Pšenica,klice i sok- Lek za srce, želudac, nervni sistem, umor, kožne bolesti…(recepti)

Ima li biljke koja je važnija i poznatija na svetu? I poetska i strateška i bukvalno svakodnevna i višestruko simbolična, pšenica je svima poznata. Pominje se u Starom i Novom zavetu, pominje se u svim zdravicama, za nju je vezano bezbroj običaja i priča. I, zaista, ona bi se mogla nazvati idealnom, kompletnom hrapom, jer je neobično bogata. Sadrži neophodne vitamine, minerale, hormone, lipoide, skrob i šećer.

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

Njena najveća vrednost je kada se uzima u obliku klica, koje moraju da budu apsolutno sveže, a koje možemo i sami da pripremimo.

Dobro je jesti crni, integralni hleb, koji se pravi od celog zrna pšenice, a može se sprovesti i takozvana pšenična kura, koja uspeva da izbaci otrove iz organizma, a time i mnogobrojne bolesti koje su posledica gomilanja tih otrova.

Svakodnevnu ishranu, naročito u zimskim mesecima, obogatite žitom sa šlagom, medom i slično. Da biste skuvali žito, nije neophodno da ga satima držite na vatri. Evo jednog ekonomičnos načina da ga spremite. Količinu koju ste odredili za jedno kuvanje najpre operite u nekoliko voda, a zatim sipajte u posudu sa dosta vode i pustite da ključa 15 minuta. Zatim ga poklopite, sklonite sa vatre i odmah umotajte u perje ili vuneni prekrivač (kao što se radi sa kuvanim Paradajzom i sl.) i ostavite ga da stoji nekoliko sati ili preko noći. Zrna će se raspući i upiće svu vodu, i biće spremna da ih dalje pripremate, na način koji ste odabrali. Uz malo mašte, to mogu biti razna jela, kojima ćete, malo po malo, dodavati povrće, sok od paradajza, sveže seckan luk, začine… Bilo da ostanete na klasičnom žitu sa šlagom ili orasima, ili da eksperimentišete sa slanim varijantama, znajte da ste u jelovnik uneli pravu riznicu zdravlja, koja bolesne oporavlja, a zdravima čuva ono što je najdragocenije.

Pšenične klice

Jeste li znali da se pšenične klice u ishrani koriste još od pamtiveka. Ipak, kod nas su postale popularne tek u poslednjih nekoliko decenija. Otprilike, kada je zaživela makrobiotska, a naročito ih je popularisala sve traženija hrono ishrana. Naime, ona ih je ponovo vratila u naše jelovnike.

Da li znate uopšte koliko su proklijala semena pšenice zdrava i zbog čega je to tako?

Recimo samo ovo. Konzumiranjem dve kašike ove zdrave hrane Vi svom telu obezbedite 10 posto folata i 15 procenata dnevnih potreba za vitaminom E. Pšenične klice zdravlje čine mnogo boljim, prvenstveno zbog toga što otklanjaju otrove iz našeg tela. Stabilizuju metabolizam, smanjuju umor i depresiju. Čuvaju naše srce i ceo kardiovaskularni sistem.

U daljem tekstu saznajte kako sve možete koristiti klice pšenice u ishrani. Jako ukusno se daju kombinovati sa ostalom hranom, kao npr u čorbama, omletima, sa jogurtom ili voćem. Donosimo Vam nekoliko recepata kojima lako možete obogatiti svoj uobičajeni jelovnik.

Šta sve sadrže klice pšenice?

Pšenične klice su sasvim jednostavno objašnjeno semena pšenice koja su počela klijati. Spoljašnja ljuska semenki je veoma bogata vlaknima, koja su važna za varenje. A ujedno su i prevencija za teške bolesti digestivnog sistema, poput raka debelog creva. Vlaknima se izbacuju nataloženi otrovi iz tela.

Ove žitarice pružaju našem organizmu razne hranljive nutrijente, kao što su biljni proteini i zdrave masti. Zatim tu su i esencijalne aminokiseline, ugljeni hidrati, beta karoten i kalijum karbonat. Oktakosanol koji one sadrže ublažava hronični umor. Dok organski fosfati imaju pozitivan uticaj na poboljšanje varenja i pomažu kod slabosti mišića.

