Oticanje nogu, upala vena, kao i stvaranje ili pokretanje postojećeg tromba mogu da budu uobičajene reakcije do kojih dovodi skok spoljne temperature, naroučito bi trebalo da se čuvaju gojazne osobe. Doktor Miloš Sladojević, vaskularni hirurg Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, upozorava da su kod njih tromboza dubinskih vena i plućne embolije oko dva puta češće. Da bi se taj rizik sveo na minimum, neophodno je da se što češće hoda, vozi bicikl ili pliva.
Naš sagovornik napominje da se rizik od tromboze značajno povaćava ukoliko je gojaznost udružena sa još nekim od poznatih faktora rizika za nastanak tromboze vena, kao što su starija životna dob, malignitet, dugotrajna vezanost za postelju, skorašnje hirurško lečenje, srčana slabost, trudnoća, hormonska terapija, dehidratacija, infekcije i razne reumatske bolesti.
Mehanizam uticaja gojaznost na krvotok je vrlo složen.
– Prekomerna telesna težina povećava pritisak u trbuhu i maloj karlici, što znači da je povećan i spoljašnji pritisak na vene trbuha i karlice i otežano proticanje krvi iz nogu prema srcu – objašnjava dr Sladojević. – Istovremeno, kod gojaznih je povećan i pritisak krvi u venama ispod nivoa trbuha, što uzrokuje širenje vena i dodatno usporavanje protoka krvi u nižim delovima nogu, a tromb u venama obično nastaje u okolnostima usporenog protoka krvi. Pri tome, svaki zastoj krvi omogućava lokalno nakupljanje proteina iz nje koji dovode do zgrušavanja i smanjuje njihovu izloženost prirodnim antikoagulansima cirkulišuće krvi.
U ovim okolnostima, objašnjava naš sagovornik, dokazano je da se tromb formira najčešće na mestima gde je venski zastoj najizraženiji, a to su sinusi venskih zalistaka.
Uticaj gojaznosti na cirkulaciju krvi i krvne sudove ogleda se i kroz poremećaj sistema fibrinolize, procesa odgovornog za razlaganje ugrušaka, što takođe rezultuje sklonošću ka trombozi.
– Gojaznost povećava rizik od tromboze i zbog hronične inflamacije do koje dovodi, a koju prate povišene vrednosti fibrinogena – kaže dr Sladojević.
Gojazni ljudi se manje kreću, što sa svoje strane takođe doprinosi pogoršavanju venskog zastoja.
– Aktivnost mišića nogu tokom kretanja, pre svega mišića lista presudna je za adekvatan protok krvi i pražnjenje vena nogu – kaže naš sagovornik. – Kontrakcije različitih grupa mišića pri kretanju pritiskaju vene koje između njih prolaze i potiskuju krv naviše. Baš iz tog razloga se pacijentima sa proširenim venama i oticanjem nogu i savetuju hodanje, plivanje i vožnja bicikla.
Bez dugog sedenja i stajanja
DUGOTRAJNO sedenje i stajanje veoma loše utiču na krvotok, čak i kod zdravih osoba.
– To je zato što ovi fiksni položaji tela podrazumevaju isključivanje “ispumpajućeg” dejstva mišića na vene nogu i tako dolazi do zastoja krvi, usporenog protoka i oticanja nogu – kaže dr Miloš Sladojević. – Zato je bitno pri dugom sedenju, dugom stajanju ili pri dugom putovanju raditi vežbe stopalima i potkolenicama, kao da se pumpa krv, jer one ubrzavaju njen protok.
IZVOR: novosti.rs
