Da li ste ikada osetili „leptiriće“ u stomaku pre važnog sastanka ili dobili nagli nagon za odlaskom u toalet usled stresa? To nije slučajnost. Medicinska nauka danas potvrđuje ono što smo intuitivno oduvek znali: naš stomak je naš „drugi mozak“.
Osovina mozak–creva: Dvosmerni autoput
Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h
Veza između centralnog nervnog sistema i digestivnog trakta odvija se putem osovine mozak–creva (gut-brain axis). Glavni komunikator je nerv Vagus, koji prenosi signale u oba smera. Kada je mozak pod stresom, on šalje signale „opasnosti“ digestivnom sistemu, što menja način na koji varenje funkcioniše.
Šta se dešava u stomaku kada smo pod stresom?
U stanju „bori se ili beži“ (fight or flight), telo preusmerava krv iz organa za varenje ka mišićima i srcu. Posledice su trenutne:
- Usporeno pražnjenje želuca: Može izazvati mučninu i osećaj težine.
- Ubrzan rad creva: Često dovodi do dijareje ili grčeva.
- Povećana osetljivost: Nervni završeci u crevima postaju preosetljivi, pa čak i normalna količina gasova izaziva bol.
Sindrom nervoznih creva (IBS) i stres
Sindrom iritabilnog kolona (IBS) je funkcionalni poremećaj gde su creva zdrava „na papiru“, ali ne rade pravilno. Stres je jedan od najjačih okidača (trigera) za epizode IBS-a. Kod osoba sa ovim sindromom, komunikacija između mozga i creva je prekinuta ili previše intenzivna, što vodi ka hroničnoj nadutosti i neredovnoj stolici.
Kako prepoznati simptome izazvane stresom?
Ako primetite sledeće znakove u stresnim periodima, vaše varenje direktno reaguje na psihološki pritisak:
- Nagla nadutost odmah nakon stresnog događaja.
- Bol u donjem delu stomaka koji popušta nakon odlaska u toalet.
- Promena u teksturi stolice (naizmenični zatvor i dijareja).
- Gorušica koja se javlja iako niste jeli tešku hranu.
3 koraka za smirivanje „nervoznog stomaka“
- Tehnike disanja (Aktivacija Vagus-a)
Duboko dijafragmalno disanje šalje signal mozgu da je opasnost prošla. Samo 5 minuta disanja „iz stomaka“ pre obroka može drastično poboljšati varenje.
- Ishrana bez iritanasa
U periodima visokog stresa izbegavajte kafu, previše šećera i veštačke zaslađivače. Fokusirajte se na namirnice koje umiruju, poput čaja od matičnjaka ili nane, i fermentisane hrane koja podržava mikrobiom.
- Svesno jedenje (Mindful Eating)
Nikada ne jedite „s nogu“ ili dok radite. Mozgu je potrebno oko 20 minuta da primi signal o sitosti i da pokrene proces lučenja digestivnih enzima.
Kada je vreme za lekara?
Iako je stres čest uzrok, simptome ne treba uvek pripisivati samo nervozi. Ako primetite nagli gubitak težine, krv u stolici ili bolove koji vas bude noću, obavezno se javite gastroenterologu kako biste isključili upalne procese ili ozbiljnija oboljenja.
Izvor: https://ordinacija.tv/