Svako može da se razboli od gripa, čak i zdravi ljudi, a ozbiljni problemi povezani sa gripom mogu da se dese svakome u bilo kom uzrastu, ali pojedine grupe ljudi, a pogotovo osobe sa hroničnim bolestima, imaju veći rizik od razvoja ozbiljnih komplikacija.
Simptomi gripa se obično javljaju iznenada. Kako je za “Blic zdravlje” objasnila ranije dr Ivana Begović Lazarević, načelnik Jedinice za imunizaciju Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu simptomi se ponekada javljaju u roku od nekoliko sati i mogu da traju od nekoliko dana do nekoliko nedelja, ukoliko se javi komplikacija gripa ili razvije teža forma bolesti.
Način prenosa
Kako navodi dr Begović Lazarević, virus gripa se na zdravu osobu prenosi kapljicama koje prilikom kašljanja, kijanja i govora izbacuju zaražene osobe, direktnim kontaktom – rukovanjem ili poljupcem, ili u kontaktu sa kontaminiranim predmetima.
Simptomi virusa gripa
Ljudi koji imaju ovaj virus mogu da osete neke pa čak i sve simptome gripa, a to su:
- povišena temperatura (ne moraju je imati svi sa gripom)
- groznica
- kašalj
- bol u grlu
- curenje ili začepljen nos
- bolovi u mišićima ili telu
- glavobolja
- umor
- povraćanje i dijareju (češće se javljaju kod dece nego kod odraslih)
Komplikacije gripa
Većina ljudi koji dobiju grip će se oporaviti za nekoliko dana do manje od dve nedelje, ali neki ljudi će razviti komplikacije kao što je pneumonija – upala pluća, od kojih neke mogu biti opasne po život i da dovedu do smrti.
Infekcije sinusa i uha su primeri umerenih komplikacija od gripa, a druge moguće ozbiljne komplikacije izazvane gripom, po podacima Centra za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti CDC su:
- upala srca
- upala mozga
- upala mišićnog tkiva (miozitis, rabdomioliza)
- bubrežna insuficijencija.
Takođe, infekcija respiratornog trakta virusom gripa može da izazove ekstremni inflamatorni odgovor u telu i može dovesti do sepse, po život opasnog odgovora tela na infekciju.
Grip može da pogorša i hronične zdravstvene probleme. Na primer, ljudi sa astmom mogu da imaju napade astme dok imaju grip, a ljudima sa hroničnim srčanim oboljenjima može da se pogorša ovo stanje usled zaraze gripom.
Ljudi u većem riziku od komplikacija
Među ljudima koji imaju veći rizik od razvoja ozbiljnih komplikacija povezanih sa gripom su:
- osobe starije od 65 godina
- osobe bilo kog uzrasta sa određenim hroničnim zdravstvenim stanjima – astma, dijabetes ili srčana oboljenja
- trudnice
- deca mlađu od 5 godina, posebno mlađa od 2 godine
- osobe sa hroničnom bolešću pluća – hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP) i cistična fibroza
- osobe sa neurološkim i neurorazvojnim stanjima
- osobe sa poremećajima krvi, kao što je bolest srpastih ćelija
- osobe sa poremećajima rada bubrega
- osobe sa poremećajima rada jetre
- osobe sa metaboličkim poremećajima – nasledni metabolički poremećaji, mitohondrijski poremećaji
- gojazne osobe
- osobe mlađe od 19 godina koje dugotrajno uzimaju lekove koji sadrže aspirin ili salicilate
- osobe sa oslabljenim imunološkim sistemom zbog bolesti (kao što su ljudi sa HIV-om ili AIDS-om, ili nekim vrstama raka kao što je leukemija) ili lekovima (kao što su oni koji primaju hemoterapiju ili zračenje zbog raka, ili osobe sa hroničnim stanjima koja zahtevaju hronične kortikosteroide ili druge lekove koji potiskuju imuni sistem)
- osobe koje su imali moždani udar
- osobe sa određenim invaliditetom-posebno oni koji imaju problema sa funkcionisanjem mišića, plućnim funkcijama ili teškoćama sa kašljem, gutanjem ili čišćenjem tečnosti iz disajnih puteva.
- osobe koje žive u staračkim domovima i drugim ustanovama za dugotrajnu negu
Grip i ljudi sa srčanim oboljenjima ili istorijom moždanog udara
Ljudi sa srčanim oboljenjima i oni koji su imali moždani udar imaju veći rizik od razvoja ozbiljnih komplikacija gripa.
Među odraslim osobama hospitalizovanim sa gripom tokom nedavnih sezona gripa, srčana oboljenja su bila jedno od najčešćih hroničnih (dugoročnih) stanja – oko polovine odraslih hospitalizovanih sa gripom ima srčano oboljenje. Studije su pokazale da je bolest gripa povezana sa porastom srčanih i moždanih udara.
Rizik od srčanog udara 6 puta veći nakon infekcije gripom
Studija iz 2018. pokazala je da je rizik od srčanog udara bio 6 puta veći u roku od nedelju dana nakon potvrđene infekcije gripom. Ovi nalazi su bili najizraženiji kod starijih osoba i onih koji su doživeli prvi srčani udar. Pored toga, studija iz 2020. koja je posmatrala više od 80.000 odraslih američkih osoba hospitalizovanih sa gripom tokom osam sezona gripa (2010-11 do 2017-18) otkrila je da su se iznenadne, ozbiljne srčane komplikacije dogodile kod jednog od svakih osam pacijenata, navodi CDC. Odrasli sa određenim hroničnim stanjima imaju veći rizik od razvoja ozbiljnih komplikacija od gripa.
