Orašasti plodovi –  Štite od ateroskleroze, katarakte, proširenih vena, Parkinsonove bolesti, Alchajmerove bolesti, moždanog udara, bronhijalne astme, dijbetesa, depresije, mnogih vrsta raka…

Sakupljanje koštunjavog voća se praktikuje još od neolita, a arheolozi pri raskopavanju u Evropi i Aziji često nailaze na ljuske od orašastih plodova. Orašasti plodovi su nezamenljiv deo zdrave ishrane čoveka. Oni sadrže dosta vitamina, minerala i mikroelemenata, koji su veoma važni za ljudski organizam. Orašasti plodovi su hrana koja znatno može nadomestiti korisne sastojke mesa, pa ih to čini obaveznim u vegetarijanskoj ishrani. Prema definiciji, orašasti plodovi su suvi plodovi sa jednom ili više semenki, koji su obavijeni čvrstim omotačem.

Vrste orašastih plodova

Potrebno je pomenuti da neke popularne vrste u biološkom pogledu ne pripadaju koštunjavom voću, ali zbog njihove popularnosti kao pripadnici ove grupe će biti nabrojani. U tu grupu spadaju pistaći, makadamija, indijski orah i brazilski orah.

Orasi

Još od doba Rimljana je poznato koliko su orasi ukusni i lekoviti. Oko 15 vrsta tzv. kraljevskog lešnika je rasprostranjeno u Južnoj Evropi, Istočnoj Aziji i Americi, a kod nas raste samo drvo oraha. Pretpostavlja se da orah dolazi iz Persije a na arheološkim nalazištima u Francuskoj postoje tragovi ovog koštunjavog voća koji su stari preko 8000 godina. Još u 16. i 17. veku se smatralo da konzumiranje oraha daje bistar um, a takođe povoljno utiče na srce i sam mozak. Danas su ovakve tvrdnje naučno potkrepljene. Orasi su izvor masti, vitamina A C i D i tanina.

Bademi

Ako pratimo istoriju badema, možemo se vratiti sve do grobnice Tutankamona. Smatra se da nam bademi dolaze iz Jugoistočne Azije a kultivisani oblik ove biljke može uspeti u severnim delovima (Velika Britanija). Ovi orašasti plodovi rastu na drvetu koje može dostići visinu od 4 do 9 m i može imati bele ili bledoroze cvetove. Dokazi o postojanju badema datiraju još iz rane bronzane epohe na Bliskom istoku. Bademi su bogati vitaminom E, a takođe sadrže i ulje i emulsiju, kojaima široku primenu u kozmetičkoj industriji. O bademima se govori još u Bibliji.

Kikiriki

Kikiriki pripada porodici mahunarki i rođak je sočivu i grašku. Ovo koštunjavo voće spada u omuljenu hranu majmunima i dolazi nam iz Južne Amerike, sa teritorije između Brazila i Perua. Kikiriki je zeljasta biljka koja daje podzemne plodove. Kada cvetovi uvenu, oni se spuštaju do zemlje i prave udubljenja. Plodovi mogu da rastu samo na tamnom mestu na dubini do 15 cm. Kikiriki je veoma bogat proteinima i sadrži veliki broj antioksidanata.

Leblebija

Leblebija je orašasti plod poreklom iz Male Azije tačnije sa prostora biblijskog drevnog grada Jerihona. Leblebija je kultivisana još pre 5000 godina na Mediteranu, a bila je veoma popularna kod Rimljana Grka i Egipćana. Danas se leblebija uglavnom gaji u Indiji, Pakistanu, Turskoj, Australiji Iranu, odakle se i izvozi. Desi i kabuli su dve glavne vrste ovog orašastog voća. Ona ima nizak glikemijski indeks, sadrži dosta vitamina B9 i minerale kao što su gvožđe, magnezijum, fosfor i cink, molibden, mangan i bakar.

Semenke suncokreta

Semenke suncokreta su veoma popularne na našim prostorima. One su plodovi suncokreta, koji sadrže važne belančevine i masti koje se lako usvajaju, a takođe sadrže i vitamine koji su rastvorljivi u mastima – A, E i F. Upravo zbog ovih korisnih materija je suncokret veoma koristan za oči i krvne sudove. Semenke suncokreta sadrže cink i magnezijum, kojipozitivno utiče na rad srca i nervnog sistema.

