Kamen u bubregu – simptomi i lečenje
Kamen u bubregu (nefrolithiasis ili urolithiasis) javlja se kod oko 12 procenata muškaraca i 5 procenata žena mlađih od 70 godina. Na sreću, postoji tretman kojim se kamen u bubregu jednostavno tretira. Pored toga, postoje mere predostrožnosti koje sprečavaju ponovnu pojavu kamena u bubregu.
KAKO NASTAJE KAMEN U BUBREGU — Kamen u bubregu može da se formira kada se supstance kao što su kalcijum, oksalat, cistin ili urična kiselina nalaze u urinu u visokim koncentracijama. Kamen može da nastane i kada su te supstance u normalnim koncentracijama. Supstance formiraju kristale koji se talože u bubregu i postepeno povećavaju, gradeći kamen u bubregu.
Kamen se obično kreće kroz urinarni trakt i izbacuje se iz organizma preko urina. Kamen može da izazove bol ako se zaglavi i blokira protok urina. Veliko kamenje ne može uvek da prođe samo od sebe i ponekad su potrebni procedura ili operacija da se ukloni.
FAKTORI RIZIKA ZA KAMEN OD BUBREGA — Neke bolesti i navike mogu da povećaju rizik od nastanka kamena u bubregu
SIMPTOMI KAMENA U BUBREGU
Bol — Bol je najčešći simptom kamena u bubregu. Bol može da bude blag i jedva primetan, ili toliko intenzivan da je potrebna hospitalizacija. Bol obično bude jači ili blaži, ali ne nestaje u potpunosti. Talasi teškog bola, poznati kao bubrežne kolike, obično traju 20 do 60 minuta. Bol može da se javi u boku (sa strane, između rebara i kukova), ili u donjem stomaku.
Krv u urinu — Najveći broj osoba sa kamenom u bubregu imaće krv u urinu (hematuriju). Urin može da bude roze do crvenkast, ili krv može da bude vidljiva samo uz pomoć testa za urin ili mikroskopskim pregledom.
Kamenčić — Kamenčiće možete da izbacite zajedno sa urinom.
Drugi simptomi — Drugi simptomi kamena u bubregu obuhvataju mučninu ili povraćanje, bol prilikom mokrenja i neodložnu i iznenadnu potrebu za mokrenjem.
Asimptomatično kamenje u bubregu — Mnoge osobe sa kamenom u bubregu nemaju simptome (asimptomatično znači bez simptoma). To kamenje se obično otkriva prilikom snimanja (na primer ultra zvukom, x-zracima ili CT skenerom) koje se izvodi iz drugih razloga. Kamen može da ostane u bubregu godinama ne izazivajući nikakve simptome.
DIJAGNOZA KAMENA U BUBREGU — Kamen u bubregu se obično dijagnostikuje na osnovu simptoma, pregleda i snimanja.
Skeniranje kompjuterskom tomografijom (CT) — CT skener pravi trodimenzionalnu sliku struktura u telu. Određen tip CT skenera (nazvan spiralni CT) se najčešće preporučuje kada se sumnja na kamen u bubregu.
Ultrazvuk — Ultrazvuk takođe može da se koristi u dijagnozi kamena u bubregu, iako malo kamenje i kamenje u uretri može da se previdi. Međutim, ultrazvuk je najbolji oblik snimanja za osobe koje izbegavaju zračenje, na primer za trudnice.
TRETMAN KAMENA U BUBREGU — Tretman kamena u bubregu zavisi od veličine i položaja kamena, kao i od sposobnosti pacijenta da trpi bol i zadržava tečnosti. Ako postoji mogućnost prolaza kamena, bol može da se toleriše i pacijent može da jede i pije, tretman može da se obavi kod kuće.
Ako postoje ozbiljan bol ili mučnina, biće potreban tretman jačim lekovima protiv bolova i IV tečnostima, često primenjenim u bolnicama.
Tretman kod kuće — Savetuje se veći unos tečnosti i sredstva protiv bolova tipa nesteroidnih antireumatika (Diklifen) i spazmolitika (Spasmex, Buscopan). Kod uzimanja analgetika uvek treba konsultovati lekara.
Od pacijenta se često traži da sačuva urin kako bi se kamen analizirao; on može da se analizira u laboratoriji kako bi se odredio njegov sastav (npr kalcijum, urična kiselina, itd). Poznavanje tipa kamena je neophodno kako bi se odredio tretman za sprečavanje ponovne pojave.
Ako kamen ne prođe — Kamenje veće od 9 ili 10 milimetara retko prolazi samostalno i često je neophodna procedura za razbijanje ili vađenje kamena. Postoji nekoliko procedura.
