IVERMEKTIN: „ ČUDOTVORNI“ lek protiv KORONE
Ivermektin se naziva „čudotvornim” lekom protiv korona virusa, koji zagovaraju protivnici vakcine, a preporučuju zdravstvene vlasti u nekim zemljama.
Ali BBC je otkrio da postoje ozbiljne greške u velikom broju ključnih studija na koje se oslanjaju zagovornici ovog leka.
Već više godina, ivermektin je ključni anti-parazitski lek koji se koristi za lečenje ljudi i životinja.
Ali tokom pandemije, neki zagovornici leka počeli su glasno da ga propagiraju za nešto drugo – borbu protiv Kovida-19 i sprečavanje smrti.
Zdravstvene vlasti u Sjedinjenim Američkim Državama, Velikoj Britaniji i Evropskoj uniji otkrile su da nema dovoljno dokaza za upotrebu ovog leka protiv kovida, ali hiljade pristalica, od kojih su mnogi antivakcinaški aktivisti, nastavili su energično da zagovaraju njegovu upotrebu.
Članovi grupa na društvenim mrežama razmenjuju savete o tome kako nabaviti lek, preporučujući čak i verziju koja se koristi za životinje.
Pomama za ivermektinom – zasnovana na snazi verovanja u istraživanja – navela je veliki broj ljudi širom sveta da ga uzimaju.
Zagovarači ovog leka ukazuju na veliki broj naučnih studija i često tvrde da se ti dokazi ignorišu ili zataškavaju.
Ali analiza koju je sprovela grupa nezavisnih naučnika dovela je do ozbiljne sumnje u taj korpus istraživanja.
BBC izveštava da više od trećine od 26 velikih ispitivanja ovog leka za upotrebu protiv kovida sadrži ozbiljne greške ili znakove potencijalne nameštanja.
Nijedno od preostalih ispitivanja ne sadrži ubedljive dokaze o efikasnosti ivermektina.
Doktor Kajl Šeldrik, član grupe koja je istraživala ove studije, izjavio je da nisu pronašli „nijedno kliničko ispitivanje” koje tvrdi da ivermektin sprečava smrt od kovida a da ono nije sadržalo „ili očigledne znakove fabrikacije ili toliko krupne greške da se dovodi u pitanje čitava studija”.
U krupne probleme spadaju:
-
Podaci o istim pacijentima korišćeni su u više navrata da bi predstavili neke navodno druge ljude
-
Dokazi da izbor pacijenata za grupe za testiranje nije bio nasumičan
-
Brojevi se ne javljaju u prirodnom nizu
-
Netačno su izračunati procenti
-
Lokalne zdravstvene vlasti ne znaju da su vršene te studije
Svi naučnici u ovoj grupi – doktor Gideon Mejerovic-Kac, doktor Džejms Heders, doktor Nik Braun i doktor Šeldrik – imaju iskustva u razotkrivanju nepouzdanih naučnih podataka.
Oni tokom pandemije sarađuju na daljinu na nezvaničnoj i dobrovoljnoj bazi.
Oformili su grupu koja se pobliže bavi studijama o ivermektinu pošto je student biomedicine Džek Lorens zapazio probleme u uticajnoj studiji iz Egipta.
Između ostalog, studija je obuhvatala pacijente za koje se ispostavilo da su umrli pre nego što je uopšte počelo ispitivanje.
Ova studija je u međuvremenu povučena iz časopisa koji ju je objavio.
Grupa nezavisnih naučnika proučila je bukvalno svako „randomizovano kontrolisano ispitivanje” (RCT) o ivermektinu i Kovidu – što su u teoriji dokazi najvišeg kvaliteta.
Među njima su i sve ključne studije na koje se redovno pozivaju zagovarači ovog leka.
Za RCT-ove se nasumično biraju ljudi koji dobijaju ili lek koji se ispituje ili placebo – lažni lek bez aktivnih svojstava.
Tim je proučio i šest posebno uticajnih opservacionih ispitivanja.
Ovaj tip ispitivanja istražuje šta se dešava sa ljudima koji i inače uzimaju lek, tako da može da bude pristrasan zbog vrsta pacijenata koji se odlučuju za ovaj način lečenja.
Od ukupno 26 proučenih studija, pet je sadržalo podatke koji su verovatno lažirani – na primer, pojavljivale su se bukvalno nemoguće brojke ili nizovi identičnih pacijenata koji su samo kopirani.