Najviše se hospitalizuju osobe sa osnovnim oboljenjem
Tokom nedavnih sezona gripa, 9 od 10 ljudi hospitalizovanih sa gripom imalo je najmanje jednu osnovnu bolest – zato je dobijanje godišnje vakcine protiv gripa posebno važno za ljude sa određenim hroničnim zdravstvenim stanjima
Vakcina protiv gripa smanjuje rizik od obolijevanja od gripa. Za osobe sa određenim hroničnim zdravstvenim stanjima pokazalo se da vakcina protiv gripa smanjuje rizik od pogoršanja hroničnih stanja uzrokovanih gripom i sprečava hospitalizaciju uzrokovanu gripom.
Grip i deca
Grip može biti opasniji od obične prehlade za decu. Deca mlađa od 5 godina, posebno ona mlađa od 2 godine, i deca bilo kog uzrasta sa određenim hroničnim zdravstvenim stanjima, imaju veći rizik od razvoja potencijalno ozbiljnih komplikacija povezanih sa gripom.
Komplikacije od gripa kod dece u ovoj starosnoj grupi mogu biti:
- Pneumonija
- Dehidracija
- Pogoršanje dugotrajnih zdravstvenih problema kao što su bolesti srca ili astma
- Disfunkcija mozga kao što je encefalopatija
- Problemi sa sinusima i infekcije uha
Kome se preporučuje vakcinacija
Vakcina protiv gripa је nајеfеktivniјi i nајbеzbedniјi vid individuаlnе i kоlеktivnе zаštitе оd gripа.
Vrеmе nеоphоdnо zа sticаnjе imunitеtа iznоsi dvе dо tri nеdеljе nаkоn vakcinacije, а pоstvаkcinаlni imunitеt vаrirа i trаје оd 6 dо 12 mеsеci.
– Kоd kаtеgоriја stаnоvništvа kоје su u pоvеćаnоm riziku, bоlеst mоžе imаti zа pоslеdicu i smrtni ishоd zbоg sеkundаrnо nаstаlih kоmplikаciја a nајčеšćа је zаpаljеnjа plućа – podsetili su na i ove godine iz Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”.
U sklаdu sа Prаvilnikom о prоgrаmu оbаvеznе i prеpоručеnе imunizаciје stаnоvništvа prоtiv оdrеđеnih zаrаznih bоlеsti, sprоvоdi sе оbаvеznа imunizаciја osoba u pоsеbnоm riziku оd tеških fоrmi i kоmplikаciја gripа.
Tо su:
- trudnicе
- licа stаriја оd šеst mеsеci živоtа sа – hrоničnim pоrеmеćајimа plućnоg sistеmа (uključuјući аstmu); hrоničnim pоrеmеćајimа kаrdiоvаskulаrnоg sistеmа (isključuјući hipеrtеnziјu); mеtаbоličkim pоrеmеćајimа (uključuјući šеćеrnu bоlеst, gојаznоst sа BMI > 40); bubrеžnоm disfunkciјоm; hеmоglоbinоpаtiјоm; hrоničnim nеurоlоškim pоrеmеćајimа; mаlignim оbоljеnjimа, bеz оbzirа nа trеnutni tеrаpiјski stаtus; imunоsuprеsiјоm (uključuјući licа sа HIV/AIDS, оsоbе sа funkciоnаlnоm ili аnаtоmskоm аsplеniјоm); kоd kојih је izvršеnо prеsаđivаnjе tkivа i оrgаnа/ili sе priprеmајu zа prеsаđivаnjе;
- osobe starije od 65 gоdinа
- člаnоvi pоrоdicе bоlеsnikа u pоvеćаnоm riziku оd kоmplikаciја kоd kојih је kоntrаindikоvаnо dаvаnjе vаkcinе.
Prеmа еpidеmiоlоškim indikаciјаmа, vаkcinаciја sе sprоvоdi kоd:
- osobasmеštеnih i zаpоslеnih u gеrоntоlоškim cеntrimа
- dеcе, оmlаdinе i stаrih licа smеštеnih u sоciјаlnо-zdrаvstvеnim ustаnоvаmа i licа zаpоslеnih u tim ustаnоvаmа
Pоrеd tоgа, оbаvеznа imunizаciја prоtiv gripа sprоvоdi sе i kоd osoba zаpоslеnih u zdrаvstvеnim ustаnоvаmа.
Оsim u slučајu pоtvrđеnе privrеmеnе ili trајnе kоntrаindikаciје, vаkcinu је mоgućе аplikоvаti kоd оsоbа stаriјih оd nаvršеnih 6 mеsеci živоtа kаdа је u pitаnju čеtvоrоvаlеntnа, оdnоsnо 18 gоdinа živоtа kаdа је u pitаnju nаvеdеnа trоvаlеntnа vаkcinа, prеmа sаžеtku kаrаktеristikа lеkа.
Opšte mere prevencije
Opšte mere prevencije obuhvataju:
- izbegavanje bliskih kontakta sa obolelim osobama
- redovno pranje ruku uz izbegavanje dodirivanja očiju, nosa i usta
- provetravanje prostorija
– Jačanje opšte otpornosti organizma podrazumeva adekvatan režim rada i odmora, umerenu fizičku aktivnost i ishranu bogatu vitaminima – navodi dr Ivana Begović Lazarević, Načelnica Jedinice za imunizaciju u Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograd.
Izvor: blic.rs