KAKO ŽIVOTINJE UTIČU NA DEČJI RAZVOJ?

Ako ste odrasli uz kućnog ljubimca, teško je zamisliti život bez njega. Mnoge pozitivne uspomene iz detinjstva su vam iskustva sa voljenim ljubimcem, kao na primer hranjenje, maženje, igranje, ili čak deljenje vaših tajni sa porodičnom kucom ili macom. Istraživanje je dokazalo da sva ta iskustva pomažu deci pri razvoju pozitivnih vrednosti. Ovakve interakcije sa životinjama su se takođe pokazale mnogo efikasnijima u razvoju socijalnih veština među decom sa posebnim potrebama ili decom koja su bila istraumirana, nego standardne metode.

Iako je posedovanje ljubimaca korisno iskustvo, postoji puno stvari o kojima treba razmisliti pre nego što porodici dodate još jednog člana. Postoje i alternative za kućne ljubimce ukoliko želite da vaše dete ima iskustva sa životinjama, ali niste u mogućnosti da čuvate ljubimca u kući. Osobine i psihološke prednosti koje vaše dete može razviti uz životinje će im pomoći u skoro svakom aspektu života.

IZBOR LJUBIMCA I NJEGOVE ALTERNATIVE

Istraživanje je veoma važno pre nego što odlučite koja životinja bi bila najbolja za vaš dom. Na primer, da li ste znali da šumska  kornjača može da živi i do 120 godina? Ili da neke vrste udava mogu da porastu čak do oko 3,6 metara? Mnogi papagaji mogu da se oglašavaju glasnije od 100 decibela – to se može uporediti sa električnom kosilicom! Morate uzeti u obzir ponašanje vašeg deteta oko životinja, stil života vaše porodice, prostor, finansije, vreme, i raspodelu obaveza oko ljubimca pre nego što životinju dovedete kući.

Ako vam okolnosti ne dozvoljavaju da imate kućnog ljubimca, postoje i druga iskustva koja deci mogu omogućiti razvoj poželjnih osobina. Ako niste u mogućnosti da životinji obezbedite stalni dom, uvek možete da je uzmete na privremeno čuvanje. Čak i privremena briga o životinji dok ne nađe stalnu porodicu pruža deci priliku da razumeju odgovornosti koje dolaze sa kućnim ljubimcem.

PREDNOSTI ŽIVOTA SA KUĆNIM LJUBIMCEM

• Poštovanje: Deca uče da se prema životinjama treba ponašati sa brigom i poštovanjem. Životinje imaju granice baš kao i ljudi i, iako mogu da uživaju u kontaktu, ponekad žele malo prostora. Razumevanje granica životinje i njenog govora tela je važno i tako naučeno poštovanje prenosi se i u odnose sa drugim ljudima.

• Saosećanje: Vlasništvo nad kućnim ljubimcem pruža deci priliku da uđu u ulogu negovatelja. Deca uče da odgovaraju na potrebe svog ljubimca i da uočavaju njihov strah i anksioznost u nepoznatom okruženju ili pri glasnim zvukovima. Prepoznavanje potreba ljubimca i tešenje pomaže deci da nauče kako da saosećaju sa drugima i pojačaju svoju empatiju.

• Odgovornost: Dete ne treba nikada da samostalno nosi odgovornost za ljubimca, jer odgovornost za njegovo zdravlje, naposletku, pripada roditeljima ili drugim odgovornim odraslim osobama, ali učešćem u brizi o životinji dete stiče dobre navike. Oni se uče odgovornosti i osećaju da se živo biće oslanja na njih. Ovo takođe pomaže deci da razviju svest.

• Samopouzdanje: Ljubimci ne osuđuju. Deca znaju da, nevažno koliko loš dan imaju, ljubimac je uvek tu da “sasluša” i bude izvor naklonosti. Mnoga deca pronalaze utehu u plakanju ili deljenju tajni sa svojim porodičnim ljubimcem.

• Prevazilaženje strahova: Deca koja rastu uz ljubimce generalno imaju manji strah od životinja. Oni postanu upoznati sa životinjama i njihovim ponašanjem, što ih čini manje nervoznim prema nepoznatom.  Uz to, manje je verovatno da će deca verovati u mitove o životinjama sa lošijom reputacijom ukoliko su provela vreme sa njima.

• Ciklus života: Kako zdravlje životinje opada zbog bolesti ili starosti, deca uče da život nije večan, ali da ljubav i uspomene jesu. Kada voljeni ljubimac ugine, dete nauči da može da preživi tugovanje i ceni život ovog posebnog člana porodice.

• Ljubav prema prirodi: Zbog ljubimaca, deca nauče puno o divljim i domaćim životinjama. Posmatrajući njihovo ponašanje, deca uče o životinjskim instinktima i inteligenciji. Postoji toliko stvari koje možemo otkriti o divljini, da deca koja dolaze u dodir sa prirodom razviju osećaj prijatne začuđenosti i nauče da cene život na Zemlji.

Iskustva sa životinjama su korisna deci i za mnogo više pored pomenutih osobina i veština. Na primer, kod dece na spektru autizma (ASD), istraživanje je pokazalo da su deca koja imaju ASD pokazala više socijalnih oblika ponašanja i iskusila da im više vršnjaka priđe u prisustvu životinja nego kada su u pitanju igračke. Ovi oblici ponašanja uključuju pričanje, gledanje u lica, fizički kontakt, osmehivanje i smejanje. Istraživanje je zaključilo da, u poređenju sa igračkama, prisustvo životinje značajno poboljšava socijalno ponašanje kod dece koja imaju ASD.

Istraživači su uvideli da deca iz nasilnih porodica takođe mogu imati mnogo koristi od kućnih ljubimaca. Deca koja su zapostavljena pronalaze utehu u životinjama i tako se osećaju manje usamljeno. Ljubimci postanu zamena za majke ili prijatelje, kojima se deca mogu poveriti kad su uznemirena. Kontakt sa životinjama na dnevnoj bazi može da pomogne deci da razviju osećaj za sopstvenu vrednost, čak i u situacijama kada se možda osećaju nevažno. Ljubavlju i brigom o životinji deca mogu da prekinu ciklus nasilja, iako ni sami nisu zbrinuti.

Kada je detetu data odgovornost da se brine o živom biću, data mu je prilika da izraste u odgovornu, socijalnu i samouverenu odraslu osobu. Životinje su uvek tu kada nam treba neko ko će da nas sasluša, ali i da nas podseti da život čini više od nas samih. Kroz iskustva sa životinjama, mi postajemo radoznaliji i učimo više da poštujemo i cenimo živa bića, što je osobina koja nam je svima od koristi.

izvor:  orca.rs