Sa knigom objavljenom 2015 Chasing the Scream, Britanski novinar Johann
Hari je pokrenuo dilemu o pogrešnim osnovama rata protiv droga. Njegova
argumentacija je bila dosta jaka, zabrana je štetnija od same droge. On kaže
da su predrasude o zavisnicima od droge potpuno pogrešne. “Suprotno od
zavisnosti nije razum, već konekcija”.
Njegova nova knjiga Lost Connections: Uncovering the Real Causes of
Depression—and the Unexpected Solutions se bavi depresijom, a takodje je
brzo postao bestseler.
Kao neko ko je i sam bolovao od depresije, pa je započeo sa uzimanjem
antidepresiva. Kako su oni imali sve slabije dejstvo, Hari je počeo da ih uzima
u sve većim dozama.U knizi Lost Connections, Hari podvrgava sumnji ideju da
u mozgu osoba sa depresijom nedostaje serotonin, pa samim tim ni lekovi koji
ga povećavaju ne deluju. On misli da pošto postavljamo pogrešno pitanje,
dobijamo pogrešan odgovor.
“Ne patite od hemijskog disbalansa u mozgu, već od socijalnog i spiritualnog
disblanasa u svom životu. Nije serotonin uzrok depresije, već društvo.
Hari je pročitao nepregledne stručne radove i proputovao Zemaljsku kuglu u
potrazi za istinom.
U Berlinu posećuje beskućnike koji su okupirali kuće, a njihova borba je uticala
na smanjenje stope depresije.
Na Univerzitetu u Britanskoj Kolumbiji razgovara sa profesorom psihologije,
koji objašnjava kako je kolonizacija Indijanaca uticala na njihovo
samopoštovanje i stopu samoubistava.
Zajedničke niti svih depresija su zajednica i siromaštvo.
Hari nam pokazuje kako su Zapadna društva došla na tačku gde im je
potrebno brzo rešenje stalno pogoršavajućeg problema depresije.
Da li medicina može da primenom lekova suzbije emotivni bol?
Pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, bromazepam i lorazepam su
reklamirani u SAD “kao mamini mali pomoćnici”. Depresivnim domaćicama su
pomagali da se osećaju bolje. Kasnije su ovo mesto zauzeli antidepresivi. Lekovi
kakav su Prozak i Zoloft su lekovi koje koriste milioni, a procenat prepisivanje je
porastao četiri puta u poslednjih 25 godina.
Nova istraživanja pokazuju da ovi lekovi imaju minimalno (ili nikakvo) delovanja
na naš mozak. Nemaju efekat kod blage ili umerene depresije, a diskutabilan je
kod teške. Efekat na anksioznost je takodje skoro potpuno nepostojeći. Pri tome
imaju ozbiljna neželjena dejstva (gojenje, poremećaj seksualne funkcije, pa i
visoka sklonost ka samoubistvu).
Ljudi su uvek imali potrebu za supstancama koje im ublažavaju emotivne
stresove.
Indijanci Latinske Amerike i danas žvaću kokino lišće kada su u stanju fizičkog ili
emotivnog stresa.
Velika imena su bili zavisnici od supstanci, na primer Sigmund Frejd je čitav život
koristio kokain.
Pre pedesetak godina, omladina na Zapadu je ponovo otkrila psilocybin, kanabis
ili pejotl).
Ali, ove supstance su zabranjene,a postoji njihova anatema u Zapadnoj medicine
(iako se koriste u tradionalnim medicinama Latinske Amerike i Azije sa dosta
uspeha). One se označavaju kao “droga” (iako ova reč u stvaru označava lek, na
engleskom drug, što dosta govori o njihovim efektima).
Vodi se besmislena debata da li marihauana ima pozitivna medicinska
delovanja, dok hiljade istraživača radi sa njom (u Izraelu je zvanična terapija
teških epilepsija).
Glavni argument protiv njihovog korišćenja je stvaranje navike i zavisnosti.
Zavisnici su disfunkcionalni u zajednici, nemaju pravilnu percepciju realnosti, ne
mogu da se kontrolišu – tako kaže zvanična medicina.
Iako ovaj argument stoji, zaboravljamo da je zavisnost visoko rasprostranjena u
današnjem svetu.
Zavisnost od alkohola, duvana, seksa, internet, sporta itd. je osnova
funkcionisanja današnjeg društva. Mozak jako brzo formira loše navike (pročitajte
post o neuroplastičnosti).
Suprotno popularnom verovanju, samo 10% onih koji uzimaju opijate (kao što je
kokain) postaje zavisno.
Društvo toleriše visoku zavisnost od alkohola i duvana (iako je stepen zavisnosti
identičan onima kod kanabisa ili kokaina), a da ne pominjen negativne efekte na
zdravlje. Smatra se da je svaka treća smrt uzrokovana prekomernim pušenjem
cigareta.
Emotivne i društvene problem depresivnih i nesrećnih osoba ne mogu rešiti
lekovi. Ne mogu rešiti ni droge, iako je psilocybin veoma malo toksičan, a odlično
deluje na depresiju.
Zavisnost je sporedni problem. Nesreća je osnovni problem današnjih ljudi.
Pritisak da se bude uspešan, bogat ili lep je toliki, da ljudi postaju anksiozni
i nesrećni ako ne postignu ovaj cilj. Društvene nejednakosti čine da se ljudi
osećaju inferiorno, postaju zavidiljivi, ponekad i očajni. Dokle god su takvi,
tražiće spas u drogama ili lekovima, kao i drugim vrstama zavisnosti.
Autor: Prof. dr Branimir Nestorović
ordinacija.tv Izvor: banenestorovic.blogspot.com
