Ovo su posledice koje VIRUS ostavlja na organizam, a neke mogu biti i SMRTONOSNE

4500

Od samog početka epidemije, i pojave infekcije kovid-19, o virusu se govori kao sistemskoj bolesti. Iako su pluća centralno mesto koje virus napada, ono što lekari govore od samog početka jeste da je u pitanju bolest koja napada i može napasti sve organe. Naravno, u zavisnosti od imunog odgovora organizma, odvijaće se i tok bolesti, ali ono što se takođe u praksi pokazalo je da se bolest ne završava sa negativnim testom.

Ipak, ono što sve nas brine je, kakve su posledice preležane korone, kako izgledaju postkovid simptomi i šta je ono što bi trebalo da brine?

Uglavnom javlja se umor, malaksalost, nepravilan rad srca, što su ujedno propratni simptomi koji traju oko mesec dana nakon preležane bolesti, ali ipak, ima i onih težih, koje mogu biti čak smrtonoste, poput infarkta miokarda, moždanog udara ili tromboze.

Bolest svakako može tajati duže ili kraće, intenzivnije ili ne, što opet zavisi od nekoliko faktora, da li je virus napao organizam koji ima dobar odgovor ili je u pitanju osoba sa oslabljenim imunitetom, da li imamo vakcinisanu ili nevakcinisanu osobu, kao i to da li se zaražena osoba javila na vreme i dobila ciljanu terapiju koja bi sprečila delovanje virusa.

Ono što do sada znamo je da virus napada pluća, može napasti srce, bubrege, jetru i sve ostale organe. Te se savetuje oprezan oporavak i polako vraćanje svakodnevnim aktivnostima, čak i kada se radi o mlađim osobama.

Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja dr Mirsad Đerlek izjavio je da ga zabrinjava post-kovid sindrom može biti opasan, a da ljudi to zaboravljaju.

– Mladi imaju lakšu kliničku sliku i prebole kovid 19, ali dešava se da se ti isti pacijenti posle par meseci vraćaju sa infarktom miokarda, sa moždanim udarima… Nije sve rešeno kada završite sa kovidom 19. Postkovid sindrom je vrlo ozbiljna i zabrinjavajuća stvar, objasnio je Đerlek za RTS.

Virus od srca može napraviti krpu

Direktor UKC Niš, kardiolog prof.dr Zoran Perišić, objasnio je za „Blic“ da korona može ostaviti izuzetno ozbiljne i izuzetno teške posledice kada je srce u pitanju.

– Jedan od laboratorijskih parametara koji se prati u koroni je D-dimer, to je produkt koji se javlja prilikom povećane tromboze unutar krvnih sudova, dok je ranije je u kardiologiji bio specifičan samo za plućnu emboliju. Kod pacijenata sa koronom povećanje D-dimera značil postojanje sistemske tromboze krvnih sudova, bukvalno celog tela. Zato su kardiološki pacijenti višestruko ugroženi, najpre dejstvom virusa. Taj virus od srca bukvalno pravi krpu i uvodi pacijente u teško stanje a nas lekare dovodi u teške situacije. Recimo, efekat tromboze na krvne sudove može se javiti i kasnije kroz postkovid komplikacije, povećanom učestalošću plućnih embolija, a u drugim delovima, trombozom svih krvnih sudova. Imali smo u talasima puno pacijenata kojima smo morali da izvodimo vaskularne operacije, objasnio je profesor Perišič.

I mladi nisu pošteđeni, dodaje kardiolog i ističe da je od velike važnosti javiti se lakaru na vreme, kako tokom bolesti, tako i kasnije nakon preležane bolesti, ako za to postoji razlog.

– Obično su rizične grupe oni ljudi koji imaju već neku bolest. Ipak, nažalost, imali smo teške situacije i sa mladima. Jeste faktor rizika bila gojaznost ali to nije bilo registrovano kod svih pacijenata. Mlađa populacija je vrlo često bila nevoljni prenosilac bolesti, jer oni su sa mnogo više kontakata, pa su virus donosili kući. Ali kod onih koji su razvili tešku kliničku sliku oni su se javljali uglavnom onda kada je bolest već odmakla. Tada se recimo ne mogu dati oni lekovi koji se daju na početku, zato je apel da se javljaju na vreme. Mladi to ponekad olako shvataju,“ ma nije mi ništa“, „malo sam umoran“, ali bolest je pokazala da ima različite forme, ozbiljne manifestacije koje mogu i maskirati situaciju i odvesti bolest u nepoznatom pravcu, pojašnjava profesor Perišić.

Posle korone mesec dana mirovanja

Kada dobijete test da ste negativni na kovid, to nije kraj. Lekari kažu da je potrebno vreme za povratak u normalu.

Prof. dr Predrag Mitrović, kardiolog Urgentnog centra Srbije, nedavno je u razgovoru za „Blic“ objasnio da kada je srce u pitanju, tokom korone i posle preležane bolesti, najčešće dolazi do poremećaja srčanog ritma, ali i do upalnih procesa. Kod poremećaja ritma može se dogoditi ubrzan srčani rad, tahikardija preskakanje srca…

– Kada se to javi, treba odmah da se jave lekaru, da se ustanovi o čemu se tačno radi. Drugo što može da se javi jeste upala srčanog mišića, miokarditis, zatim upala perikarda, srčane maramice, zato je potrebno voditi računa o svemu tome i javiti se lekaru na vreme. Posle preležane korone javlja se i malaksalost, međutim ako se pogorša stanje i srčani ritam, javite se odmah svom kardiologu kako biste dobili odgovarajuću terapiju – objasnio je profesor Mitrović.

Šta može biti od pomoći

Posle preležane korone trebalo bi uzimati acetilsalicilnu kiselinu, bez obzira na to da li je klinička slika bila teža ili lakša. Kako je lekar objasnio ona sprečava replikovanje viursa u akutnoj fazi, kao i stvaranje tromba, odnosno bilo kakvu trombozu, ali i smanjuje upalne procese ukoliko postoje.

-Ovi lekovi su korisni u akutnoj fazi ali i u produženom lečenju jer sprečavaju stvaranje ponovnih trombova ili nakon preležane komplikacije korona virusa, kada su tromboze u pitanju. Nakon preležane korone savetuje se uzimanje ovih lekova, bez obzira na to da li je neko imao teži ili lakši oblik korone. Što se tiče perioda, prema nekim studijama savetuje se uzimati minimum 40 dana, po nekima tri meseca, a neke studije kažu čak i do šest meseci – objasnio je za „Blic“ profesor Mitrović.

Napada i bubrege

Urolog prof. dr Aleksandar Milošević objasnio je da korona virus deluje na čitav organizam, pa i na ćelije unutar bubrega.

— Uticaj može biti direktan, da virus deluje na same ćelije, ali može da dođe do infekcije i putem krvotoka. Tome u prilog idu podaci o pacijentima koji su ušli u stanje bubrežne slabosti nakon preležanog kovida – izjavio je profesor Milošević za „Kurir“.

Kao zaključak može se izvesti, da i nakon preležane korone treba pratiti simptome i siginale koje šalje organizam i na vreme se javiti lekaru.

Izvor: blic.rs

PODELI