Vaša majka je gojazna, a vi se nadate da nećete biti? Saznajte koliko imate kontrole nad sopstvenim genima.
Gledanje vaše mame nije dovoljno da biste zaključili kako ćete izgledati kada budete u njenim godinama. Studija govore da dok vaši geni utiču oko 80% na izgled i oblik vašeg tela, okolina i lični životni stil takođe imaju značajnu ulogu. Tako da, iako ste možda ista mama, to ne znači da ćete, kada stignete u srednje godine, imati telo poput njenog.
Vaša mama je odrasla u svetu u kom žene nisu vežbale mnogo i nisu propuštale nijedno parče pite; vi ste, sa druge strane, odrastale baveći se sportom i konzumirajući dijetalnu hranu – tj. više vodite računa o svom telu. A stručnjaci kažu da ta razlika može biti krucijalna.
Dokazi tela
Pre 20 godina, istraživanja koja su proučavača identične blizance došla su do rezultata da geni prilično određuju oblik i veličinu odraslog tela. Ali nova istraživanja imaju malo podrobniju teoriju. Neki aspekti fizičkog izgleda su više vezani za gene od drugih. Lakoća kojom razvijate mišićnu masu je u dobroj meri nasleđena. Ova studija otkriva da, dok je za razvoj mišića nekim ljudima potrebno mnogo fizičke aktivnosti, ljudima koji imaju “mišićne” gene, treba značajno manje vežbe da bi bili fit.
Još jedno veliko otkriće je da tela u obliku jabuke imaju veću genetsku “uvezanost” od kruškastog ili mršavog tela. Neki stručnjaci smatraju da to ima veze sa očevim genima, koje takođe nasleđujemo, a muškarci u srednjim godinama uglavnom dobijaju par dodatnih kilograma u predelu oko stomaka.
Tako da, ako vaša majka takođe ima veći stomak, to povećava i vaše šanse da postanete “jabuka”. Sa medicinske tačke gledišta to može biti zabrinjavajuće jer uvećani stomak može ukazati na neke bolesti poput dijabetesa tipa 2 i koronarne arterijske bolesti.
“Ako nasledite polovinu maminih i polovinu tatinih gena, situacija je prilično otvorena. Možete biti nesrećni i naslediti najgoru moguću kombinaciju roditeljskih gena, ali i najbolju moguću,” kaže Ronald Kan, profesor sa Harvardskog univerziteta.
Novo istraživanje otkrilo je i gen koji utiče na apetit. Neureksin 3, jedan od gena koji utiče na širinu struka, takođe je uključen u moždanu funkciju i povezan je sa zavisnim ponašanjem poput alkoholizma. Naučnici veruju da neureksin može uzokovati prejedanje, što bi moglo objasniti gojaznost čitave familije na isti način kao i oblik tela koji imaju članovi porodice.
Nažalost, geni koji utiču na veličinu i oblik tela mogu biti “tvrdoglavi”. Čak i disciplinovane osobe koje ne krše dijetu udare u zid posle nekog vremena kada vide da su izgubile samo nekoliko kilograma posle toliko truda ili ih nakon nekog vremena vrate. Istraživači veruju da svaka osoba ima osnovnu težinu, genetsku “tačku” kilograma kojoj telo prirodno pripada.
Ako odete 10% iznad te tačke telo će se boriti da povrati izgubljene kilograma. “Što više kilograma izgubite više će se vaše telo boriti da ih povrati,” kaže Dejvid Kamings, profesor na Medicinskom fakultetu. “Postajete sve gladniji, a vaš metabolizam sve efikasniji. Na kraju bukvalno čeznete za hranom – a takvom nagonu je teško suprostaviti se.”
Životni stil
Ovi novi naučni rezultati su prilično ubedljivi ali ne otpisujte prirodu tako lako. Niti uticaj okoline.
Povećan broj gojaznih osoba u čitavom svetu je primer uticaja okoline. Geni su oduvek deo ljudske prirode, a današnja emidemija gojaznosti je potpuno nova.
Kamings ima jednostavno objašnjenje za današnju gojaznost – a to je kalorična hrana modernog doba. “Pre nekoliko stotina godina nije mnogo ljudi imalo pristup velikoj količini hrane, tako da su samo oni imućni mogli doći u situaciju da postanu gojazni.” Danas, za par evra, čak i osoba sa “mršavim” genima može kupiti kaloričnu hranu i podgojiti se. “Živimo u okolini za koju naši geni nisu dizajnirani,” kaže Kamings.
Međutim, jedna od najboljih uticaja na oblik i veličinu tela je rekreacija. Žene u 20-im i 30-im koje vežbaju imaju manje tipično “ženstveno” telo nego dame od pre 25 godina. One imaju širi struk i uže bokove, mišićavije noge i definisane ruke – to su rezultati višegodišnjeg bavljenja fitnesom.
“Danas devojke vežbaju mnogo više nego što su to činile njihove majke, ako su uopšte vežbale. Kada u tinejdžerskim godinama očvrsnete mišiće, nivo testosterona se blago povisi i on doprinosi malo muškastijoj građi. Vežbanje ograničava i telesnu masnoću na bokovima i guzi – mestima koja su za žene obično kritična – što objašnjava uže bokove, “ kaže dr Kaming.
Genetiku ne možete prevariti, ali vežbanjem možete preoblikovati telo i tako sprečiti donekle onaj tip tela koji vam je “suđen”.
Loša strana je što se mišići povlače sa ulaskom u menopauzu, tako da će vaše telo na kraju ipak biti onakvo kakvo mu je genetika odredila. Međutim, naporno vežbanje će vam kupiti više godina u kojima će vas krasiti lepa figura; a ako budete aktivne i kada zađete u pedesete, manje ćete se gojiti od nekoga ko nikada nije napravio čučanj.
Faktor straha
Ipak, za neke žene, figura njihove majke je kao crni oblak koji im stoji iznad glave.
“Kada pričam sa pacijentima čiji su roditelji gojazni, često se ispostavi da žene pate od anksioznosti zbog građe svojih majki. Žene koje nikad nisu bile debele postaju paranoične iz straha da se ne ugoje,” kaže psiholog Šeril Delinski.
Pomislile biste da se ćerke mršavih majki osećaju odlično, ali i tu ima problema. One koje nisu mršave poput svojih majki se osećaju neadekvatno.”Generalno postoji neka vrsta takmičenja između majki i ćerki i to se uvek manifestuje u terminima težine i veličine, jer kultura pridaje izgledu mnogo važnosti,” kaže Delinski.
Dobijte “genetski rat”
Uprkos rezultatima istraživanja vi ste ti koji drže volan u svojim rukama. “Bez obzira kakvi su vam geni i okolina, ne možete se ugojiti ako ne unosite višak kalorija,” kaže Kan. Drugim rečima, premda verovatno ne možete promeniti građu tela, možete uticati da ono bude u formi i da bude zdravo.