Deca koja zlostavljaju svoje roditelje – iza maske siledžije nalazi se uplašeno dete koje se bori sa brigama i strahovima!

Naravno, dečije ličnosti su suviše složene da bi mogle da se svedu na krute kategorije, ali ovi stilovi maltretiranja mogu vam poslužiti kao sočiva kroz koja ćete bolje sagledati ponašanje svog deteta.
Deca koja zlostavljaju svoje roditelje dele se u osnovna tri tipa:
1. Prkosni siledžija
• Da li vam se dete uvek suprostavlja?
• Da li vas dete ucenjuje?
• Bojite li se detetovog besa?
Najizazovnija vrsta siledžije su deca koja se direktno suprostavljaju i rade sve suprotno od onoga što im se kaže. Impulsivna su, nestrpljva i bezobzirna, i pokoravaju se samo sopstvenim hirovima. Naročito su agresivna prema samohranom roditelju, koji dobija “duplu dozu” maltretiranja.

Nadmena i puna lažnog samopouzdanja, ova deca uživaju da se raspravljaju i moraju uvek da budu u pravu. Kada probate da stanete na put njihovom maltretoranju, mogu postati opsesivna i kinjiti vas dok ne popustite.

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

Ne prezaju ni od čega kad treba isterati svoje.
Dobre vesti i loše vesti
Prkos nije sam po sebi problematična crta – imaju je mnogi umetnici, pronalazači i mislioci, ali u zdravom obliku. Baš zato što se suprostavljaju konvencijama, imaju originalne ideje. Svoj prkos pretvorili su u kreativnu silu.
Prkosna deca imaju mnogo rasute i neobuzdane energije i izazov je za roditelja da je kanališe u dobrom smeru. Zapravo, svako dobro prilagođeno dete ima zdravu dozu prkosa. Nije dobro svima ići niz dlaku i uvek se slagati sa drugima, već treba imati sopstveni stav.
S druge strane, mnogo je teško dete sa stavom prkosnog siledžije naterati da na odnos gleda kao na dvosmernu ulicu. Što duže je gajilo svoje nasilništvo, duže će trebati i da se odvikne od njega. Navike se teško menjaju.
Šta pokreće prkosnog siledžiju?
Iza maske prkosa krije se dete koje se, iz nekog razloga, oseća nedovoljno cenjenim i uvažavanim. Boji se da će biti zaboravljeno i zanemareno. Koliko god pažnje da mu se daje, neće biti dovoljno.
Ovakva deca dobro kriju svoju ranjivost, a zapravo, prkos je oblik zavisnosti. Da bi se osećala potpunim, ovakva deca moraju naći nešto čemu će se suprostavljati. Prkošenje im daje lažni osećaj snage. Ako se upirete o zid, šta će se desiti kada se taj zid izmakne? Slično je i sa prkošenjem – bez zida u koji ćete se upirati, nećete moći da održite ravnotežu.
Šta dobijaju deca iz svog prkosa?
Prkos predstavlja mehanizham odbrane, pružajući privremeni identitet deci koja nisu sigurna u to ko su i šta su. Lako im je da zavaraju okolinu, delujući jako i sigurno, ali ako provedete više vremena sa njima moći ćete da nazrete njihove nesigurnosti skrivene iza prkosa.
2. Nervozni siledžija
• Da li vam je dete neprestano na ivici živaca?
• Treba li mu mnogo ohrabrivanja i tešenja?
• Umaraju li vas njegovi monolozi puni gorčine?
Nervozna deca osciliraju između hrljenja u roditeljsko naručje i udaljavanja od njih. Normalno je da se deca za utehu okreću roditeljima, ali ova deca to rade na iscrpljujuć način. Nisu razvila sposobnost da umire sama sebe, i onog momenta kada se osete uplašenim trče kod roditelja po dozu sigurnosti. Čim je dobiju, opet odbacuju roditelje, i tako u krug.
U svojoj duši, ona ne žele da zavise od roditelja, ali nikako ne uspevaju da se odvoje. Na prvi pogled su manje agresivna od prkosnih siledžija, ali maltretiranju jednakom snagom. Što je najgore, ako ne nauče da se oslanjaju sama na sebe, roditelji će biti osuđeni da večito brinu o njima – takva deca slabo se snalaze u svetu van roditeljskog doma i zato ga slabo i napuštaju.