Semenke bundeve

Semenke bundeve su veoma korisne. Najveći izvoznici semenki bundeve su SAD, Meksiko, Indija i Kina. U poređenju sa ostalima, semenke bundeve su niskokalorične i preporučuju se osobama sa prekomernom težinom i dijabetičarima. Ove semenke potpomažu varenje i preventivno deluju kod srčanih oboljenja. Semenke bundeve su prava riznica minerala, koji blagotvorno utiču na sistem za varenje, reproduktivni i lokomotorni sistem, kao i na dobar vid.

Indijski orah

Indijski orah je drvo koje voli toplotu i koje dolazi iz prašuma Amazona. Južnoamerikanci imaju mnoge nazive za ovo drvo a jedan od njih je i akažu (žuto voće). Indija je drugi najveći proizvođač ovog oraha, pa se zato ovo koštunjavo voće naziva i indijski orah. U omotaču koji se nalazi oko semenki ima ulja, od kojeg se pravi mastilo za pečate za tkaninu, pa se negde nazivaju i mastiljavi orasi. Indijski orah postaje popularan u 16. veku, kada portugalski moreplovci stižu do teritorija današnjeg Brazila. Najveći proizvođači indijskog oraha su Indija, Vijetnam i Brazil. Ove zemlje zajedno čine više od 90% ukupnog svetskog izvoza indijskog oraha. Najbolje vrste indijskog oraha dolaze iz indijskog grada Kolam, gde se godišnje proizvede 4000 tona. Indijski orah je dobar izvor bakra magnezijuma i fosfora.

Pistaći

Pistać je drvo otporno na hladnoću, čiji plodovi sazrevaju samo na visokim temperaturama. On je blizak rođak indijskom orahu. Potiče iz Zapadne i Male Azije, obuhvatajući prostor od Sirije do Kavkaza i Avganistana. Ovi orašasti plodovi su bili popularni još kod starih Grka, koji su ih sa zadovoljstvom konzumirali i nazivali ih “magičan orah”. Drvo pistaća se iz Sirije donosi u Italiju, a odatle se rasprostranjuje i po drugim mediteranskim zemljama. U SAD se ovo drvo prvi put pojavljuje 1854. godine. Najveći proizvošači pistaća su Turska, Iran, Sirija, Indija, Grčka, Pakistan.

Kesten

Drvo kestena raste u predelima gde je topla i umerena kilma, a smatra se da mu je zemlja porekla Mala Azija. Kako legenda kaže, 401 – 399. godine pre nove ere je grčka vojska opstala za vreme prehoda preko Male Azije zahvaljujući kestenju. Kestenje je korisno i za aktivne sportiste. Ima nizak sadržaj masti, dosta vitamina C, a takođe sadrži i fosfor, kalijum, itd. Kesten sadrži dvaput više skroba od krompira što ga čini jednom od najvažnijih hranljivih kultura u Japanu, Kini i Južnoj Evropi.

Lešnik

Lešnik je žir koji dostiže visinu od 3 do 8 m, a ponekada ona može biti i 15 m. Teško je ustanoviti kada su se lešnici prvi put koristili, iako arheološka nalazišta svedoče da je to bilo na teritoriji Azije i Evrope. Lešnici imaju visok sadržaj belančevina i vitamina E i nizak sadržaj masti u poređenju sa drugim orašastim plodovima. Njihova upotreba je popularna u kulinarstvu, budući da se oni odlično slažu uz čokoladu. Daleko u prošlosti su naši preci verovali da lešnici imaju magičnu moć – mogu da spreče munje i da zaštite od uroka.

Pinjole

One dolaze iz Livana. Njegovi plodovi su teški za kultivisanje mali i bež boje, koji se dobijaju od šišarki različitih vrsta ovog drveta. Dosta podsećaju na nabubrela zrna pirinča. Veoma se koriste u španskoj i arapskoj kuhinji.

