Godinama unazad postoje preporuke u vezi sa ishranom koje pomažu da popravimo svoj vid, međutim u oftalmologiji se ne priča dovoljno o tome. Kako da popravite vid na prirodan način?
Zašto je to tako?
Da li smo zaboravili koliko je ishrana lek, da li smo zaboravili koje blagodeti ima po naš, ne samo vid, već i ceo organizam?
Unazad 5 godina se bavim nutricionizmom. Jedan od hobija koji sam ozbiljno shvatila dok sam završavala studije medicine, a evo i dan danas nastavljam dok završavam specijalizaciju iz oftalmologije.
Kada spojite dve oblasti u jednu, nutricionizam i oftalmologiju, dolazite do fascinantnih činjenica.
Trenutno sam pri kraju volonterske specijalizacije iz oftalmologije, smatram da sam dosta toga naučila u praksi i jedva čekam da proširim svoja znanja i steknem novo iskustvo.
Pacijenti često znaju da kažu: “Jaoj doktorka, pa ja imam tu žutu mrlju, da li je to veliki problem?”
Nije nepoznanica da su pacijenti neupućeni u osnovne pojmove u oftalmologiji.
Kada mi pišu apelujem da sve što im nije jasno, a odu na pregled, slobodno pitaju svog izabranog lekara šta koji pojam znači, a do tad se trudim da izbacujem interesantne činjenice, pojmove i vežbice koje će im pomoći da poboljšaju svoj vid i preveniraju razna oftalmološka oboljenja.
A sada da se vratimo na žutu mrlju i zašto je ona bitna?
Žuta mrlja/makula (lat. macula lutea) se nalazi na zadnjem polu oka (očnom dnu), kružne je površine i predstavlja centar jasnog vida. Centralni deo makule naziva se fovea, dok se u samom centru fovee, nalazi foveola, koja je mesto najjasnijeg vida. Foveola je takođe mesto najboljeg prepoznavanja oblika, predmeta i boja.
U makuli se akumuliraju pigmenti iz grupe karotenoida: lutein, zeaksantin i mezozeaksantin, a jedna od interesantnih činjenica je da ove pigmente možemo pronaći u namirnicama poput: zelenog lisnatog povrća, paradajzu, pomorandžama, kiviju, lososu, tuni, sardini, jogurtu, kefiru, nektarinama, orasima, čia semenkama, lanu, bundevi, jagodama.
Na koji način možemo prevenirati bolesti makule, kao što je makularna degeneracija?
Bolest koja se javlja kao rezultat starenja organizma kod starijih osoba, međutim, u poslednje vreme se javlja i u ranijoj fazi, kada su u pitanju i mlađe osobe, te je zato jako bitno prevenirati je na vreme.
S obzirom na tu činjenicu da makularnu degeneraciju prate dve forme, suva i vlažna, javljaju se i drugačiji simptomi.
Suva forma makularne degeneracije sporije napreduje, te se simptomi ne javljaju odmah, već u uznapredovaloj fazi kao što su: otežano čitanje, otežano uočavanje detalja, izmenjeno viđenje boja, problemi sa adaptacijom svetlo/tama.
Vlažna forma makularne degeneracije ima mnogo izraženije simptome, koji dovode do ozbiljnijih oštećenja vida poput izmene kontrasta i intenziteta boja u oba oka, gubitak centralnog vida, linije koje su prave se vide iskrivljeno, javljanje praznih ili sivih polja u vidnom polju.
Kada je u pitanju ishrana, savetujem da se redukuju alkoholna pića, gazirani sokovi, testo, masna, ljuta, prezačinjena hrana, pohovana hrana kao i fast food.
Studija rađena pre par godina na 60 pacijenata koji boluju od makularne degeneracije pokazuje da izbacivanjem gore navedenih namirnica popravlja vid čak 5-25 % za nepunih mesec dana. Osobe koje jedu najviše masnoća imaju do 50% šanse da obole od makularne degeneracije u odnosu na one koje vode računa o ishrani.
Obogatite svoju ishranu ponajviše namirnicama koje sam već pominjala kada sam pisala o pigmentima, a pune su antioksidanasa, vitamina A, C, E, K, gvožđa, magnezijuma, kalcijuma, kalijuma, folata i drugih mikroelemenata.
Kada bismo 3-4 puta u toku nedelje konzumirali zeleno lisnato povrće (a bilo bi lepo da konzumiramo svaki dan), mogli bismo drastično smanjiti rizik od makularne degeneracije.
Pošto obožavam smutije, ispisaću odličan i ukusan recept koji možete uvrstiti u svoj jelovnik.
Potreban vam je blender uz sledeće namirnice: puna šaka sirovog kelja, 1 kivi, komad cvekle (veličine šake), manja banana, 2 urme, kafena kašika chia semenki uz šolju do šolju i po vode. Dobro izblendate sastojke i pijte u doba dana kada vam najviše bude prijalo. Organizam će vam biti zahvalan.
Uz dobru ishranu, hidrataciju, što više vremena provodite na čistom vazduhu i suncu, pokušajte da eliminišite stres i videćete, kako će se pokrenuti svet oko vas.
Dr Marija Trifunović
Izvor: mojvid.rs