Od moždanog udara u Srbiji SVAKOG SATA UMRE JEDNA OSOBA: Neurolog Raičević objasnio šta ČUVA MOZAK, pa dodao sa kojim simptomima se najviše javljaju mladi

3236

Više od 25.000 ljudi u Srbiji godišnje doživi moždani udar. Trećina umre odmah, trećina ostane sa trajnim invaliditetom. Moždani udar je treći uzrok smrtnosti u razvijenim zemljama, posle kardiovaskularnih i malignih bolesti. Srbija se ubraja u zemlje s najvećim brojem moždanih udara i najlošijim ishodom. Svakih 20 minuta neko doživi moždani udar, a svakih sat vremena jedna osoba umre u našoj zemlji.

Da li je moguće promeniti ovu statistiku i koliko je korona ugrozila neurološke bolesnike zna neurolog prof. dr Ranko Raičević koji je bio gost “Uranka” na K1 televiziji.

“Trećina pacijenata sa koronom ima neke neurološke smetnje, od onih bezazlenih i svima nama poznatih kao što su gubitak čula ukusa i mirisa, do upale mozga, ali i moždanih udara i teških oštećenja perifernog nervnog sistema. Te teške bolesnike lečili smo na isti način kao i pacijente koji nemaju koronu, a nisu smeli da se mešaju i budu primljeni na klasična neurološka odeljenja. Bio je to ozbiljan zadatak, jer smo na raspolaganju imali samo trećinu ljudstva i kapaciteta. Ostali su bili u kovid bolnicama. Mi smo zbrinjavali najteža neurološka stanja i niko nije vraćen iz hitnih neuroloških ambulanti, a da mu je život bio ugrožen. Trpeli su najviše pacijenti sa horničnim neurološkim stanjima i njima se stanje pogoršalo, nekima dotle da su u bolnici. To će u godinama pred nama biti veliki problem. Javljaju se stalno novi pacijenti, a kod medicinskog osoblja je došlo do zamora materijala”, objasnio je dr Raičević u “Uranku”.

Gomilanje pacijenata može da se spreči tako što će se neurolozi vratiti u primarnu zdravstvenu zaštitu, u domove zdravlja.

“Sada pacijenti direktno dolaze u tercijarne zdravstvene ustanove, jer nemamo trijažu. U urgentnim službama svih bolnica i tercijarnih zdravstvenih ustanova neurologija je pojedinačno najopterećenija specijalistička grana. Neurolozi bi trebalo da budu proglašeni deficitarnom specijalizacijom, a država da napravi plan kako bi nadomestila manjak neurologa. Već sada bi trebalo napraviti plan usavršavanja neurologa, specijalizacija traje četiri godine. Ja sam oficir i u vreme kada sam ja bio pred specijalizacijom, država je odlučivala šta joj je potrebno. Ja nisam birao svoju specijalizaciju, dodeljena mi je. Specijalizacija za neurohirurga traje šest godina i ljudi nisu motivisani. Trebalo bi ubrzati tu specijalizaciju i tako se stimulišu lekari, a tako bi se odgovorilo i na zahteve pacijenata. Sa ovim brojem neurologa veoma je teško podmiriti potrebe svih pacijenata”, kazao je predsednik Društva neurologa Srbije.

Ministarstvo je raspoloženo da prihvati inciijative Društva, kaže dr Raičević.