U narednih pet nađeni su krupni znakovi da nešto nije u redu.
Brojke nisu davale pravilan zbir, procenti su bili pogrešno izračunati ili lokalne zdravstvene vlasti nisu ni znale da su studije uopšte sprovedene.
Uz sva ova problematična ispitivanja, 14 autora studija na molbu nije ponovo poslalo njihove podatke.
Nezavisni naučnici su to označili kao verovatni pokazatelj prevare.
Uzorak ispitivanja koje je proučila ova nezavisna grupa sadržao je i neke studije visokog kvaliteta iz svih krajeva sveta.
Ali najveći problemi javljali su se isključivo u studijama koje su iznosile krupne tvrdnje u vezi sa ivermektinom.
Štaviše, što je jača bila tvrdnja što se tiče spasenih života ili sprečenih zaražavanja, veće su bile neregularnosti koje su sugerisale da bi studija mogla da bude lažirana ili nevažeća, otkrili su istraživači.
Iako je izuzetno teško isključiti faktor ljudske greške iz ovih ispitivanja, doktor Šeldrik, istraživač sa Univerziteta Novog Južnog Velsa u Sidneju, smatra da je vrlo verovatno da su makar neka od njih svesno izmanipulisana.
Ispostavilo se da skorašnja studija u Libanu ima čitave blokove detalja o 11 pacijenata koju su uporno kopirani i prebacivani na druga mesta – sugerišući da mnogi od navodnih pacijenata iz ispitivanja zapravo ne postoje.
Autori studije rekli su za BBC da je „originalni set podataka prepravljen, sabotiran ili pogrešno ubačen u konačni fajl” i da su oni povukli studiju iz naučnog časopisa koji ju je objavio.
Druga studija iz Irana naizgled je pokazivala da ivermektin sprečava smrt ljudi od korona virusa.
Ali naučnici koji su je istražili naišli su na probleme.
Zabeleške o tome koliko gvožđa sadrži krv pacijenata sadržali su brojke u nizu do kog je malo verovatno došlo prirodnim putem.
A ispostavilo se i da su pacijenti koji su dobili placebo imali mnogo niži stepen kiseonika u krvi pre nego što je započeto ispitivanje od onih koji su dobili ivermektin.
Oni su, dakle, već bili bolesniji i statistički skloniji umiranju.
Ali ovaj obrazac ponavljao se u širokom dijapazonu drugih merenja.
Ljudi sa „lošim” merama završavali bi u grupi sa placebom, oni sa „dobrim” merama u grupi sa ivermektinom.
Verovatnoća da se ovo desi nasumično prilikom svih tih ispitivanja beskrajno je mala, rekao je doktor Šeldrik.
Doktor Morteza Niai, koji je predvodio studiju u Iranu, branio je ove rezultate i metodologiju, i nije sa složio sa problemima na koje mu je ukazano.
Dodao je da je „veoma normalno videti takvu randomizaciju” kad se uzima u obzir mnogo drugih faktora.
Ali ispitivanja iz Libana i Irana izostavljana su iz studije koju je sproveo Kohrejn – grupa međunarodnih eksperata koji proučavaju naučne dokaze – zato što su bile „veoma loše izvedene studije”.
Celokupni prikaz zaključio je da nema dokaza o koristi od ivermektina kad je u pitanju kovid.
Najveća i najkvalitetnija do sada objavljena studija o ivermektinu je ispitivanje Tugeder sa Univerziteta Makmasters iz Kanade.
Ona je pokazala da ne postoji nikakva korist od ovog leka u borbi protiv kovida.
Ivermektin se generalno smatra bezbednim lekom, iako je bilo nekih izveštaja o nuspojavama.
Pozivi povodom sumnji u trovanje ivermektinom u SAD postali su u velikoj meri učestaliji, ali u veoma maloj osnovnoj bazi slučajeva (skok sa 435 na 1.143 ove godine), a većina tih slučajeva nije bila ozbiljna.
Pacijenti su povraćali, imali dijareju, halucinacije, zbunjenost, pospanost i grčenje mišića.
Ali može da nastane posredna šteta od ulivanja lažnog osećaja sigurnosti ljudima, naročito ako odaberu ivermektin umesto da traže bolničko lečenje ili da se najpre vakcinišu.
