Krv se u naš mozak doprema iz srca preko velikih arterija vrata, dve karotidne i dve vertebralne arterije.
U mozgu dolazi do daljeg grananja arterija na sve manje i manje krvne sudove, od kojih se preko najmanjih arterija vrši prenošenje kiseonika i hranjivih materija u tkivo mozga.
Ovi mali krvni sudovi mozga su veoma važna tačka u moždanoj cirkulciji jer njihova mreža reguliše protok krvi kroz mozak, budući da imaju sposobnost da se prema potrebi sužavanju ili šire.
Medjutim, oni su i često mesto nastanka raznih bolesti, zbog čega mogu da obole i onemoguće adekvatno dopremanje krvi u mozak.
Šta je bolest malih krvnih sudova mozga?
Bolesti malih krvnih sudova mozga obuhvataju grupu patoloških procesa koji imaju karakterističnu kliničku i radiološku sliku.
Ovo su krajnji ili terminalni krvni sudovi, što znači da izmedju njih ne postoji komunikacija (takozvane anastomoze), pa je cirkulacija u ovoj vaskularnoj mreži mozga ranjiva.
Bolest malih krvnih sudova mozga najčešće je posledica ateroskleroze. Ateroskleroza je bolest krvnih sudova u kojoj se zid arterija zadebljava i sužava usled patološkog taloženja masnih materija, takozvanih plakova.
Ovo je nažalost progresivna bolest koja se razvija postepeno i zato se često otkriva prekasno. Bolest malih krvnih sudova mozga najčešće javlja kod osoba sa vaskularnim faktorima rizika (povišen pritisak i masnoće, šećerna bolest, pušenje, starenje), kod bolesnika koji su preživeli moždani udar ali i kod raznih tipova demencija.
Zašto je ovo važno oboljenje?
Prema raznim statističkim podacima, bolest malih krvnih sudova mozga se viđa kod velikog broja osoba, srednje a pogotovo starije životne dobi, ako se uradi magnetna rezonanca (MR) mozga.
Patološki procesi se polako, neprimetno, razvijaju godinama, često neprepoznati i od strane bolesnika i od strane lekara. Kada se predje kritični nivo oštećenja mozga, bolest se ispoljava kao demencija, smetnje hoda, smetnje kontrole mokrenja, parkinsonizam i drugo.
Samo postojanje ove bolesti, i kod osoba bez ikakvih tegoba, podiže rizik za moždani udar. U velikom broju slučajeva bolest je nažalost progresivna, i napreduje do tog stepena da bolesnik postaje zavistan od pomoći drugih.
Kako prepoznati osobu koja ima bolest malih krvnih sudova mozga?
U ranim fazama, bolesnik ne mora da ima smetnje. Medjutim, detaljan neurološki pregled može da ukaže na postojanje blagih ili izolovanih neuroloških znakova. Sa napredovanjem oštećenja mozga, javlja se oštećenje intelektualnih sposobnosti, što se može prepoznati i u ranoj fazi neuropsihološkim testiranjem.
Pogodjena osoba ima usporenost u kretanju, govoru, hodu što može podsećati na Parkinsonovu bolest, ali se radi o drugom tipu oštećenja. Postoje smetnje kontrole mokrenja, bilo da osoba mora da požuri u toilet bilo da ne može uopšte da zadrži mokraću.
Govor je usporen, sliven, a mogu se javiti i smetnje gutanja. Hod je na široj osnovi, nestabilan, usporen, a stopala kao da se ne mogu odići od podloge. Bolesnik kao da je izgubio šemu hodanja. Raspoloženje se menja ka depresivnom. Bolesnik može da izgubi ranija interesovanja, da nema nikakve inicijative i da bude pasivan. Mogu se dogoditi i tranzitorni ishemijski ataci (TIA) ili moždani udari, koji ne zahvataju velike zone pa su zato često klinički „nemi“ tj. neprepoznati. U
tome leži opasnost, jer se oštećenja godinama talože, a šansa za pravovremeno lečenje se propušta.
Kada bolest odmakne, razvija se vaskularna demencija, gde su rano oštećeni pažnja i sposobnosti organizacije sopstvene aktivnosti, a tek kasnije pamćenje. Dijagnoza se potvrdjuje snimcima mozga skenerom ili pomoću MR, pri čemu prednost ima MR jer detaljnije prikazuje moždane strukture, preciznije prikazuje vaskularne promene na mozgu i od veće je koristi u isključivanju drugih sličnih bolesti i stanja, odnosno u diferencijalnoj dijagnozi.
Kako se može pomoći kod bolesti malih krvnih sudova mozga?
Najpre je potrebno identifikovati o kom tipu bolesti malih krvnih sudova se radi, jer je moguće postojanje i naslednih, inflamatornih – zapaljenskih i autoimunih formi.
U prevenciji nastanka moždanog udara primenuju se standardne mere primarne i sekundarne prevencije, ali postoje i važne razlike jer bolest malih krvnih sudova mozga ima svoje specifičnosti zbog povećanog rizika i za moždano krvarenje.
Adekvatno lečenje vaskularnih faktora rizika je veoma važna mera. Postoji mogućnost primene lekova koji pospešuju moždanu cirkulaciju kod jednog broja bolesnika.
Autor: Docent Dr Aleksandra Saška Pavlović – neurolog, neurosonolog, neuropsiholog
Poliklinika Antamedica , Nebojšina 30, Beograd. 011 344-1515, 065 344-1515