U količini od 100g pšenične klice sadrže 287 kalorija, što je nešto više nego recimo pšenično belo brašno (269 kCal). Od toga najviše čine proteini 27g, zatim ugljeni hidrati 20g i masti 11g.

Pored toga su bogate vitaminima. Obiluju vitaminom B1 (tiamin) koji je veoma važan za regeneraciju nervnog sistema. Tu su i B2, B6, B9 (folna kiselina), vitamin C. Nikako ne smemo izostaviti vitamin E koji je pogodan za kožu i ima antioksidativni efekat.

Od minerala u pšeničnim klicama najviše ima magnezijuma, cinka, fosfora, kalijuma, gvožđa i kalcijuma. Sadrže dosta selena u sebi, koji je jako važan za krvne sudove i srce. Ali prisutni su i retki minerali poput litijuma i hroma, koji svoj pozitivan  uticaj iskazuju na naš nervni sistem. Pored toga i štite od stresa.

Na isti način se mogu i druge žitarice isklijavati, te koristiti kao zdrava hrana bogata hranljivim supstancama. Na primer zrna lana, sočiva. ječma, heljde, kukuruza, bundeve, koriste se i sojine klice.

Takođe i semena mahunarki se mogu isklijavati. U tom slučaju njih trebate odvajati od opne, jer se one jako teško vare.

Kako ih uzgajati u kućnim uslovima?

Sigurno ste se zapitali kako napraviti klice od pšenice u kućnoj varijanti?

Nije teško, naime uzgoj klica kod kuće je sasvim jednostavan. Potrebna Vam je posuda za klijanje klica u čiju svrhu može poslužiti staklena tegla. Treba Vam gaza, gumica za teglu i naravno zrna pšenice. Vodite računa da je pšenica koju koristite iz organskog uzgoja.

Objasnićemo postupak kako uzgojiti klice za jelo.

1. Najpre zrna pšenice properite i ostavite potopljene pola dana u mlakoj vodi. I to tako dok vode ne bude tri puta više nego pšenice. Stavite sloj gaze na otvor tegle i zavežite gumicom. Najpraktičnije je ostaviti preko noći, te ujutru nakon 12h ocedite zrna, vrlo jednostavno kroz gazu koja je već na vrhu tegle.

2. Potrebno je povremeno (1-2 puta na dan, najbolje ujutru i uveče) ispirati pšenične klice hladnom vodom. To je važno kako bi se saprale gljivice, te ne bi ubuđala pšenica. Tako činite sve dok proklijalo seme pšenice ne naraste do 1,5 cm visine. Tada ih je najbolje upotrebljavati jer su najbogatije vitaminima, enzimima i proteinima. Da bi izrasle do te veličine, klicama u proseku treba oko tri do četiri dana.

3. Važno je da klice budu vlažne, ali ne previše kako se ne bi ubuđale. Držite ih u svetloj prostoriji kako bi otpočeo proces njihovog rasta. Za njih je optimalna temperatura pri kojoj klijaju 20 stepeni Celzijusa. Pre nego li ih uvrstite u ishranu na par sati ih stavite na sunce. Zbog toga da bi se pokrenuo proces stvaranja biljnih pigmenata, što će ih dodatno učiniti hranljivim.

4. Nekoliko dana ih možete skladištiti u frižideru, zatvorene u staklenoj tegli. Pri tom, kako se ne bi lepile svaki dan ih isperite hladnom vodom. Zrna koja proklijaju je najbolje pojesti taj dan ili najkasnije sutradan. Vremenom gube lekovitu moć i hemijski sastav.

Zdravstvene dobrobiti pšeničnih klica su brojne

Pšenične klice kao lek imaju višestruki značaj. Jedna od dobrobiti po naše zdravlje je to što čuvaju kardiovaskularni sistem. Smanjuju rizik za nastanak bolesti srca i krvnih sudova. Efikasno utiču i na smanjenje holesterola u krvi.

Ako ih uključite u svoju ishranu obogatićete krv kiseonikom, jer potpomažu očuvanju molekula hemoglobina. A generalno podižu imunitet čitavog organizma. Naročito se preporučuju ženama koje su u menopauzi, jer pomažu da održe kosti zdravim kao i srce.

Sušene pšenične klice lekovitost iskazuju naročito na naš digestivni trakt. Veliki udeo biljnih vlakana je odgovoran za pozitivan uticaj na naše organe za varenje. Podstiču normalan rad creva i pospešuju varenje, a pored toga utiču na balans crevne mikroflore.

