Prvih 1000 dana života vašeg deteta je ključno za razvoj i postizanje punih potencijala u različitim oblastima psihomotornog razvoja. Kada govorimo o ranom razvoju mislimo na komunikaciju, učenje, odnose sa ljudima i kako dete razume ono što mu govorite, kako vam stavlja do znanja šta želi, na sluh i vid deteta, na grubu i finu motorika to jeste način na koji dete koristi šake i prste te pokreće noge, ruke i trup kao i način izražavanja osećanja i kako se igra.
Dinamika razvoja govora, sluha i jezika je različita za svako dete, ali ipak postoje određene sposobnosti koje bi dete trebalo da razvije do određenog uzrasta. Tako, što se tiče komunikacije, dete od 6 meseci treba da guče odnosno produkuje samoglasnike i suglasnike ‘ga’ i ‘de’; dete od godinu dana treba da govori bar jednu reč sa značenjem, a da sa dve godine koristi rečenice od dve reči poput: ,,Mama keks’’,ili ,,Daj vode’’.
Veoma je važno da dete uspostavlja pogled očima i prati kad mu se obraćate već u prva tri meseca života, da se postepeno razvija razumevanje reči i jednostavnih naredbi na uzrastu od 10 – 12 meseci, dok od druge godine, očekujemo da većinu svojih potreba i želja iskazuje rečima i prikladnim gestovima.
Ukoliko primetite da vaše dete drugačije komunicira od navedenog ili odstupa od svojih vršnjaka obratite se pedijatru, neurologu ili psihologu. Što pre primetite odstupanja i javite se to su bolje šanse da razvoj deteta usmerimo u pravom smeru i da dete sustugne vršnjake ili da razvije maksimalne sposobnosti u okviru svojih mogućnosti.
Veoma je važno da ne podlegnete objašnjenima tipa: ,,I tata je kasno progovrio, a posle niko nije mogao da ga zaustavi”, ili ,,Ma dete je lenjo i razmaženo”. Iako kašnjenja u razvoju mogu biti deo normalnog razvoja, savetujemo vas da svaku sumnju proverite sa stručnjakom. Procena razvoja se radi različitim testovima koji su zanimljivi za dete i pružaju mogućnost roditelju da ovlada osnovnim veštinama za podsticanje razvoja deteta.
Ono što treba svakako da radite kako bi ste podstakli što bolji razvoj govora svog deteta, bez obzira da li dete zaostaje ili ima pravilan razvoj, jeste da sve aktivnosti koje obavljate oko njega pratite govorom, da govorite dovoljno sporo i razgovetno i ne tepate mnogo te da ponavljate ono što vaše dete izgovara stvarajući od toga svojevrsnu igru. Imenujte objekte u okruženju i sa decom čitajte knjige prilagođene njegovom uzrastu. Sasvim malom detetu treba pokazivati slikovnice i imenovati životinje, biljke i predmete na njima, dok na uzrastu od godinu i po treba čitati kratke priče.
Razvoj govora vašeg deteta je bitan, jer rečima ono izražava svoje potrebe i stupa u kontakt sa svojom okolinom te omogućava da pratite njegov razvoj dalje.
Za ostvarivanje punih potencijala u odraslom dobu, ključno je svaki eventualni problem uočiti na vreme i intervenisati na najranijem uzarstu.
Za dodatne informacije obratite se
Kabinetu za kliničku psihologiju na 011 20 60 689 ili mejl: ranirazvoj@udk.bg.ac.rs
