Jovan Memedović „Sasvim prirodno“
Jovan Memedović je godinama, tačnije decenijama, jedan od najcenjenijih i najvoljenijih televizijskih novinara. Bilo da je reč o njegovoj autorskoj emisiji „Sasvim prirodno“, bilo da se govori o kvizu „Potera“, komplimenti su neizbežni, a žene ga smatraju veoma privlačnim. Dobro zna koliko je publici zanimljiv, ali intervjue daje vrlo retko. Nedavno je, ipak, otkrio da je zahvalan sudbini za sve što mu je priredila i dodao:
-Ne verujem preterano u neke druge stvari, osim u sudbinu. Ona me je prošetala onako kako sam zamišljao i sanjao.
Svaka emisija „Sasvim prirodno“ pokazuje da i posle toliko godina pred kamerama Jovan Memedović ima strast, svojstvenu početku karijere, pa zato i ne čude njegove reči:
– Da li sam našao sagovornika u Beogradu, sto ili pet hiljada kilometra od njega spakovaću se, otići i napraviti priču o onome što me zanima. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Uvek idem za pričom.
Priče su ga vodile širom sveta, nekad i u najzabačenije krajeve, ali, srećom, nije se često pitao kako će uspeti da preživi. Bilo je i izuzetaka:
-Blizu Sibira ostali smo bez hrane, ali nije problem doći do nje u divljini koju čovek nije takao, jer živi svet vrvi oko vas. Životinje nisu u paničnom begu od vas, jer retko sreću ljude, a onda vi, kao neki lovac, dođete do plena. Jedan dan smo bili gladni, ali već sutra smo se snašli. Upecali smo ribe.
Svojevremeno je otkrio da li se nekad zapita šta mu je ovo trebalo ili ko će mu pomoći ako u divljini nešto krene naopako:
– Prvi put sam tako razmišljao kad sam bio na Severnom polu, dok sam vozio motorne sanke po ledu debelom pola metra. To izgleda kao solidna debljina, ali se led vrlo brzo topio, a pošto je bio maj, već su se pojavljivale pukotine. Kroz njih se pomaljalo odvratno crno more. Kad propadnete kroz led, nema povratka, jer vas on propusti i sante se odmah skupe. Da bi sve bilo kompletno, neko je pomenuo da je prethodne godine jedan čovek tako poginuo. Tri dana, dok sam sa dvojicom Norvežana tumarao tim prostranstvom, stalno sam se pitao šta ja, ludak, tu radim. Ceo bogovetni dan, od ujutru do uveče, pratili smo tragove belog medveda.
Kada se sa tih adrenalinskih putovanja vrati u Beograd, leti vreme provodi veslajući po Dunavu i Savi, a obožava i Adu Ciganliju. Zimi se šeta tim delom grada, zajedno sa psima, a često odlazi i u konjički klub na hipodromu. Ako se pitate kako je moguće i posle 61. rođendana tako izgledati i imati takvu kondiciju – eto odgovora.