Doktorka Patriša Garsija, stručnjakinja za javno zdravlje u Peruu, kaže da je u jednom trenutku procenila da je 14 od svakih 15 pacijenata koje je viđala u bolnici uzimalo ivermektin i kad bi stizali u bolnicu već bi bili „jako, jako bolesni”.
Velike Fejsbuk grupe koje zagovaraju ivermektin pretvorile su se u forume za pronalaženje saveta gde ljudi da ga kupe, kao što su preparati namenjeni životinjama.
Neke grupe redovno sadrže objave o teorijama zavere o zataškavanju ivermektina, kao i zastupanje antivakcinaških stavova ili nagovaranje pacijenata da napuste bolnicu ako ne dobiju ovaj lek.
Ove grupe često navode na prelazak u marginalnije zajednice na enkriptovanoj aplikaciji Telegram.
Neki korisnici tih kanala koordinisali su uznemiravanje lekara koji ne prepišu ivermektin i usmeravali zlostavljanje prema naučnicima.
Profesor Endrju Hil, sa Univerziteta u Liverpulu, napisao je uticajan pozitivan prikaz ivermektina, isprva govoreći da svet treba da se „pripremi, nabavi zalihe i bude spreman da odobri ovaj lek”.
On sada tvrdi da studije nisu prošle test – ali pošto je promenio stav, na osnovu novih dokaza koji su se pojavili, bio je izložen brutalnom zlostavljanju.
Jedan mali broj kvalifikovanih doktora izvršio je ogroman uticaj u raspravi o ivermektinu.
Stavovi istaknutog zagovornika leka, doktora Pjera Korija, nisu se promenili uprkos ogromnim pitanjima koja su se javila u vezi sa tim ispitivanjima.
On je kritikovao „površna tumačenja podataka iz ispitivanja”.
Doktorka Tes Lauri – doktorka medicine specijalizovana za trudnoće i porođaje – osnovala je Britansku grupu za razvoj preporuke ivermektina (Bird).
Ona je tražila da se zaustavi program vakcinacije i iznosila nepotkrepljene tvrdnje sugerišući da je vakcina protiv kovida dovela do velikog broja smrti, na osnovu često pogrešnog tumačenja podataka o bezbednosti.
Upitana tokom onlajn panela koji dokazi bi je ubedili da ivermektin ne funkcioniše, ona je odgovorila:
„Ivermektin funkcioniše. Ništa me neće ubediti u suprotno.”
Ona je za BBC rekla: „Jedini problem sa bazom dokaza su nemilosrdni napori da se oni potkopaju.”
Ljude širom sveta na korišćenje ivermektina ispočetka nije navelo protivljenje vakcinama, već njihov nedostatak.
Lek je u različitim fazama bio odobren, preporučen ili prepisan za Kovid u Indiji, Južnoj Africi, Peruu i većem delu ostatka Latinske Amerike, baš kao i u Slovačkoj.
Zdravstvene vlasti u Peruu i Indiji u međuvremenu su prestale da preporučuju ivermektin u smernicama za lečenje.
U februaru je Merk – jedna od kompanija koja proizvodi ovaj lek – saopštila da „nema naučnih osnova za njegovo potencijalno terapeutsko dejstvo protiv Kovida-19″.
U Južnoj Africi, ovaj lek je postao bojno polje – lekari ukazuju na nedostatak dokaza, ali mnogi pacijenti ipak očajnički žele da dođu do leka, jer je vakcinacija sporadična i problematična.
Jedna lekarka opšte prakse opisala je rođaku, medicinsku sestru, koja nije otišla na zakazanu vakcinaciju protiv korona virusa na koju je imala pravo i potom se zarazila virusom.
„Kad joj se stanje pogoršalo, umesto da ode na redovan pregled i dobije pravilnu terapiju, sama se lečila ivermektinom”, rekla je ona.
„Umesto da se konsultuje sa lekarom, nastavila je da uzima ivermektin i nabavila je kućni kiseonik.
„Kad sam čula koliko joj je niska njena saturacija kiseonikom (66 odsto), preklinjala sam njenu ćerku da je odvede na hitan prijem.”
„Isprva su oklevali, ali sam ih na kraju ubedila da ipak odu. Preminula je posle nekoliko sati.”
