Život ponekad piše priče koje deluju neverovatno i kada su istinite. Jedna od takvih je priča o Teodoru Boženu, čoveku čiji je životni put započeo uz krojačku iglu, a završio se uz hirurški nož, menjajući zauvek lice srpske medicine. Njegova biografija je svedočanstvo o snazi znanja, upornosti i vere da poreklo ne određuje domet čoveka.
Teodor Bozen rođen je u prvoj polovini 19. veka u skromnim okolnostima. Kao mladić, bavio se krojačkim zanatom, poslom koji je zahtevao preciznost, mirnu ruku i strpljenje – osobine koje će se kasnije pokazati kao presudne u sasvim drugoj oblasti. U tadašnjoj Srbiji, gde je medicina bila na početnim koracima, lekara je bilo malo, a hirurgija se često oslanjala na praktično iskustvo i samouko znanje.
Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h
Bozen je vrlo rano pokazao interesovanje za ljudsko telo, rane, povrede i načine da se bol ublaži. Njegova radoznalost i ambicija odvele su ga putem medicinskog usavršavanja, najpre kroz praksu, a zatim i kroz formalno obrazovanje u inostranstvu. U vreme kada se hirurgija još uvek borila sa visokim mortalitetom, infekcijama i nedostatkom anestezije, Bozen se vraća u Srbiju kao jedan od prvih školovanih hirurga.
Njegov značaj za srpsku medicinu ogleda se upravo u tome što je hirurgiju iz zanata podigao na nivo nauke. Uveo je savremenije operativne tehnike, insistirao na disciplini, higijeni i sistematičnom pristupu pacijentu. U doba kada su operacije bile poslednja nada, a ne standardna terapija, Bozen je pokazivao hrabrost da se upusti u zahvate koji su tada smatrani rizičnim, ali nužnim.
Posebno mesto u njegovom radu zauzima vojna medicina. U ratnim uslovima, gde su povrede bile teške, a resursi ograničeni, Teodor Bozen je spasavao živote vojnika, često radeći u nemogućim uslovima. Njegova sposobnost da brzo proceni stanje, odluči i deluje bila je presudna. Za mnoge ranjenike, upravo je on bio razlika između života i smrti.
Ali Bozen nije bio samo praktičar. Bio je i učitelj. Svoje znanje nesebično je prenosio mlađim lekarima i bolničarima, doprinoseći stvaranju prve generacije domaćih hirurga. Njegov rad pomogao je da se medicina u Srbiji odvoji od nadrilekarstva i približi evropskim standardima tog vremena.
Simbolika njegovog životnog puta – od krojačke igle do hirurškog noža – nosi snažnu poruku i danas. Preciznost ruke, odgovornost prema ljudskom telu i svest da svaka greška ima posledice, pratile su ga kroz ceo život. Bozen je dokaz da medicina nije samo znanje, već i karakter.
Iako danas njegovo ime nije dovoljno prisutno u javnosti, Teodor Bozen zauzima važno mesto u istoriji srpske medicine. Bez njegovog rada, hrabrosti i posvećenosti, razvoj hirurgije u Srbiji bio bi znatno sporiji i teži. Njegov život podseća da veliki iskoraci često dolaze od ljudi koji su imali snagu da promene sopstvenu sudbinu – i sudbinu drugih.
Ana Živković
www.ordinacija.tv