OMAN – biljka za poboljšanje cirkulacije, olakšanje iskašljavanja, oporavak mišića, zarastanje kostiju posle preloma
Čest stanovnik Južnoevropskih nizija, oman je lekovita biljka poreklom iz Centralne Azije. Raste najviše uz obale potoka i reka, u zavetrini, na vlažnim livadama uz obode šuma, a često se i gaji u baštama. Na njegov rast i razvoj povoljno deluju dugi sunčani periodi, dok je za razvoj korena neophodno redovno zalivanje. Njegov centralni koren je krtolast i mesnat, sporedno korenje vlaknasto, a snažna stabljika može dostići visinu i do 2m. Veliki listovi, nazubljeni po ivici, obrasli su dlačicama, a na vrhu stabljike su zlatno-žuti cvetovi skupljeni u glavičaste cvasti, koji podsećaju na cvetove suncokreta, jer pripadaju istoj porodici – Asteracee.
Najzastupljeniji lekoviti sastojak je inulin, koga u jesenjim mesecima u korenu može biti i do 45%. Takođe sadrži i laktone gorkog ukusa, triterpene, fitosterole, saponine, sluzi, smole i etarsko ulje bogato kamforom, alantolaktonima i alantolom.
U svojoj postojbini Aziji, oman je oduvek bio veoma cenjen zbog brojnih lekovitih svojstava: primenjivan je za poboljšanje cirkulacije, razređivanje gustog bronhijalnog sekreta i olakšanje iskašljavanja, a primenjen spolja, u obliku masti, kao sredstvo za oporavak mišića i zarastanje kostiju posle preloma. Hipokrat je upotrebu omana preporučivao kod bolesti materice. U srednjem veku, omanovo vino je važilo kao univerzalni lek protiv svih vrsta zaraznih bolesti, čak i kuge čije su epidemije harale Evropom u više navrata.
U narodnoj medicini žvakanje svežeg, dobro očišćenog korena preporučuje se kao sredstvo za podsticanje apetita, jer njegovi gorki aktivni sastojci stimulišu lučenje sokova za varenje, a visoka koncentracija inulina stimuliše crevni tranzit. Sveži listovi omana primenjuju se za zarastanje rana i vlažnih ekcema. Čaj od korena tradicionalno se koristio za lečenje tuberkuloze. U letnje doba, na selu, omanov koren se koristio i kao sredstvo protiv komaraca, tako što se njime posipao žar.
U lečenju životinja čaj ili mast od omana koriste se za spoljnu upotrebu kao sredstvo za zarastanje rana.
Novija istraživanja u laboratorijskim uslovima „in vitro“ pokazala su da alkoholni ekstrakt omana može povoljno delovati na zaustavljanje rasta malignih ćelija melanoma kože i raka materice, kolona, dojke i pankreasa. Osim toga, njegovi lekoviti sastojci doprinose detoksikaciji, tako da se upotreba može preporučiti i u preventivne svrhe.
Etarsko ulje omana pokazuje baktericidni efekat na Staphylococus pyogenes, Staphylococus aureus kao i na Mycobacterium tuberculosis, a deluje i antifungalno, na brojne sojeve gljivica odgovorne za gljivične infekcije noktiju i kože.
Obzirom da upotrebom korena može doći do iritacije mukozih membrana i povraćanja, neophodno je strogo poštovanje preporučene doze. Kao i ostale biljke iz porodice Asteracee, njegova spoljna primena može izazvati kontaktni dermatitis, stoga se osetljivim osobama, sklonim alergijama, takođe savetuje oprez pri upotrebi, dok se upotreba nikako ne preporučuje u dečjem uzrastu kao ni tokom trudnoće i dojenja.
