“Eto, kako se olako baci parče hleba.
A pre godinu dana neko je orao njivu, sejao, strahovao da mlade biljke ne izmrznu od mraza i čekao da padne sneg, koji će pokriti i zaštiti pšenicu.
U proleće žito je raslo pod blagim sunčevim zracima. Pa, u leto, kad sazri, strepeo čovek hoće li pasti grad ili naići oluja i sav trud uništiti.
Potom žito žnjeo po najvećoj vrućini, pa, nosio u mlin.
Neko to brašno sa vodom mesio, i od testa pekao hleb.
Da bi hleb došao na naš sto, potrebna je puna godina rada mnogih ruku i Božji blagoslov.
Hleb treba poštovati.”