Njihovim konzumiranjem poboljšavate metabolizam, te su pšenične klice za mršavljenje veoma pogodna namirnica. Zasićuju, bogate su hranljivim supstancama, a još i pomažu u regulaciji telesne težine. Savršeno zdravo rešenje za održavanje idealne fizičke forme.

Za one koji imaju problema sa nedostatkom kalcijuma u telu je ovo savršena hrana, zbog velikog sadržaja ovog minerala. Lekovita svojstva iskazuju i kod osoba koje pate od depresivnih stanja, ili su izloženi konstantnom umoru i stresu. Pružaju organizmu raznolike hranljive sastojke, pa se takođe preporučuju sportistima, trudnicama, ali i deci.

Pozitivan uticaj njihovom konzumacijom ispoljavaju na vid, zube, kožu, nokte i kosu.

Pored toga, hladnim ceđenjem pšeničnih klica dobija se etarsko ulje. Ono je izuzetno bogato nezasićenim masnim kiselinama (60odsto) i pokazalo se vrlo dobrim za negu kože. Naravno zbog vitamina E koji je antioksidans, umanjuje nastanak bora, dobro je za opekotine, ožiljke, ekcem i psorijazu.

Napomena: Kako bi ste osetili blagotvorni efekat na svoje zdravlje, trebate ih redovno koristiti u ishrani najmanje tri nedelje. Poželjno je na svaka tri meseca odraditi “terapiju” i to prilikom smene godišnjih doba. Važno je znati da ih treba dobro sažvakati kako bi se mogle svariti.

Napravite savršen doručak sa pšeničnim klicama

Pšenične klice za doručak su idealan obrok. Daju našem telu mnogo energije, što je naročito važno tokom prepodneva. Donosimo nekoliko predloga za jela sa klicama. Sigurni smo da će Vam se svideti neki od sledećih recepata.

Kajgana

Za nju je potrebno:

6 jaja,

5-6 pečurki,

glavica crnog luka,

2-3 šake pšeničnih klica,

maslinovo ulje.

biber, so,

može kurkuma ili kari ako volite pikantne ukuse.

Priprema:

Očistite luk, iseckate ga i dinstate na maslinovom ulju. Onda dodate iseckane pečurke i dalje dinstate. Kada budu izdinstano dodajete proklijala semena i začine, te dobro izmešate i zalijete jajima. Pecite na manjoj vatri i mešajte polako. Kroz koji minut je gotov jako zdrav i hranljiv doručak! Prijatno.

Salata sa pšeničnim klicama

Trebaće Vam:

200g boranije,

200g zelene salate,

4 kašike pšeničnih klica,

2 mlada crna luka,

dva čena belog luka.

4 kašike susama,

3 kašike maslinovog ulja,

tri kašike sirćeta

i so.

Kako se pravi salata:

Boraniju trebate najpre skuvati u zasoljenoj vodi, pa ocediti i sačekati da se ohlade. Zelenu salatu dobro oprati i iseći na trakice. Pšenične klice takođe operite i ocedite. Beli i crni luk očistite i isecite na sitno. Susam prvo propržite u praznoj tavi bez dodavanja ulja, samo malo posolite.

Pomešajte zelenu salatu, boraniju i crni luk, pa dodajte proklijala semena. U činijicu odvojeno prvo pomešati sirće, ulje i beli luk pa preliti salatu. Zatim posuti prženim susamom i lagano pomešati.

Možda će vam  se više dopasti kombinacija salate sa jabukama.

Potrebne su:

jedna veća ili dve manje zelene salate,

crvena paprika,

šolja pšeničnih klica,

jedna kisela jabuka.

I još so, maslinovo ulje, jabukovo sirće.

Priprema:

Zelenu salatu operite i iskidajte na komadiće. Papriku i jabuku iseckati na kockice, a pšenične klice saprati i ocediti. Sve sastojke pomešajte, pa začinite po svom ukusu.

Recepti za poslastice sa klicama

Kuglice sa klicama:

250g keksa,

100g šećera,

50g čokolade,

50g margarina,

3 kašike pšeničnih klica,

1dl mleka.

Kesica vanilin šećera,

kašika kakao-a,

2 kašičice ekstrata ruma.

I još klica u koje će se uvaljati kuglice.

