Ehinaceu vekovima koriste Američki starosedeoci, a u XIX veku njena upotreba je bila odobrena i od strane nekoliko naučnika. Međutim, pošto njena takozvana medicinska svojstva nisu bila odobrena 1909. godine od strane Američke Medicinske Asocijacije, popularnost ove droge je naglo pala. Nešto kasnije, nakon nekoliko urađenih ispitivanja u Nemačkoj koja su dala pozitivne rezultate ehinacea je povratila svoju popularnost. U tom periodu sastojci ehinacee su se koristili kao antibiotici, sve dok sredinom XX veka nisu sintetisani prvi pravi antibiotici. Ipak danas su preparati od ehinacee verovatno najpopularniji fitopreparati na Evropskom i Američkom tržištu.
BILJKA. Poznato je nekoliko vrsta roda Echinacea, ali samo tri vrste imaju odobrenu medicinsku upotrebu. To su Echinacea angustifolia, Echinacea pallida i Echinacea purpurea. Ove biljke samonikle rastu u svetlim šumama i pašnjacima SAD-a i Kanade, gde ih lokalno stanovništvo tradicionalno koristi kao melem za brže zarastanje rana kao i lek za sve bolesti. Danas se za medicinsku upotrebu najčešće koriste kultivisane vrste iz Evrope, pojedinih oblasti Azije kao i iz Severne Amerike.
DROGA. Najčešće se koristi koren od sve tri vrste ehinacee, mada se mogu koristiti i cvetovi, lišće i stabljika ovih biljaka u fazi cvetanja. Od sveže droge se ižrađuje sok, a nakon sušenja droga se može koristiti za izradu čaja i ekstrakta.
SASTOJCI. Iz korenja ovih biljaka izolovan je veoma veliki broj jedinjenja. Danas, prema najnovijim farmakološkim studijama, utvrđeno je da imunostimulatorni efekat ovih biljaka potiče od polisahatida i derivata kafene kiseline.
DELOVANJE I UPOTREBA. Preparati ehinacee povećavaju odbrambene sposobnosti organizma nespecifičnom stimulacijom imunog sistema. Zahvaljujući svom imunostimulatornom efektu, ehinacea povećava produkciju belih krvnih zrnaca i štiti humane ćelije od „napada“ bakterija i virusa, tako što produžava vreme koje im je potrebno da prodru u ćeliju.
Na osnovu ovakvog delovanja ehinacea se koristi u profilaksi i terapiji banalnih virusnih infekcija gornjih disajnih puteva. Njenom upotrebom sprečava se pojava simptoma infekcije, odnosno skraćuje se vreme trajanja infekcije sa 10 na 6-7 dana.
Ispitivana je i primena ehinacee u lečenju pacijenata koji boluju od raka i SIDE, međutim još uvek nisu izvedeni jasni zaključci ovih istraživanja. Ipak u Evropi, intravenozno se primenjuju preparati ehinacee u lečenju nekih vrsta raka. Takođe Evropski lekari na ovaj način leče i infekcije urinarnog trakta.
Prema monografiji Komisije E koja je prerađena 1992. godine pozitivan rejting je dat samo alkoholnom ekstraktu korena Echinaceae palide i sveže isceđenom soku nadzemnih delova Echinaceae purpureae. Tako su ekstrakti korena indukovani kao preparati “koji podržavaju lečenje infekcija sličnih prehladi”, a sokovi od ehinacee kao preparati “koji podržavaju lečenje rekurentnih infekcija gornjih respiratornih puteva i urinarnog trakta”.
Danas se kao i u tradicionalnoj primeni, ehinacea koristi i lokalno, u lečenju različitih promena na koži, kao što su ekcem, psorijaza ili ujedi insekata.
NEŽELJENI EFEKTI. U multicentralnoj studiji koja je uključivala 1231 pacijenata, samo kod oko 5% učesnika su zabeleženi lakši neželjeni efekti, kao što su neprijatan ukus nakon primene, povremena mučnina i gastrointerstinalni bolovi.
KONTRAINDIKACIJE. Pošto ehinacea kao i svi imunostimulansi, ima visok potencijal za stimulaciju autoimunog procesa, kontraindikovana je njena primena kod pacijenata sa sistemskim bolestima kao što su tuberkuloza, leukoza, multipla skleroza, oboljenja kolagena i ostale autoimune bolesti.
Zbog malog broja raspoloživih informacija kako njena primena deluje na fetus, novorođenčad i malu decu, ipak nije preporučljiva njena upotreba kod trudnica, dojilja i dece tokom ranog detinstva (deca mlađa od godinu dana).
Takođe, pošto ehinacea pripada familiji biljaka za koje je poznato da često izazivaju alergijske reakcije, individue koje znaju da su osetljive na neke od biljaka iz ove familije, bi trbalo da budu oprezne i da po mogućstvu izbegavaju njenu primenu.
PREPARATI I DOZE. Pošto ehinacea može prouzrokovati imunostimulaciju limfoidnog tkiva krajnika, verovatno je najbolje primenjivati je u obliku tečnih preparata i bukalnih tableta. Takođe, naglašeno je da se ne preporučuje primena ni jednog preparata duže od 8 nedelja.
Osim za internu, ehinacea se može koristiti i za spoljašnju primenu, u obliku krema, losiona, pasti za zube, sredstava za pranje i čišćenje kože.
www.apotekaue.rs
