Ni pre pandemije nije bilo lako naći balans u ubrzanom životu savremenih zahteva. Sada je to još i teže, ali uz pravu meru podrške, ništa nije nedostižno.
Bližimo se godini dana od kako je u svetu proglašena pandemija korona virusa. Planeta se borila za zdravlje, onda je počela bitka i da se očuva ekonomija, pa da se vakcina proizvede, potom i da se što veći broj ljudi vakciniše. Za reč godine proglašena je “lockdown”, a svi smo već dobro usvojili termin “nova normalnost”.
Ali, šta nam je na psihološkom nivou ovih, skoro 365 dana donelo?
Istraživanja pokazuju da je potreba za razgovorom sa psiholozima, lifecoache-vima i psihijatrima toliko porasla, da oni ne mogu da postignu da odgovore na sve zahteve.
Razlog tome je briga, nesigurnost, stres koji nam je život u pandemiji nametnuo. Poslednje studije pominju i termin “covid nesanica”, još jednu posledicu konstantne napetosti u kojoj živimo.
Ni pre pandemije nije bilo lako naći balans u ubrzanom životu savremenih zahteva. Sada je to još i teže, ali uz pravu meru podrške, ništa nije nedostižno.
Svima je potrebna prava mera podrške
Znanje, iskustvo i podršku dr Mira Mićović nesebično deli već decenijama. Ona je pedijatar, reiki učitelj, veruje u holistički pristup kojem uči i najmlađe i one malo starije. I što je najvažnije, savete daje uz mnogo empatije i relanog sagledavanja.
– Uslov da bi neko došao do nivoa koji podrazumeva “balansiran život” je da spada u kategoriju ljudi koji uspevaju da bez previše stresa prihvate svaku novonastalu stituaciju u kojoj se nađu, bez obzira koliko tragična ili srećna bila za njega. Balansiran život bi pre svega trebalo da bude takav stil života koji nas neće uvoditi u stanje hroničnog stresa, već će imati “lekovite” sadržaje, koji će nas od stresa štititi. Ti sadržaji su individualna stvar i svaki pojedinac mora do njih sam doći. Znam da se ponekad čini da izlaska iz problema nema, ali rešenje uvek postoji. Važno je da verujemo svojim osećajima, intuiciji i svom ličnom poimanju sveta. Tehnike koje lično upražnjavam su: vođena vizualizacija, gendai reiki ho i pojedini elementi iz joge. Ali radim i ono što može svako, a veoma je delotvorno: mnogo šetam, slušam muziku i kad god mogu slikam. Družim se sa ljudima kojima verujem i koji me prihvataju takvu kakva jesam. Biram saradnike u poslu.
Kako sačuvati u sebi pravu meru sreće
Nedostatak samopouzdanja i strahovi su ti koji nas sprečavaju da sačuvamo najvažniji osećaj – osećaj sreće. Takođe, odvode nas na stranputicu i navode da radimo protiv sebe.
– Svaka odrasla osoba može da se priseti svog detinjstva i situacija koje su je najviše činile srećnom, da taj osećaj probudi u sebi i da ceo svoj budući život podredi samo njemu. Šta to znači? To znači da ljubomorno čuvamo u svome srcu osećaj sreće i da sve što radimo, radimo na način da se taj osećaj nikada ne izgubi. Samo tada smo u skladu sa sobom i u balansu. To rade deca. Deca su otvorena, iskrena i neiskvarena i nikada ne idu protiv sebe. U mom programu Holi Kids najveću pažnju posvećujemo upravo razvoju unustrašnjih dečjih potencijala i sapomouzdanja, kako bi od malih nogu živeli zadovoljno u svom ličnom balansu i balansu sa svetom oko sebe.
Počnite odmah sa novim stilom života
Put od hiljadu milja počinje jednim korakom. Ali, potrebno je da ga načinimo. Zato, da bi dostigli ono nam je svima potrebno, da budemo srećniji, sa manje stresa i napetosti, razmislite šta je to što već danas možete uraditi za sebe. Pustite muziku, čitajte knjigu, pogledajte film ili samo skuvajte sebi kafu i popijte je sa osobom čije je prijateljstvo prava mera za vas. Uz šoljicu dobićete pravu meru savršene kafe, ali i pravu meru osmeha, razgovora, oslonca, od osobe sa kojom je delite.
Ako vaša podrška nije blizu, na drugom je kraju grada ili u drugom mestu, to ne znači da nije uz vas. Kafa kod kuće uz telefonski razgovor ili Skype poziv dobro je rešenje u trenutnim okolnostima, mnogo bolje nego da sva razmišljanja držite u sebi. A po savetu doktorke Mićović, možete se zajedno prisetiti šta je to što vas je u detinjstvu činilo istinski srećnim. Zašto vas ne bi usrećilo ponovo?
Izvor: SrbijaDanas