Postupak:

Prokuvajte mleko, dodajte u njega istopljeni margarin i čokoladu, šećer i vanilin šećer, pa mešajte dok se ne rastope. Potom ubacite kakao i izdrobljeni keks, pomešajte i ostavite nek se smesa hladi. Dodajte proklijala semena i rum. Kada se potpuno ohladi, stavite u frižider na pola sata. Posle toga pravite kuglice od ove smese i uvaljate ih u pšenične klice. Servirajte u ukrasnim papirnim korpicama.

Keksi sa pšeničnim klicama

1 jaje,

50g šećera,

75g meda,

izrendana limunova kora,

prstohvat soli,

70g pšeničnih klica,

120g margarina,

300g brašna,

kašičica praška za pecivo.

Izrada:

Razmutite jaje, ubacite šećer, so, med, limunovu koru. U posudu gde ćete zamesiti testo stavite brašno, umrvite margarine, dodate prašak za pecivo i proklijala semena. Zatim sve zajedno sjedinite u testo. Odložite u frižider na 20 minuta. Posle toga pospeti malo brašna na dasci za mešenjei razvalajte testo. Modlom izdvajate komadiće i ređate u tepsiju sa pekpapirom. Peku se oko 15-ak minuta na 180 stepeni.

Pogačice sa klicama

Za njih Vam treba:

250g brašna,

250g pšeničnih klica,

250ml mleka,

svež kvasac (40g),

kašičica šećera,

2 kašičice soli.

Recept:

U posudu u kojoj ćete mesiti testo stavite brašno, so i klice. Posedno ugrejte mleko, stavite šećer iumrvite kvasac. Onda sačekate da kvasac počne rasti, pa dodate u posudu sa brašnom. Umesite testo, ako je pregusto dodajte po potrebi mlake vode. Kada završite sa mešanjem, ostavite testo nek odstoji 10-ak minute. Zatim mokrim rukama napravite male pogačice koje možete posuti klicama. Naređajte u tepsiju, peku se 15-ak minuta na 200 stepeni. Kada porumene pečene su.

Pšenične klice pružaju izobilje hranljivih materija, te mogu poslužiti kao zamena za povrće. Sjajna stvar je što ne uzrokuju alergijske reakcije te ih trudnice bez brige takođe mogu koristiti u svojoj ishrani. Nikakvi nusefekti nisu poznati njihovom upotrebom, pa ih možete davati i deci za doručak. Na dnevnom nivou je preporučljivo pojesti do 4 kašike ove zdrave namirnice.

Teška su hrana za naš stomak, zato je idealno jesti ih upravo za doručak. Oni koji pate od bolesti nekog organa probavnog sistema neka budu oprezni. Najbolje je da se konsultuju sa svojim lekarom pre uključivanja pšeničnih klica u ishranu.

Gde kupiti klice?

Proklijala pšenica u svežem obliku je često teško dostupna. Pronaćiete je recimo u prodavnicama makrobiotičke hrane, gde je ujedno i poprilično skupa.

U prodavnicama zdrave hrane su dostupne sušene pšenične klice, upotreba im je zapravo potpuno ista kao i svežih. Za njih trebate izdvojiti oko 200-250 rsd po kilogramu. Naravno možete kupiti i seme pšenice koje ćete samo isklijavati, za njega trebate izdvojiti 50-ak dinara. Postoje i u obliku praha od kog uzmete kašičicu, pa razmutite u vodi, soku, mleku i slično, te popijete.

Zašto treba jesti proklijala semena pšenice

Pšenične klice pored toga što su veoma hranljive, pokazale su brojne pozitivne uticaje na zdravlje. Zato učinite nešto dobro za sebe I uvrstite ovu superhranu u svoj jelovnik. Sigurni smo da vam ne mogu naškoditi. Sami ćete vremenom proceniti koliko su one doprinele Vašem zdravijem životu.

Sok od pšenične trave kao lek

Jeste li znali da i u sred zime možete napraviti pravu energetsku bombu? Da, u pitanju je sok od pšenične trave, poznat i kao „zeleno zlato“, prava je blagodet za ljudski organizam.

Stoga ako ste već posejali pšenicu za Božić, nemojte je bacati. Ovaj napitak jača imunitet, izbacuje toksine iz organizma, reguliše varenje, smiruje upale, te pomaže u prevenciji i lečenju raznih upala upala.

