Hans Ajzenk: Teorija ličnosti

357

Engleski psiholog Hans Ajzenk je razvio veoma uticajni model ličnosti, poznat i kao hijerarhiski model ličnosti. Njegova teorija ličnosti, nastala 1947. godine zasniva se na empirijskim, objektivnim istraživanjima na osnovu faktorske analize, eksperimentalnim istraživanjima i analizi fiziološke zasnovanosti psihičkih procesa.

Hans Ajzenk definiše ličnost: “Ličnost je ukupni zbir aktuelnih i potencijalnih načina ponašanja organizma koji su određeni nasleđem i sredinom; ona nastaje i razvija se funkcionalnom interakcijom između četiri glavne oblasti u koje su organizovani svi načini (obrasci) ponašanja: kognitivna oblast (inteligencija), konativna (karakter), afektivna (temperament) i somatska oblast (konstitucija).”

S obzirom na opštost oblika ponašanja Hans Ajzenk smatra da je ličnost strukturirana na četiri hijerarhijska nivoa.

Prvi najniži nivo organizacije ličnosti, predstavljaju specifični, pojedinačni akti ili reakcije koji su različiti u različitim konkretnim situacijama.

Drugi nivo u strukturi ličnosti čine uobičajene reakcije ili postupci, i može se nazvati nivoom navika. One su opšitijeg karaktera od specifičnih akata i pokazuju tendenciju da se češće javljaju iste reakcije u sličnim situacijama.

Treći nivo organizacije ličnosti predstavljaju crte ili osobine ličnosti. Crte su ustaljena organizacija uobičajenih reakcija ili navika koja se relativno dosledno ispoljava u različitim životnim situacijama.

Četvrti, najviši i najopštiji nivo organizacije ličnosti Hans Ajzenk naziva tipovima ličnosti. Tip ličnosti određuje skup međusobno povezanih crta ili osobina ličnosti, koji je trajnog karaktera i dosledno se manifestuje u različitim situacijama.

Na osnovu rezultata faktorskih analiza Hans Ajzenk je identifikovao dimenzije ličnosti. Svaka dimenzija ličnosti spaja nekoliko različitih crta ili osobina, koje mogu da budu razvijene u različitom stepenu. Glavnim dimenzijama ličnosti Ajzenk smatra: neurotizam, emocionalnu stabilnost i introverziju-ekstraverziju.

Prva dimenzija neurotizma, odnosno emocionalne stabilnosti označava obim u kojem je neka osoba u svojim raspoloženjima anksiozna, depresivna, opsesivna i hostilna, ili smirena, vedra i stabilna. Druga dimenzija označava kao ekstravertne one osobe koje su društvene i pune energije, a kao introvertne one koje su povučene i tihe. Većina ljudi je najčešće između ekstrema ovih dimenzija, i skloni su samo u određenoj meri nekim emocionalno nestabilnim reakcijama ili su ambivalentni.

Izvor: artnit.net

PODELI