nokti smanjuju u širinu, a distalna falanga (najdistalnija kost prstiju) radiografski postaje osteolitična (pofozna). Na kraju se, iako zapravo retko, može stići do nekrotičnih lezija i do ulceracija i izuzetno do gangrene.

Rejnoovov sindrom se može pojaviti npr. kao profesionalna bolest kod radnika koji koriste pneumatski čekić, kod klesara, daktilografa, pijaniste; u najvećem delu tih slučajeva su kontinuirane vibracije kojima su podvrgnuti prsti, one koje dovode do bolesti, uzrokovane mikrolezijama mijelinske ovojnice nervnih vlakana.

Ispitivanja

Mogući su neki imunološki testovi. U diferencijalnom smislu, u odnosu na druge bolesti, može se pribeći i određivanju brzine nervnog provođenja u gornjim udovima. Korisna može biti i arteriografija okrajina pri temperaturi okruženja. nakon izlaganja hladnoći i nakon davanja lekova koji blokiraju simpatičku inervaciju.

Tretman

Što se tiče Rejnoove bolesti, potrebno je da se pacijent uveri da se radi o benignom obliku, čije se manifestacije ograničavaju na već poznate simptome. Potrebno je ohrabriti bolesnika, zato što, nažalost, se ne raspolaže sa sigurnim sredstvima za izlečenje. Predlažu se obično određene preventivne mere ili farmakološka terapija.

  • Pravila zdravog razuma

Reč je  o higijenskim merama. Preporučljivo je da bolesnik izbegava izlaganje hladnoći i ozledama, ne samo prstiju nego i celog tela.

  • Farmakološka terapija

Ne treba naravno preterati, jer su manifestacije benigne, te lek ne sme biti gori od bolesti. Prepisuju se uglavnom lekovi koji poboljšavaju stanje pacijenta, bez izazivanja sekundarnih negativnih učinaka. Uspešna terapijska sredstva su prilično ograničena. Opšta pravila koja se trebaju poštovati prilikom uzimanja ovakve vrste lekova su:

    1. nikad ne koristiti opasan proizvod i  tretirati  pacijente isključivo kojima je to potrebno;

    2.  sprovoditi terapiju jedino u toku zimskog perioda,

    3.  prekinuti tretman u slučaju trudnoće.

  • Hirurško lečenje

Hirurško lečenje se sastoji od simpatektomije (hirurške procedure podvezivanja ili presecanja nervnih vlakana) koja je preporučena u  slučaju kada smetnja postane zabrinjavajuća. Najviše korišćen zahvat je gornja torakalna simpatektomija koja se sastoji od prekida nervnih puteva koji su zahvaćeni fenomenom, pomoću odstranjenja nekih nervnih ganglija.  Na početku, nakon operacije, može doći do znatnog poboljšanja ali  često se nakon nekog vremena simptomatologija može ponovo javiti. U nekim slučajevima, osim toga, hirurški zahvat može čak pogoršati stanje, kao kod sklerodermije, u kojoj je kontraindikovan.

PODELI