Dobre vesti i loše vesti
Za razliku od otvoreno prkosne dece, nervozna se previše plaše da bi se upuštala u opasne situacije i neće praviti mnogo problema. Pre će se dešavati da njih roditelji mole da izađu iz sobe i potraže društvo. Ali, što ih roditelji više guraju napolje, to se ona dublje ukopavaju u svojoj sobi. Za njih je ono što je poznato uvek bolje od nepoznatog koje čeka napolju.
Loše vesti: Nervozna deca ne odrastaju tako lako. Sve što je rizično samo im povećava nervozu. Zato izbegavaju sve prilike za sazrevanje.
Šta ih nagoni da maltretiraju?
Roditelji ovakve dece uglavnom se pitaju sledeće:
• Da li je moje dete rođeno takvo?
• Činim li nešto loše?
• Postoji li neki skriveni uzrok nervoze?
Umesto da lupate glavu pitajući se da li su to geni ili vaspitanje, uzmite u obzir oba i razmislite:
• Ima li nervoznih osoba u vašoj familiji?
• Jeste li i sami skloni anksioznosti?
• Da li je vaše dete oduvek takvo, ili je naglo došlo do promene?
Ako već imate nervozu u familiji, po svemu sudeći vaše dete je nasledilo ovu crtu. Ne zaboravite i da je ona zarazna: ako su roditelji nervozni ili u porodici vlada napetost, deca lako mogu postati anksiozna.
Čak i ako deluje da je nervoza urođena, postoje načini da se borite protiv nje. Za početak, razmislite da li su neke od promena u okruženju mogle isprovocirati nervozu:
• Je li bilo promena porodičnih rutina, poput selidbe, menjanja škole, promene razreda?
• Kada je dete počelo da biva nervozno?
• Da li je doživelo nešto traumatično?
Nagle promene raspoloženja ili temperamenta obično imaju jasne uzroke, koje je lako prepoznati jer utiču na celu porodicu. Teže je, međutim, prepoznati razvojne uzroke, kao što su hormonske promene u pubertetu koje menjaju psihu deteta i izazivaju mnogo nesigurnosti. Smirena, samouverena deca lako postaju zbunjena i nesigurna u adolescenciji. Psiholozi to zovu razvojnom krizom.
3. Manipulativni siledžija
• Da li vam je dete vešt lažov?
• Zna li da koristi vaše strahove?
• Da li preti da će nauditi sebi?
Ako ste nesigurni kao roditelj, manipulativno dete brzo će nači način da izvuče iz toga korist i izazove vam osećaj krivice. Lažne bolesti i povrede, intrige i zapleti, iznuđivanje, ucenjivanje – sve to su metode manipulativnog siledžije koji strahove roditelja koristi da ostvari svoje ciljeve.
Mada zvuči kao da manipulatori žele da unište porodicu ciljajući na njene slabosti, oni zapravo samo pokušavaju da se izbore sa sopstvenom nesigurnošću. Način na koji to čine jeste – kontrolišući okolinu i ljude oko sebe. Najbolji način da manipulator promeni način na koji se odnosi prema okruženju, jeste da spozna svoje strahove i da svoj problem izrazi rečima.
Od sukoba do saradnje
Naravno, dečije ličnosti su suviše složene da bi mogle da se svedu na krute kategorije, ali ovi stilovi maltretiranja mogu vam poslužiti kao sočiva kroz koja ćete bolje sagledati ponašanje svog deteta. Što jasnije definišete problem, bolje ćete razumeti detetov unutrašnji život i lakše naći način da popravite međusobni odnos.
Uvek imajte na umu da se iza maske siledžije nalazi uplašeno dete koje se bori sa brigama i strahovima. Nasilje je ispoljavanje unutrašnjih nemira. Kada jednom shvatite šta ga izaziva, naslutićete i šta treba da preduzmete da bi popravili stvar.
Šon Grouver je psihoterapeut i pisac knjige “Kad deca vode glavnu reč”
Izvor: detinjarije.com