Koštice kajsije

Sirove koštice kajsije su veoma korisne za zdravlje. Zbog izbalansiranog sadržaja aminokiselina u belančevinama koje se nalaze u ovim košticama, one imaju visoku biološku vrednost. Takođe su veoma korisne i masti koje ove koštice sadrže, jer se u njima nalaze esencijalne nezasićene masne kiseline. Koštice kajsije sadrže minerale kao što su kalijum, magnezijum, fosfor, gvožđe, vitamine A, E, B1, B2, niacin, fitosterole, dijetetska vlakna, itd. Ove koštice su korisne za osobe sa hiperlipoproteinemijom, aterosklerozom i ishemijske bolesti srca, kod vegetarijanske ishrane, anemije, iscrpljujućeg bolovanja nakon operacija, povreda, opekotina, za vreme oporavka.

Sastav orašastih plodova

Sastav orašastih plodova varira u zavisnosti od njihove selekcije, uslova gajenja i klimatskih faktora. Orašasti plodovi su bogat izvor važnih hranljivih materija, gde spadaju i belančevine, a takođe imaju i visok sadržaj masti (47 – 64%). Orašasti plodovi su važan izvor velikih količina esencijalnih materija koje se lako usvajaju – polinezasićene masne kiseline, fosfolipide i vitamin E. 65 g orašastih plodova obezbeđuje organizmu onoliko proteina koliko 30 g mesa bez masti. Koštunjavo voće sadrži velike količine folne kiseline, niacina (vitamina PP), vitamina B6 i E, kao i veliki broj mineralnih materija – magnezijum, bakar, cink, selen, fosfor i kalijum.

Orašasti plodovi ne sadrže holesterol. Oni su bogati mastima, ali većina njih (85%) od masnih kiselina koje se nalaze u njima su nezasićene. 50 g orašastih plodova dnevno snabdeva organizam sa oko 13.5 g proteina, 8 g ugljenih hidrata, 205 mg fosfora, 90 mg magnezijuma, 370 mg kalijuma. Imaju visok sadržaj biološki važnih lipida, što pojedine orašaste plodove čini korisne izvore za dobijanje biljnog ulja. Jedino kestenje ne sadrži visok procenat masti – oko 2%. Orašasti plodovi sadrže esencijalne omega-6 i omega-3 masne kiseline.

Koristi od orašastih plodova

Kako bi maksimalno iskoristili sve blagodeti orašastih plodova, treba da ih konzumirate sirove. Termička obrada uništava veliki deo vitamina i minerala. Kao glavna osobina sirovog koštunjavog voća se smatra njihova moć da organizmu dostave proteine kao antioksidante protiv stresa i stimulisanje imunog sistema. Uz njihovu pomoć se i kalcijum lakše usvaja. Druga vredna komponenta orašastih plodova je folna kiselina, koja ne neophodna za ćelijsku deobu i stvaranje crvenih krvnih zrnaca.

Redovna konzumacija različitih vrsta orašastih plodova smanjuje verovatnoću da se masti skupljaju po zidovima arterija. Utvrđeno je da osobe koje konzumiraju 100 g orašastih plodova sedmično imaju 30% manju verovatnoću da obole od anemije, da imaju gušavost, raširene vene i povećanu prostatu. Oni ređe oboljevaju od kardiovaskularnih oboljenja i imaju zdraviji koštani sistem i zubnu gleđ u poređenju sa onima koji veoma reto ili gotovo uopšte ne konzumiraju orašaste plodove. Koštunjavo voće je široko rasprostranjeno u istočnoj narodnoj medicini. Zbog visoke kalorijske vrednosti, oni su odličan pomoćnik u dijetama za gojenje, koje se primenjuju za oporavljanje od teških oboljenja i iscrpljujućeg fizičkog rada.

Poznato je da orašasti plodovi podmlađuju, zahvaljujući materijama koje deluju kao antioksidanti – vitamin E, selen, flavonodidi, nezasićene masne kiseline, koje sprečavaju dejstvo slobodnih radikala. Orašasti plodovi snižavaju nivo lošeg holesterola u organizmu, koji povećava rizik od kardiovaskularnih oboljenja i čuvaju nivo dobrog holesterola.

