Najplemenitije i najdragocenije osećanje podareno čoveku je ljubav. Nikakvo zlo se ne može izroditi iz iskreno negovane I čiste ljubavi. Ta emocija pleni, stvara I uzdiže nas do visina, a kako bi drugačije leteli da nije krila ljubavi. Ali čak I ova lepa emocija ima svoju suprotnost zvanu mržnja. Surova podela.I ako se istinski trudim nisam u mogućnosti da shvatim šta znači mrzeti. Kazu da je granica između ljubavi I mržnje tanka, I da se u određenom momentu lako prelazi. Ja ne delim to mišljenje, ako nekoga voliš na pravi način, kako ga nekada možeš mrzeti? Nikakvi postupci, izgovori I razlozi ne mogu opravdati onoga koji mrzi. Mi samo zaboravljamo na sve lepe trenutke koje smo proživeli zahvaljujući toj istoj ljubavi zbog koje smo spremni da mrzimo. Čovek sve nosi u sebi I sa sobom. Zašto uzimati otrov I gorčinu, a toliko je slatkih nektara svuda oko nas? Svi smo žedni I željni ljubavi. Treba samo naći izvor, rosu u travi, kapljicu na listu.
Sve što je dobro na ovom svetu dolazi od ljubavi, ona je pokretač, ona je vođa, ona uvek zna pravi put. Mržnja sputava, manipuliše, uništava, gura nas na dno. Siromaši naš duh, osakaćuje ga, obezvređuje nas kao ličnosti.
Snaga ljubavi razgrađuje kamena srca, ruši granice. Najlepši stihovi , romani, pesme, bajke napisane su na temu ljubavi. Nijedno delo nije zasnovano na temeljima mržnje I zla. Ako volimo možemo da stvaramo, da napredujemo, da prevazilazimo, da se borimo I pobeđujemo. Mržnja je oskudna, suvišna I nepotrebna emocija u našim vrednim I velikim životima. Zar ćemo svoje postojanje podrediti I usloviti nečim za šta smo sigurni da nije vredno?
Mržnja je do te mere negativna da je teško o njoj I pisati. MRŽNJA JE BOLEST KOJU TREBA LEČITI LJUBAVLJU, kada je pobedimo onda smo izlečeni…