Litotripsija udarnim talasima (ESWL) — Litrotripsija je najčešće korišćen tretman za pacijente kojima je potrebna pomoć kako bi kamen prošao. Litotripsija je naročito dobra za kamenje u bubregu ili gornjem delu uretera. Litotripsija možda neće biti efikasna u tretmanu velikog ili tvrdog kamenja. Moguća je upotreba lekova koji će pacijenta učiniti pospanim i redukovati bol za vreme tretmana, iako to zavisi od opreme za litotripsiju.
Litotripsija se vrši usmeravanjem visoko energetskog udarnog talasa ka kamenu. Taj talas prolazi kroz kožu i telesna tkiva i oslobađa energiju na površini kamena. Ta energija dovodi do razbijanja kamena na fragmente koji se lakše izbacuju.
Perkutana nefrolitotomija (PNL) — Za uklanjanje ekstremno velikog ili kompleksnog kamenja, ili kamenje koje ne reaguje na litotripsiju može da bude neophodna minimalno invazivna procedura pri kojoj se kroz kožu provlači mali instrument koji se uvodi u bubreg radi razbijanja kamena.
Ureteroskopija — Ureteroskopija je procedura koja koristi sondu koja se kroz uretru i mokraćnu bešiku uvodi u ureter i bubreg. Ta sonda ima kameru i druge instrumente koji lekaru omogućavaju pronalaženje, vizuelni prikaz kamena i njegovo uklanjanje, ili razbijanje na manje komade koji se zatim lako izbacuju. Ureteroskopija se često koristi za uklanjanje kamenja koje blokira ureter, a ponekad i za uklanjanje kamenja iz bubrega.
Tretman asimptomatičnog kamenja — Ako pacijent ima kamen u bubregu koji ne izaziva simptome, tretman možda i nije potreban. Odluka se zasniva na osnovu veličine i položaja kamena, kao i mogućnost brzog tretmana ako se pojave simptomi. Ako ne postoji mogućnost brzog izvođenja tretmana (npr ako pacijent često putuje), tretman je vrlo verovatan.
Bez obriza na odluku o tretmanu, pacijent treba da bude ispitan na osnovne uzroke pojave kamena u bubregu.
PREVENCIJA KAMENA U BUBREGU — Nakon dijagnoze kamena u bubregu treba sprovesti laboratorijske analize krvi i urina kako bi se pokušalo utvrditi razlog nastanka kamena.
Ako ste izbacili i sačuvali kamen, on treba da se analizira kako bi se utvrdio njegov sastav. U odnosu na te rezultate može se preporučuti nešto od sledećeg:
-
Lekovi koji smanjuju mogućnost ponovne pojave kamena.
-
Unos veće količine tečnosti radi smanjenja mogućnosti pojave kamena. Cilj je povećavanje količine urina koja protiče kroz bubrege, kao i smanjenje koncentracije supstanci koje povećavaju mogućnost pojave kamena. Jedan stručnjak preporučuje unos količine tečnosti koja će proizvesti 2 litre urina dnevno.
-
Može se savetovati promena načina ishrane; preporučene promene zavise od tipa kamena.
KRATAK PREGLED
-
Kamen u bubregu može da se formira kada u urinu postoje normalni ili povišeni nivoi određenih supstanci. Te supstance mogu da formiraju kristale. Kristali se učvršćuju u bubregu i postepeno povećavaju gradeći kamen.
-
Konačno, kamen se kroz urinarni trakt i izbacuje se putem urina. Ili, kamen može da ostane u urinarnom traktu blokirajući protok urina, št može da dovede do pojave bola.
-
Neke bolesti i navike mogu da utiču na povećavanje rizika od nastanka kamena u bubregu. To može da bude lična ili porodična istorija kamena u bubregu, neke navike u ishrani, postojeći zdravstveni problemi, neki lekovi i dehidracija.
-
Najčešći simptom kamena u bubregu je bol; drugi simptomi su hematurija (krv u mokraći), izbacivanuje sitnog kamenja, mučnina, povraćanje, bol prilikom mokrenja i iznenadna potreba za mokrenjem. Mnogi pacijenti sa kamenjem u bubrezima ne pokazuju simptome.
-
Za dijagnozu kamena u bubregu obično je potrebno testiranje. Ultrasonografski pregled je najbolji inicijalni pregled za postavljanje dijagnoze. Radi se o bezbolnom pregledu bez zračenja.
-
Tretman obično obuhvata lekove protiv bolova i veću količinu tečnosti (koja se pije) dok se kamen ne izbaci.
-
Malo kamenje (manje od 5 milimetara) se obično izbacuje bez tretmana. Veće kamenje (veće od 9 milmetara) retko samostalno prolazi. Tretman većeg kamenja obično se obavlja u bolnici.
-
Dalje testiranje se preporučuje pacijentima kod kojih se kamenje u bubrezima javlja više puta. Testovi pomažu u utvrđivanju postojanja bolesti koja izaziva pojavu kamenja. Moguća je upotreba lekova koji će sprečiti ponovnu pojavu kamenja. Ispijanje veće količine vode i promena ishrane takođe mogu da pomognu.
Izvor: intertim.net