Ambliopija ili slabovidost je i dalje najčešći uzrok slabog vida kod dece. Najčešće se javlja samo na jednom oku, a u prvih 45 godina života odgovorna je za sniženje oštrine vida više od svih ostalih očnih oboljenja i povreda zajedno.
Ambliopija se javlja na oba oka u stanjima kao što je obostrana kongenitalna katarakta ili obostrane visoke refrakcione anomalije. Najčešće se ipak javlja na jednom oku, obično zbog manifestnog strabizma ili anizometropije (razlika u refrakciji između očiju), koji formiraju protivrečne ili nejednake vidne informacije iz svakog oka ponaosob ka vidnoj kori.
Ambliopiju sa sniženjem vidne oštrine koje se ne može korigovati optičkom korekcijom kao klinički najupadljivijim znakom, može izazvati bilo koje oboljenje oka koje sprečava da se za vreme senzitivnog perioda razvoja vida fokusira jasna slika u makuli.
Iako ambliopno oko nije slepo, kod težih oblika oštrina vida može biti jako umanjena i svedena na detektovanje perifernih pokreta.
Osoba sa ambliopijom obično funkcioniše zadovoljavajuće u većini svakodnevnih situacija. Ove osobe nauče da procenjuju dubinu uz pomoć monokularnih ključeva, da bi kompenzovale odsustvo stereopsije, a ti mehanizmi daju zadovoljavajući osećaj dubinske percepcije za većinu potreba. Primaran je defekt centralnog vida, dok periferni vid skoro uvek ostaje neizmenjen, tako da osoba sa ambliopijom može da ima binokularno vidno polje.
Jednostrano sniženje oštrine vida prepreka je za bavljenje mnogim profesijama, ne toliko zbog potrebe za savršenim stereo vidom, već pre zbog povećanog rizika od povrede boljeg oka koje nose određene profesije.
Teška ambliopija koja perzistira u odraslom dobu značajan je faktor rizika za nastanak invalidnosti, u slučaju da zbog bolesti ili povrede, dođe do gubitka vida boljeg oka.
Lečenje ambliopije
Značaj ambliopije naglašen je činjenicom da ukoliko se otkrije dovoljno rano, može se skoro uvek uspešno lečiti i deficit vida smanjiti, ili u potpunosti eliminisati.
Period u kome je moguće lečenje zavisi od uzroka koji je doveo do nastanka ambliopije. Uzroci koji dovode do značajne promene retinalne slike u najranijem uzrastu, kao što je jednostrana kongenitalna katarakta, zahtevaju rano, energično lečenje, a oni koji kasnije dovode do ambliopije, posebno ukoliko je degradacija lika blaga, mogu se lečiti do sedme godine, ili čak i kasnije.
Ambliopija
Osnova lečenja ostaje i dalje okluzija – zatvaranje boljeg oka, najčešće uz pomoć posebnih adhezivnih flastera, uz prethodnu korekciju eventualnih refrakcionih anomalija, ili uklanjanje anatomskih poremećaja. Okluzija ne dovodi do ispravljanja oka, ali je od izuzetnog značaja jer je najefikasniji način za poboljšanje vidne oštrine ambliopnog oka. Iako se sa okluzijom može pokušati do 7-8 godine, najboji rezultati, posebno kod ambliopije uzrokovane strabizmom se postižu u ranijem uzrastu. Dužina i intenzitet okluzije zavise od uzrasta u kome je nastala i otkrivena ambliopija, dubine vidnog deficita, inicijalnog efekta lečenja, kao i saradnje. Istorija medicine obiluje napuštenim načinima lečenja. Nekada je u pitanju nedovoljna efikasnost, ali nekada i zato što su teški za sprovođenje. Jasno je da deca ne vole okluziju, posebno ako je vidna oštrina niska, i da postizanje dobre saradnje može predstavljati ozbiljan izazov. Najvažniji prognostički faktor u sprovođenju lečenja je saradnja.
Nove preporuke za lečenje ambliopije bazirane na nedavnim studijama izgleda da nisu značajnije promenile kliničku praksu. Sugerisano je smanjenje intenziteta i trajanja lečenja, kao i da su mnogi načini lečenja uključujuči i upotrebu kapi atropina efikasni, što dozvoljava izbor onog koji se najbolje prihvata. Izazvale su određenu dilemu na međunarodnom nivou jer su u suprotnosti sa lečenjem koje je bazirano na dugotrajnoj dokazanoj efikasnosti baziranoj na kliničkoj praksi. Postoje značajne slabosti u dizajnu studija koje su sugerisale ove promene. Pre svega procena saradnje u sprovođenju okluzije. Ali ne manji značaj ima i mogući štetan uticaj “sporog” lečenja na najbolji binokularni vid koji je moguće dostići kod ezodevijacija, kod kojih će možda biti potrebno i hirurško lečenje u određenom relativno kratkom vremenskom periodu.
Dok novi ubedljiviji podatci ne budu dostupni, okluzija ostaje terapija izbora, posebno ako je u pitanju duboka ambliopija u ranom detinjstvu. Upotrebu kapi atropina kao zamenu okluziji bi trebalo rezervisati za slučajeve gde ne postoji saradnja u sprovođenju okluzije.
Refrakcija
Oko 6% dece uzrasta godinu dana ima značajnu refrakcionu anomaliju. Dalekovidost i anizometropija značajno uvećavaju rizik nastanka ambliopije i strabizma.
Preporuke za skrining
Starija deca i odrasli u slučaju pojave manifestne razrokosti primete duple slike. Većina manje dece nema nikakve simptome i zato je potrebna detekcija, ukoliko se ne primeti devijacija koja je u početku često intermitentna ili nije dovoljno velika da bi se lako uočila.
Trebalo bi razlikovati dva dela skrininga:
-
prvi, koji se odnosi na ozbiljnija stanja koja moraju biti otkrivena u najranijem životnom dobu i koji zavisi, u velikoj meri, od svesti roditelja o mogućoj bolesti oka, kao i od detekcije, pre svega, pedijatara i
-
drugi deo, koji uključuje otrkrivanje manje ozbiljnih stanja, uglavnom ambliopije, koja se može otkriti ispitivanjem monokularne oštrine vida u uzrastu između četvrte i pete godine.
Oftalmološki pregled neophodan je kad god postoji sumnja u oboljenje oka u bilo kom uzrastu. On podrazumeva:
-
inspekciju očiju u neonatalnom periodu i ispitivanje crvenog refleksa na rođenju i u šestoj nedelji da bi se otkrila kongenitalna katarakta
-
oftalmološki pregled sve rizične dece:
-
nedonešenost pre 32. nedelje ili telesna masa niža od 1500g
-
porodična anamneza kongenitalnih katarakti, retinoblastoma i metaboličkih i genetskih oboljenja
-
deca sa značajnim razvojnim zastojem ili neurološkim problemima
-
deca sa sistemskim oboljenjima, udruženim sa anomalijama oka
-
Detekcija razrokosti trebalo bi da bude deo svakog pedijatrijskog pregleda.
Potreban je oftalmološki pregled pre devetog meseca života dece kod koje u porodici postoje slučajevi ambliopije, strabizma ili značajnijih refrakcionih anomalija.
Oftalmološki pregled između četvrte i pete godine života trebalo bi da uključi:
-
ispitivanje vidne oštrine
-
procenu binokularnog vida
-
a određivanje refrakcije u cikloplegiji u odabranim slučajevima.