Tačno poreklo oskoruše nije poznato, ali sama činjenica da je rasprostranjena od davnina od Sibira, preko Male Azije, Srednje Evrope, Balkanskog poluostrva i td. govori da je izuzetno otporna i prilagodljiva vrsta voćke.
Međutim, koliko je otporna, oskoruša se toliko teško razmnožava i sporo rađa. Samo zahvaljujući ljudskoj sadnji i uzgoju ove biljke, oskoruša opstaje i u 21. veku.
Ono što je posebno odlikuje je izrazito dug životni vek koji može dosegnuti od 300 do 500 godina.
Ovo listopadno drvo bujne krošnje nekada je predstavljalo uobičajeni “ukras” svakog seoskog imanja, kada je za vreme Marije Terezije izdato naređenje da svako domaćinstvo mora da ima bar po jednu zasađenu oskorušu (Sorbus domestica). Pitate se zašto baš ovo drvo…
Opasnost od gladi i bolesti koja je pretila, u ova davna vremena suzbijali su upravo oskorušom. Uverite se u njena lekovita svojstva i značaj, pa sami zaključite zašto se nekada izuzetno poštovala, a danas je gotovo skrajnuta vrsta.
Opori plodovi oskoruše bili su materijal za pravljenje izuzetno cenjene rakije. Danas je ovo piće, kao i sama voćka, prava retkost u Srbiji. Može se videti uglavnom kao usamljeno drvo na livadama ili retkim šumama hrasta, graba i cera. Stabla su većinom starija od sto godina.
U narodnoj medicini posebno su cenjeni sušeni plodovi, od kojih su se spravljali lekoviti čajevi za razne namene. Ovo izuzetno lekovito voće preporučuje se za regulisanje rada žuči, jetre, ćelija mozga kod kojih poboljšava memoriju i povećava koncentraciju, a poboljšava i celokupan rad nervnog sistema. Plod je dobar i za regulisanje varenja i crevne peristaltike, odnosno rad creva. Sprečava zatvor i anemiju, a koristi se i za jačanje organizma i srca. Prija i dijabetičarima, jer sadrži minimalne koncentracije saharoze. U nekim krajevima ovu voćku smatraju i snažnim afrodizijakom, dok žene veruju da je korisna u periodu trudnoće.
Plod oskoruše je sitan, jabukolikog ili kruškolikog oblika, dosta kiseo i opor. Često njen ukus porede sa mušmulom. U prezrelom voću ima u izvesnoj količini alkohola i jabučne kiseline, azotnih sastojaka i dosta celuloze. U zavidnoj količini sadrži vitamin C, odnosno asorbinsku kiselinu, kao i karotin.
Dozreva krajem septembra i u oktobru, ali je vrlo ukusan, sladak i hranljiv tek nakon stajanja kada ugnjili i nakon prvih mrazeva. Tada dobija i mekoću i finu smeđu boju.
Nekada su se suve oskoruše mlele i dodavale brašnu radi boljeg ukusa hleba. Osim što se koristi za jelo, plod služi i za spravljanje želea, marmelade i kompota, pri čemu kompot od suvih oskoruša, mešan sa drugim voćem ima poseban ukus. Tamo gde oskoruša ima dovoljno, koriste se i za proizvodnju rakije.
Drvo je izrazito tvrdo i žilavo, pa su oskorušu naši preci koristili da proizvode kundake za puške, klompe, palice za bilijar, čembala, a u Indiji su izrađivali sitar, škotske gajde i skupoceni nameštaj.
Izvor:opanak.net
