Nastavnik koji je stvorio školu u kojoj raste povrće: Uzgajanje hrane zaista je izmenilo ovu decu
Kada je postao učitelj u njujorškom problematičnom južnom Bronksu, Stiven Ric je zaista verovao da deca sa kojom radi ne moraju da napuste ovu zajednicu da bi napravila nešto od sebe i imala bolji život. Odlučio je da taj život “posadi” baš tamo gde su nikli i njegovi đaci, i to bukvalno. Stvorio je školu sa jestivim zidovima, i napravio čudo tamo gde su svi ostali očekivali samo najgore.
Od 2005. godine, Stiven Ric povećao je procenat pohađanja nastave u školi “Discovery” u kojoj je donedavno radio sa 40 na 93%. Kako? Učeći đake da gaje hranu.
“Moji učenici bili su najmarginalizovanija grupa u Njujorku koja živi u najsiromašnijem okrugu u Americi. Postali su sve deblji, bolesniji i siromašniji”, priča Ric. Razmišljajući kako bi mogao da ih motiviše i učini zdravijim, sa đacima je počeo da obnavlja komunalne bašte, a 2009, godine se udružio sa kompanijom “Green Light Technologies” koja pravi vertikalne urbane baštice, i u svojoj učionici napravio “jestivi zid” od aluminijuma i nerđajučeg čelika . Deca su bila oduševljena i vrlo brzo su zavrnula rukave, ovaj put ne radi fizičkih obračuna po kojima je ovaj kraj poznat, već zbog baštovanskih radova.
Uzgajanje hrane sopstvenim rukama zaista je izmenilo ovu decu. Postali su motivisani da dolaze u školu, ponosni na svojih ruku delo i manje skloni međusobnim konfliktima. Štaviše, umesto da se mršte na pomen zeleniša, Ricovi đaci, do tada gojazni i navikli na brzu hranu, počeli su da grickaju direktno sa zidova učionica, dokazujući još jednom da hrana koju sami gajimo neminovno postaje hrana koju rado jedemo. Izgubili su loše prehrambene navike, i puno kilograma pritom, a i njihov učitelj smršao je zajedno sa njima.
U roku od šest meseci od početka projekta, Ric i njegovi učenici uzgajali su dovoljno svežeg povrća da nahrane 450 učenika svežim namirnicama na svakih devedeset dana. Ubrzo su počeli sa prodajom povrća na školskoj pijaci, prikupljajući novac za beskućnike.
Praveći viseće bašte, Ricovi učenici ovladali su građevinarskim zanatom i do kraja 2010. Ric i njegova “ekipa”instalirali su zelene, biljne krovove i zidove u Rokfeler Centru, Empajer stejt bildingu, Henkok tornju u Bostonu i u brojnim privatnim kućama na Long Ajlandu.
Do danas, Stiven i njegova omladinska organizacija “Green Bronx Machine” koja je u međuvremenu iznikla, zapošljavaju 2.200 mladih, a prvih deset njegovih učenika koji su učestvovali u ovom projektu od izgubljenih slučajeva uveliko su postali spešni mladi ljudi koji pohađaju koledž.” Svi iz moje prve generacije su na fakultetu i zarađuju za život.” kaže Ric.
“15 tona svežeg povrća iz Bronksa kasnije, naš omiljeni usev postali su “organski gajeni” građani, glasači, članovi srednje klase, škole pune đaka koji imaju daleko zdravije navike i pristup zdravoj hrani.” kaže Ric u svom govoru sa TED konferencije, koji svrstavaju u jedan od najinspirativnijih govora iz oblasti obrazovanja. I zaključuje: Kad deca iz najsiromašnijeg kongresnog okruga u Americi mogu da sagrade zid od 10m širine i 4.5m visine, da ga dizajniraju, zasade i instaliraju u samom srcu grada Njujorka, to je pravi “vi to možete” trenutak. ”
“Ljudi, vi sve to možete da uradite. Držite decu podalje od prodavnica brze hrane. Uzgajajte im zdravu hranu, naročito ako možete da je uberete sa zida vaše učionice! Budite model dobrog ponašanja. Odvedite ih do lokalnih tezgi gde se prodaje voće i povrće. Učite ih preduzetništvu. Dajte im da kuvaju, neka se bave kulinarstvom. Ali je najvažnije da ih volite. Ništa ne funcioniše kao bezuslovna ljubav.”
Stiven Ric u okviru svoje neprofitne organizacije “Green Bronx Machine” trenutno radi na “presađivaju” svog uspešnog modela u druge škole u problematičnim kvartovima Amerike.
Da li bi ovo moglo i kod nas?