Sok od zelenog žita je odlična prevencija kod malignih oboljenja, dijabetesa, steriliteta. Takođe, poboljšava krvnu sliku i usporava starenje.

Pšenična trava može biti jedna od najboljih „superhrana“ za čišćenje limfne tečnosti. Dakle, ako patite od limfnog zagušenja, zeleni sok od žita je prava stvar za vas. Pomaže pri stanjima kao što su upala grla ili natečeni limfni čvorovi.

Svakodnevno ispijanje soka od pšenice može biti odlično rešenje za vas! Pripremili smo vam korisne savete i još bolje recepte u nastavku ovog teksta.

Pšenična trava uzgoj kod kuće

Najčešće se pšenična trava uzgaja pomoću mineralnih hraniva, u vodi, bez zemlje. Dosta ju je lako gajiti i kod kuće u uređaju za klijanje, rekli bismo čak da je ovaj način krajnje jednostavan. Evo kako možete je možete vrlo lako gajiti kod kuće.

Pšenica se poseje sa malo zemlje u posudu. Stavlja se tanki sloj zrna koji je potrebno dan ranije poslagati na vlažan papir da se pojave pšenicne klice. Ovo vam je slično kao kad stavljate pšenicu pred božićne i novogodišnje praznike, potpuno ista metoda.

Pšenicna trava se mora redovno zalivati a najpogodnija za rezanje je oko 9  do 10 dana posle sejanja. Bere se dakle u vrlo ranim fazama listanja, kada je njen sadržaj najvišeg kvaliteta.

Na ovaj način dobićete zdrav i pre svega jeftin proizvod od kojeg ćete praviti domaći sok od pšenične trave. Veoma je cenjen među fitoterapeutima, a može da stane rame uz rame sa puno skupljim preparatima.

Sok od zelenog žita lekovita svojstva

Benefiti za zdravlje pšenične trave su višestruki jer ovaj zeleni sok od žita donosi brojne zdravstvene koristi. Potencijalno deluje kao čistač organizma, zbog visokog sadržaja hlorofila.

Hlorofil daje pšeničnoj travi zeleni pigment i može poboljšati cirkulaciju.To znači da pšenična trava pomaže optimalno funkcionisanje organizma tokom infekcija:

• Uklanja toksine iz ćelija i vrši detoksikaciju organizma

• Stimuuliše protok limfne tečnosti

Ukoliko svakodnevno konzumirate sok od zelenog žita znajte da ćete pomoći vašem organizmu kod sledećih stanja:

• Infekcije usta i ždrela. Ako imate česte gnojne angine možete pokušati sa ispiranjem grla i grgljanjem uz sok od pšenicne trave. Ovu metodu mogu primenjivati i deca, ali tek nakon konsultacija sa pedijatrom.

• Oticanje limfnih  žlezda. One se mogu napipati na vratu, preponama i pazuhu zbog nakupljanja bakterija u limfnim čvorovima. Ispijanje zelenog soka doprineće njihovom povlačenju.

Primena soka od zelenog žita

Osim za čišćenje krvi i limfe, domaći sok od pšenične trave pomaže i kod:

• Stomačnih tegoba, pospešuje bolju peristaltiku creva, ubrzava metabolizam i reguliše varenje.

• Jača kosti i zglobove, naročito pogoduje osobama koje su pod povećanim rizikom od osteoporoze.

• Čuva srce i jača krvne sudove, doprinosi boljoj cirkulaciji.

• Uklanja hronični umor i malaksalost, vraća telu preko potrebnu vitalnost.

• Pomaže bolji rad pluća.

• Alkaliizuje organizam – smanjuje kiselost.

• Stabilizuje povišen krvni pritisak.

• Reguliše rad štitne žlezde.

• Deluje pozitivno kod bračnog steriliteta, obiluje preko potrebnim vitaminima E i C.

• Drži šećer pod kontrolom i preporučuje se dijabetičarima da svakodnevno piju sok od pšenične trave.

Manje je poznato da se zeleni sok od žita koristi i za klistiranje debelog creva. Ovom metodom uklanjaju se sve nečistoće sa zidova creva i sprečava se taloženje štetnih naslaga. Iskustva su veoma dobra čak i u slučajevima najtežih bolesti poput karcinoma.

Ovaj blagotvorni napitak pomoći će i onima koji žele da odlože pojavu sedih vlasi. Naime, sok od pšenične trave usporava starenje i pravi je elikisir mladosti.