Sada razrađujemo plan. Kao Društvo smo napravili i projekat „Opterećenost moždanog udara u Republici Srbiji sa socioekonomskog aspekta“. To je prvo istraživanje u kojem je medicinski aspekt povezan sa troškovima lečenja. Da tačno znamo koliko košta kada nešto radimo i kada nešto ne radimo. Na primer, mehanička trombektomija je način da se izvadi tromb kod čoveka koji je doživeo moždani udar kateterom i da on u tom trenutku bude izlečen. Ima začepljen krvni sud, doživeo je šlog i mi kateterom izvadimo krvni sud i on na naše oči ustaje. To nije jeftina medicina, ali izračunali smo da ako do 2026. umesto 200 ovakvih intervencija uradimo 1.600, potrošićemo dva i po miliona dolara, ali tako zapravo štedimo, jer ćemo bez ove intervencije u istom periodu na negu, rehabilitaciju i lekove potrošiti 14 miliona dolara. To je analiza koja pokazuje da nešto jeste skupo u prvom koraku ali da je to dugoročno ekonomski isplativo, a da ne govorimo o spasenim ljudskim životima što je najvažnije. Napravili smo istraživanje o tome gde bismo mogli da uštedimo”, objasnio je prof. dr Ranko Raičević u “Uranku” na K1 televiziji.

Postkovid

Postkovid sindrom će prema rečima dr Raičevića biti veliki problem za ukupnu zdravstvenu službu.

– Imamo značajan problem objektivnih smetnji kod ljudi koji su preležali kovid a to su zamor, opšti umor, pad kognitivnih funkcija. Imam kolege mlađe od mene koji prijavljuju epizode zaboravnosti. To je teško za dijagnostiku. Mladi se javljaju, i kod njih je veoma važan i način života, zloupotreba psihoaktivnih supstanci, zamena dana za noć. Mnogi rade noću, a mozak nije tako “namešten”. Imaju nespecifilne smetnje – otežanu pažnju, takozvanu “maglu” u mozgu. Treba da nas zabrine ako virus utiče na našu neuralnu rezervu, jer bi tako ljudi mogli biti osujećeni u mentalnom funkcionisanju tokom dužeg perioda života.

Prevencija moždanog udara

Najvažnije je kao i kod svih drugih oboljenja delovati preventivno.

– Pol, starost i genetiku ne možemo da menjamo, ali u prevenciji moždanog udara postoji veliki broj korektivnih faktora rizika kao što su hipertenzija kao masovni ubica, poremećaj srčanog ritma, šećerna bolest, poremećaj sastava i prometa lipidnih materija, nezdrav način života, sedenje. Ko ima genetsku predispoziciju za moždani udar mora da ide na preventivne preglede. Takva osoba bi već u 45. godini trebalo da se podvrgne skriningu koji obuhvata osnovnu laboratoriju sa šećerom i lipidima, dopler krvnih sudova vrata, kardiološki pregled i fizikalni neurološki pregled. Tada se napravi čeking gde smo “tanki” i napravi se plan trebaju li lekovi ili promena životnih navika, napravi se raspored pregleda i kontrola.

Pet dana “oštrog” hoda nedeljno u trajanju od makar 30 minuta je dovoljno da budemo zdravi.

“Dnevno je potrebno imati najmanje tri, a poželjno je pet manjih obroka sa izbegavanjem koncentrovanih ugljenih hidrata i životinjskih masti. Ako imate genetsku predispoziciju za gojaznost posavetujte se sa dijetetičarom u vezi sa ishranom. Ako vam je povišen krvni pritisak, uzimajte terapiju. Imajte svesku za merenje pritiska. Ujutro pritisak ne sme da prelazi 140 sa 80. Ako se vrednost veća od ove ponovi nekoliko puta, idite lekaru. Zdrava ishrana je ključna, mediteranska, a dozvoljena je i čaša vina. Odmor je najvažniji. Sedam sati sna najvažnije je za mozak”, naglasio je na televiziji K1 profesor Raičević.

Nonšalantni pacijenti

Istraživanje na VMA pokazalo je poražavajuće rezultate, kazao je dr Raičević u “Uranku”.

– Uradili smo istraživanje sa pacijentima koji su imali teške oblike moždanih udara i kod kojih je hipertenzija bila glavni uzrok. Njima su prepisani lekovi za pritisak i samo je 18 odsto pacijenata u periodu od godinju dana uzimalo terapiju. Terapija je inače doživotna. Ostali lekove uzimaju samo kada im skoči pritisak, odustali su ili sami smanjili dozu… To ne sme da se dešava.

izvor: zena.blic.rs

PODELI