Mačija kandža (Uncaria tomentosa) je velika drvenasta biljka koja raste u kišnim šumama Južne Amerike, posebno u Peruu i Paragvaju, a može da naraste i do neverovatnih 30 metara visine i ima velike žute cvetove. Ova biljka ima hvataljke u obliku mačijih kandži te je zbog toga i dobila naziv “Mačija kandža” ili “Mačiji nokat”.
Mačija kandža (Uncaria tomentosa) je autohtona biljka koja raste u amazonskim prašumama i ostalim tropskim područjima Srednje i Južne Amerike. Već 2000 godina ovu biljku koriste peruanska plemena. Mačija kandža se koristila kod urođeničkih plemena Južnoj Americi i na Andima koji su je koristili za lečenje raznih upala, čira na želucu, reume, dizenterije, tumora, pa čak i kod kontrole radjanja. Intenzivno počinje da se koristi devedesetih godina u Evropi i svetu za lečenje raka, HIV-a i Aids-a.
Svetska zdravstvena organizacija u njenu čast je organizovala kongres u Ženevi, na kome je 1994. godine, zvanično uvršćena u red najlekovitijeg medicinskog bilja.
Sastav mačije kandže
Mačija kandža biljka je bogata taninima i sadrži ih oko 10 posto. Sadrži još i proantocijanidinske oligomere, alkaloide (oxyindole alkaloid), triterpene, flavonoide, glikozide kinonske kiseline i nezasićene masne kiseline.
Mačija kandža delovanje
U našim krajevima se Mačija kandža najčešće koristi kod osoba koje imaju problema sa reumom, upalom mokraćnog trakta, Crohnove bolesti, divertikulitisa, kolitisa, artritisa, sindroma iritabilnog creva. Često se koristi za zaštitu organizma od štetnih uticaja. Una de gato deluje imunomodulaciono, antikancerogeno, protivupalno i antiulcerozno. Austrijski naučnici su prvi počeli ispitivati lekovitost Mačija kandže, a sedamdesetih godina prošlog veka su objasnili lekovitost njenih alkaloida. Od svih poznatih alkaloida, barem šest (isopteropodin, pteropodin, mytraphyllin, rhynchophyllin,isomitraphyllin i isorynchophyllin) mogu znatno povećati otpornost organizma čak i do 50 posto. Dokazano je da procijanidolni oligomeri u životinjama umanjuju rast tumora. Italijanski naučnici su 1993. godine izolovali glikozide kvinovične kiseline koji imaju antioksidacino i antivirusno delovanje.
Na univerzitetu u Milanu, Renato Rici je izveo eksperiment sa mačjom kandžom ispitujući njenu sposobnost čišćenja organizma od kancerogenih supstanci. Ispitivanje je sprovedeno na pušačima, jer se zna da mokraća pušača sadrži opasne mutagene sastojke. Pusle samo dve nedelje uzimanja lekovite biljke, mokraca ispitanika je bila čista. Eksperiment je jasno pokazao da mačja kandža značajno umanjuje rizik od raka i drugih degenerativni h bolesti.
Mačija kandža veoma uspešno leči upalne procese, a deluje i kao prirodni antibiotik te uspostavlja normalno funkcinisanje organizma nakon bolesti. Lekari u Austriji često predlažu i čak prepišu ovaj preparat osobama koje boluju od raka radi stimulacije imunološkog sistema koji je oslabljen hemoterapijama, a poznato je i da smanjuje nuspojave izazvane primenom hemoterapije. Oxyindole alkaloid daje Mačijoj kandži veliki deo aktivnosti, posebno za stimulisanje odredjenih delova imunog sistema.
Primena mačije kandže
Mačija kandža se u narodnoj medicini u peruanskim plemenima koristi za lečenje bolesti kardiovaskularnog sistema, astme, upale mokraćnih puteva, čireva, artritisa, reume, bolova u kostima za ublažavanje menstrualnih tegoba, upale mokraćnih puteva, dijabetesa, ekcema i za lečenje raka(posebno pluća). Nauka odavno poznaje efikasno delovanje sastojaka iz Mačija kandže na upalne procese, stimulisanje metabolizma u dubljim slojevima kože kao i na vezivanje slobodnih radikala u organizmu. Izuzetno je zanimljivo da Mačija kandžu koriste u pojedinim plemenima srednje i južne Amerike i za kontracepciju. Zbog pozitivnog delovanja ove biljke na imunoloski sistem i kao antioksidansno dejstvo na vezivanje slobodnih radikala u organizmu, sve češće se koristi na našim prostorima kao biljni lek. Mačija kandža se ne sme koristiti sa ciklosporinima, antacidima ili drugim lekovima nakon transplantacije organa, a važno je i prekinuti njeno korišćenje minimum tri nedelje pre operacije. Preparat se ne preporučuje ženama koje žele da zatrudne, a ne bi ga smele koristiti ni trudnice i dojilje. Nadalje ne sme se koristiti istovremeno sa drugim preparatima za podizanje imuniteta kao što su rudbekija, kozlinac i tahebo. Ako se pridržavate propisane doze koja je preporučena, nuspojave su izuzetno retke. Eventualno postoji mogućnost da se može javiti glavobolja, mučnina ili kožni osip. Ako osetite neku od ovih nuspojava, prekinite uzimanje preparata i odmah se javite svom doktoru.
Izvor: lekovitasvojstva.com
