heljda vodi poreklo iz Azije ali se i na evropskom tlu konzumira već vekovima. ima specifičan ukus, koji se uglavnom karakteriše kao orašast. Iako se od njenog brašna prave peciva, heljda nije klasična žitarica. Ova jednogodišnja zeljasta biljka ima u svom sastavu veliku količinu proteina, vitamina B1 i B2, a uz to, pošto nema glutena, potpuno je bezbedno mogu jesti svi oni koji su oboleli od celijakije ili imaju intoleranciju na gluten u nekom obliku. Što se sastava tiče, najviše ima ugljenih hidrata, oko 70 posto, zatim proteina i biljnih ulja, a od mineralnih materija prisutan je kalijum, fosfor, kalcijum, magnezijum, natrijum i gvožđe. U poređenju sa ostalim žitaricama, plod heljde sadrži više proteina od, pšenice, prosa, pirinča i kukuruza i bogat je esencijalnim aminokiselinama lizin i arginin. “Optužuju” je za regulisanje krvnog pritiska, probave, glaukoma, da je naročito korisna kod osoba obolelih od dijabetesa i bolesti nastalih kao posledica radioaktivnog zračenja. Može se mleti i zatim koristiti kao i svako drugo brašno, a pri kupovini obratite pažnju na to da li se radi samo o mešavini sa većinskim udelom nekih drugih žitarica. Pored te može se koristiti i celo zrno.
Heljdu možete kuvati i koristiti kao prilog jelima, baš kao i pirinač, a slobodno je zamenite i u vašem omiljenom receptu za rižoto. Izuzetno dobro se slaže sa pečurkama, ali je možete kombinovati sa svim namirnicama.Ukoliko vam je dosadila ovsena kaša kao doručak, možete napraviti i kašu od heljde tako što ćete je kratko prokuvati u vodi ili mleku, dodati cimet i suvo vožće po želji. Omer heljde i vode pri kuvanju je 1:3. Zrna heljde će biti dovoljno meka i ako ih preko noći ostavite potopljene, pa ih možete konzumirati bez dodatne termičke obrade, a odlična je i u čorbama. Ukoliko ste početnik i želite samo da je isprobate, krenite sa testenimama od heljde koje su osim u prodavnicama zdrave hrane dostupne i u mnogim supermarketima ili zamenite jednu polovinu pšeničnog brašna heljdom kada sledeći put budete pravili palačinke.