U slučajevima blagih i retkih napada panike, različite metode i pristupi mogu ih ublažiti i smanjiti njihovu učestalost. Međutim, ukoliko osoba želi da ih se u potpunosti oslobodi i sprečiti njihov povratak, potrebno je izabrati tretmane za koje je dokazano da deluju. Ova preporuka se naročito odnosi na slučajeve ozbiljnih, intenzivnih i učestalih napada panike. U takvim slučajevima, alternativne metode i pristupi nisu od velike pomoći, čak ni za ublažavanje intenziteta i/ili smanjivanje učestalosti napada panike. Tretmani za koje je dokazano da deluju su medikamenti i kognitivno-bihejvioralna terapija.
Generalno i dugoročno gledano, psihološki pristup ima izuzetno pozitivan efekat na samopouzdanje i opšte mentalno funkcionisanje osobe pošto tretman napušta sa jasnom svešću o tome da je ona (a ne pilule) oslobodila sebe napada panike. Zbog toga istraživanja preporučuju kognitivno-bihejvioralni tretman kao terapiju izbora (samostalno ili u kombinaciji sa medikamentima), a ne kao zamenu u slučaju da medikamenti ne deluju.
Kognitivno-bihejvioralna terapija
Iako osoba doživljava da se napadi panike pojavljuju spontano, oni su u stvari proizvod njenog vlastitog razmišljanja i ponašanja. Kada razloži napad panike na komponente, osoba može da ovlada svojim disfunkcionalnim razmišljanjem i ponašanjem.
Napad panike, u suštini, predstavlja interakciju ovih senzacija kao ugrožavajućih. Uverenje osobe da je u opasnosti rezultira povećanjem anksioznosti, koja zatim vodi do još više telesnih senzacija i još katastrofičnijih razmišljanja, stvarajući na taj način zatvoren krug koji veoma brzo rezultira eskalacijom anksioznosti i napadom panike. Stvarni problem leži u pogrešnom uverenju osobe da je u opasnosti, a ne u panici samoj po sebi, pošto je panika, ustvari, adekvatna emocionalna reakcija kada je osoba uverena da je ugrožena. Dve osnovne komponente kognitivno-bihejvioralne terapije su identifikovanje i menjanje disfunkcionalnih obrazaca mišljenja koji održavaju anksioznost (kognitivna terpija) desenzitizacija kroz izlaganje zastrašujućim situacijama (bihejvioralna terapija).
Istraživanja su pokazala da je ovaj vid terapije naj efikasniji tretman napada panike. Ukratko, ova metoda psihološkog savetovanja primenjena na tretman paničnog poremećaj ase sastoji iz tri koraka:
1.Informisanje – koje podrazumeva detaljno objašnjenje osobi na koji način je ona razvila panični poremećaj i šta su u stvari napadi panike. Informisanje i razgovor o napadima panike sa stručnom osobom dovodi do olakšanja pošto osoba jednostavno zna o čemu se radi, a ljudi kao svesna bića imaju potrebu da znaju šta im se dešava.
2.Drugi deo tretmana, podrazumeva učenje tehnika kontrole simptoma tako jako izražene anksioznosti (napad panike je u suštini veoma intenzivna anksioznost, odnosno eskalacija anksioznosti). Kroz ovakav pristup napadi panike u potpunosti prestaju u roku od dve do pet sedmica.
3.Na kraju, treći deo podrazumeva otkrivanje i otklanjanje uzroka anksioznosti, odnosno otkrivanje disfunkcionalnih načina razmišljanja i obrazaca ponašanja, te njihovo zamenjivanje funkcionalnim razmišljanjima i obrascima ponašanja u problematičnim situacijama. Ovaj treći deo ima za cilj otklanjanje primarne anksioznosti, te na taj način deluje preventivno onemogućavajući vraćanje napada panike nakon što su se povukli.
Tokom tretmana i kroz sve navedene korake osoba dobija jasne i detaljne instrukcije i objašnjenja. Zbog toga ovakav pristup u suštini ne predstavlja psihoterapiju u klasičnom smislu, na šta ljudi uobičajeno misle kada se govori o psihološkom tretmanu. Tradicionalne psihoterapije su uglavnom fokusirane na razgovor o prošlosti, što može biti od pomoći kada se radi o raznim životnim pitanjima, ali nema veliki značaj za prevazilaženje napada panike. Kognitivno-bihejvioralni tretman je usmeren na prevazilaženje napada panike u sadašnjosti, tako da podrazumeva psihološko savetovanje i edukaciju sa ciljem učenja osobe tehnikama za učenje upravljanjem vlastitim emocijama i ponašanjem.
U kognitivno-bihejvioralnom tretmanu, savetnik ili terapeut je iskusan stručnjak, vrsta učitelja. On preporučuje šta je potrebno da osoba nauči i uradi da bi prevazišla svoj problem, te je ohrabruje u njenim nastojanjima usmerenim u tom pravcu. Ovakav tretman najviše liči na kurs: učenje i vežbanje uz terapeuta, a nakon toga samostalno. Terapeut može pomoći u izgrađivanju samopouzdanja i učenju specifičnih tehnika ukoliko osoba ima teškoća da ih nauči. Kako tretman odmiče, osoba sve više stvari obavlja samostalno i na kraju se gubi potreba za mentorstvom od strane sručnjaka.
Prema tome, psihološko savetovanje zasnovano na kognitivno-bihejvioralnom pristupu je:
– kratko (u odnosu na sve ostale psihološke tretmane),
– usmereno na probleme ovde i sada (a ne u prošlosti),
– edukativno (uči osobu da sama izađe na kraj sa svojim problemom),
– dokazano (zasnovano na naučnim činjenicama, a efekti tretmana su empirijski, provereni),
– nema rizika od neželjenih efekata.
Ono što je takođe interesantno je da ovaj tretman napada panike većina ljudi opaža kao zabavan. Naravno, ne na početku. Ali nakon prvih par seansi ljudi doživljavaju značajno poboljšanje i počinju da rade stvari koje godinama nisu mogli, kao što je odlazak u šetnju, kupovinu ili bioskop. Kako tretman odmiče, osoba postaje sposobna da radi brojne stvari od velikog zbačaja za kvalitet života.
Tekst napisao
Igor Krnetić