Kako se pravi sok od pšenične trave

Za izradu ovog soka biće vam potrebno oko kilograma pšenice. Nju najpre trebate posejati kod vaše kuće.

1. Posejte pšenicu u plitke posude ili saksije i ostavite je pored prozora kako bi imala dovoljno svetlosti.

2. Ne zaboravite – redovno je zalivajte.

3. Kada pšenična trava dostigne visinu od desetak centimetara, odsecite je makazama i iscedite u sokovniku.

4. Sok od zelenog žita pomešajte sa sokom od limuna i sipajte u kesu ili posudu za led.

5. Obavezno je držite u zamrzivaču.

Doziranje tokom dana

Svako jutro, pola sata pre doručka, rastvorite jednu kockicu u čaši tople vode i popijte. Ovaj napitak će vam dati energiju za ceo dan, zaštitiće vas od svih mogućih infekcija i bolesti.

Iako su danas sve traženije „supernamirnice“ poput alge spiruline, mlada zelena pšenica imaće gotovo isti učinak. Potpuno vraća organizam u balans, a cena im se ne može ni porediti.

Najbolji sokovnik za pšeničnu travu – koji odabrati?

Pšenična trava isceđena u kvalitetnom sokovniku daje pravo bogatstvo hranljivih materija. U njenom sastavu nalazi se hlorofil, kompletan spektar belančevina, mnogi vitamini, između ostalih Vitamin A,C i E. Upravo zbog toga je vrlo važan i odabir pravog aparata, jer ne može svaki dobro iscediti pšenicu.

Na razvijenom tržištu zapadne Evrope i Severne Amerike moguće je nabaviti specijalne sokovnike bas za ovu namenu. Njihova cena je višestruko jača od običnih sokovnika, ali kvaliteta ne manjka.

Posebno je popularan ručni sokovnik za psenicnu travu, ali ne očajavajte ako vam je trenutno nedostupan. Da bi ste sami napravili sok od zelenog žita poslužiće i vaš trenutni sokovnik za prvu ruku.

Kakvog je ukusa zeleni sok od žita?

Ne dozvolite da vas sok od pšenične trave na bilo koji način odbije, lekovit je i brojne su zdravstvene koristi da biste ga tek tako odbacili. Nemojte odustati zbog boje ili imena, verujte nemate nikakav razlog za to.

Pšenična trava ima sasvim pristojan, čak štaviše prijatan ukus poput slatkog graška! Nije toliko loše zar ne!

Ako ste novi u pripremanju zelenih sokova, možete se odlučiti na vrlo zanimljive ukuse i kombinacije sa drugim sastojcima.Tako recimo ako ga pomešate sa pomorandžom i li bananama, dobijate sok savršenog ukusa. Vremenom – kad se adaptirate i naviknete na čisti ukus pšenične trave, moći ćete piti čist napitak, bez dodataka drugih sastojaka.

Dakle, da bi se vaše telo bolje izborilo protiv infekcija kakva je i upala grla, probajte samo jedan gutljaj pšenične trave! Videćete i sami kakav je učinak, sve što je potrebno jeste da napravite taj mali test. To bi mogao da bude vaš savršen prirodni lek, za optimalnu opštu dobrobit.

Pšenična trava u prahu se danas može lako nabaviti u gotovo svim prodavnicama zdrave hrane, ali je uvek bolja opcija da je uzgojite sami.

Sok od pšenične trave sa bananama i jabukama  – recept

Za sam kraj pripremili smo vam ovaj odličan recept za pravljenje soka od pšenične trave koji je vrlo prijatnog ukusa. U pitanju je interesantan šejk, koji se priprema za  manje od 5 minuta.

Evo šta nam je potrebno:

Pšenična trava – 100 grama,

Dve banane,

Jedna Green Smith jabuka,

Pola šoljice vode.

Priprema recepta:

Nacedite travu u sokovniku, a zatim u blender stavite prethodno oguljene banane. Dodajte im jabuku naseckanu na kocke, vodu kao i prethodno dobijeni sok od zelenog žita. Kada se smesa dobro izmiksa i sjedini, prespite je u odgovarajuću posudu. Ovako napravljen sok od pšenicne trave se čuva u frižideru.

Izvor: dijetaplus.comt ; dijetamesecevemene.com