Orašasti plodovi su odlično profilaktično sredstvo, tako što sprečavaju dejstvo slobodnih radikala, koji su uzročnici bolesti kao što su ateroskleroza, katarakta, proširenje vena, Parkinsonove bolesti, Alchajmerove bolesti, moždanog udara, bronhijalne astem, dijbetesa, depresije, mnogih vrsta raka.

Orasi poboljšavaju mentalne aktivnosti, jačaju srce, pomažu kod problema sa želucem i jetrom. Preporučuje se dojiljiama i maloj deci. Semenke suncokreta su veoma korisne za sve žlezde sa unutrašnjom sekrecijom, za sluzokožu, krvne sudove i oči. Leblebija se nalazi na drugom mestu, odmah nakon soje, kada su u pitanju masti i veoma je korisna za vegetarijance.

Kikirki je bogat folnom kiselinom i ima visok sadržaj vlakana, koji sa svoje strane daju osećaj sitosti, pa se zato preporučuje u dijetama za mršavljenje. Konzumacija kikirikija snižava holesterol, smanjuje rizik od kardiovaskularnih oboljenja, poboljšava pamćenje. Kod dijabetičara je kikiriki dobar regulator koncentracije insulina i šećera u krvi.

Bademi su važan deo u ishrani dojilja i trudnica. Imaju visok sadržaj kalcijuma, pa na taj način doprinose rastu kod male dece. Narodna medicina preporučuje bademe kod problema sa želudačno – crevnim traktom. Takođe, bademi su korisni za osobe koji imaju kiseline u želucu.

Kestenje je bogato skrobom. U narodnoj medicini je kestenje poznato kao sredstvo protiv dijareje. Ovi orašasti plodovi jačaju krvne sudove, pa su odlično sredstvo za ublažavanje proširenih vena i obilnih menstruacija. Kupke sa kuvanim kestenjem (kada nije oljušteno) leče hemoroide.

Lešnik, koji je bogat vitaminom B, gvožđem i kalcijumom, se preporučuje nakon teških infekcijskih oboljenja. Visok sadržaj joda pomaže u sprečavanju gušavosti. U narodnoj medicini su lešnici odlični za lečenje bolova u zglobovima. Pistaći su korisni kod velikih fizičkih opterećenja, kod srčanih obolljenja, oboljenja jetre, žutice i povraćanja.

Narodna medicina preporučuje ove orašaste plodove osobama koje imaju anemiju, jer kod njih je svakodnevna konzumacija kestenja početkom jeseni i više nego preporučljiva. Obloge od mlevenih kestena ublažava reumatske bolove, dok kuvani ili pečeni kesteni su odlično sredstvo protiv dijareje, zbog visokog sadržaja tanina i pektina.

Štetnost orašastih plodova

Kikiriki, kao i neke druge vrste koštunjavog voća, može izazvati alergije, koje mogu dovesti i do alergijskog šoka, a odatle se može pojaviti i niz neželjenih posledica. Leblebija, takođe, može izazvati alergije, jer ima visok sadržaj purina. To su prirodna jedinjenja, karakteristična za biljke, životinje i ljude. Povećan unos purina se dovodi u vezu sa proizvodnjom mokraćne kiseline, koja je povezana sa pojavom gihta i formiranjem kamena u bubregu. Iz tog razloga osobe koje imaju navedena oboljenja bi trebalo da izbegavaju kozumaciju leblebije.

Orašasti plodovi su bogati mastima, pa nije preporučljivo da se preteruje sa njihovim unosom. Oni mogu brzo da zasite, pa kada se pretera sa njihovom konzumacijom, izazivaju nelagodnost u želucu. Ljubitelji gorkih koštica kajsija bi trebalo da ograniče njihovu konzumaciju i da ne jedu više od 2 – 3 gorke koštice kajsije odjednom – naravno, uslov je da nemaju problema sa želucem i jetrom. Takođe, ove koštice se ne preporučuju osobama koje su na dijeti za mršavljenje.

Izvor: ordinacija.tv ;bonapeti.rs