Ako vam se pojavljuju ZVEZDICE, BOJE I BLICEVI U OČIMA – Obratite pažnju na ove bolesti!

Da li vam se ikada dogodilo da malo snažnije protrljate svoje oči i da vam se odmah nakon toga javi bljesak u očima?

Bljeskovi u vidnom polju mogu da se jave iz raznih razloga i da ukažu na neke zdravstvene probleme. Ukoliko se po prvi put susrećete sa tim to može zaista da vas zabrine. Bljesak u očima je uglavnom bezopasan i prolazi sam od sebe. Ipak, ako se blicevi pred očima javljaju češće i praćeni su i nekim drugim simptomima kao što su migrene, obavezno se javite svom lekaru.

Šta je to bljesak u očima?

Većina ljudi tokom svog života doživi bljesak u očima. Ti bljeskovi u vidnom polju mogu da liče na vrlo sjajna raznobojna svetla ili mogu da izgledaju kao svetle tačke slične blicu fotoaparata. Ova pojava nastaje zbog problema koji se javljaju u oku ili optičkom nervu.

Stručni naziv za bljesak u očima je fotopsija i ona može da nastane vrlo brzo i da se nakon nekoliko trenutaka izgubi, ali takođe može da traje i duže vreme, čak mesecima. Bljeskovi u vidnom polju mogu da se jave u jednom ili oba oka.

Uobičajen okidač za ovu pojavu je trljanje očiju koje stimuliše fotoreceptore u mrežnjači i time izaziva bliceve pred očima koji mogu da budu raznih boja. Često ova svetla ostaju u vidnom polju nekoliko trenutaka nakon nestanka pritiska na oko.

Bljesak u očima razni ljudi opisuju na različite načine:

• Traka svetlosti

• Treperava svetla

• Svetla u obliku bliceva

• Pokretne svetle tačke

• Svetlo koje izgleda kao munja

Bljeskovi u vidnom polju: simptomi i lečenje

Blicevi pred očima ili fotopsija predstavljaju subjektivan osećaj svetlosti i boja koji nastaje zbog mehanične ili električne stimulacije očiju. Fotopsija je uglavnom bezopasna i ne zahteva nikakav medicinski tretman, i obično se javlja kod starijih ljudi posle 60-te godine života.

Bljesak u očima ume da bude neugodna pojava, pogotovu ako duže traje i ako se često se javlja. Ali bljeskovi u vidnom polju ne predstavljaju problem sam po sebi, već su simptom nekog drugog stanja ili bolesti.

Odvajanje vitreusa 

Staklasto telo ili vitreus je neka vrsta gela koji ispunjava unutrašnjost oka, daje mu oblik i pruža potporu drugim delovima oka. Vitreus se nalazi čvrsto uz mrežnjaču i za nju je vezan tankim vlaknima. Kako starimo staklasto telo gubi gustinu i počinje da se smanjuje, a tanke niti koje drže zajedno ovaj gel i mrežnjaču počinju da pucaju.

Tada vitreus kreće da se odvaja i to izaziva ozbiljne strukturne promene u oku, što može da dovede do laganog gubitka perifernog vida. Do odvajanja vitreusa dolazi uglavnom zbog starosti, ali može da ga izazove i neka trauma (povreda) ili bolest.

Odvajanje staklastog tela se najčešće vrši lagano i postepeno tako da su i simptomi blagi ili osoba čak i ne primeti da je do ovog odvajanja došlo. Ako se ovo odvajanje odvija previše brzo javljaju se simptomi kao što je bljesak u očima.

Tretman

Ovo stanje je normalan deo starenja i ne postoji neki određeni tretman koji se u ovom slučaju primenjuje. Simptomi nestaju posle par meseci i ova promena strukture oka postaje permanentna i neprimetna. Lečenje je neophodno samo u slučaju da je ugrožena mrežnjača.

Odvajanje mrežnjače

Odvajanje ili ablacija mrežnjače nastaje kada se mrežnjača povuče iz svog normalnog položaja u zadnjem delu oka. Retina šalje signale mozgu kroz optički nerv i zato, kada dođe do odvajanja retine, dolazi i do problema sa vidom. Odvajanje mrežnjače je ozbiljan problem koji može da izazove slepilo ako se ne leči.

U normalnim okolnostima mrežnjača je čvrsto priljubljena uz unutrašnji zadnji zid očne jabučice i funkcioniše slično filmu na zadnjoj strani kamere. Milioni ćelija mrežnjače osetljivih na svetlost primaju optičke slike i šalju te signale u mozak. Ako se bilo koji deo mrežnjače podigne ili povuče iz svog normalnog položaja, smatra se da je odvojen, a to može da izazove gubitak vida.

Tretman

Odvajanje retine je bezbolno i obično ga prate blicevi pred očima i zamagljen vid. Ovo je ozbiljno stanje koje može da dovede do gubitka vida jer, zbog odvajanja, mrežnjača ostaje bez kiseonika i hranljivih materija. Zato je jedino rešenje za ovaj problem hitna hirurška intervencija.

Staračka degeneracija žute mrlje

Senilna degeneracija makule je bolest oka koja pogađa makulu (žutu mrlju), koja se nalazi na mrežnjači u zadnjem delu oka. Rizik za pojavu ove bolesti se povećava sa prolaskom godina i obično se javlja posle 60-te godine života, ali može da se javi i ranije.

Žuta mrlja se sastoji od miliona ćelija osetljivih na svetlost koje vam omogućavaju jasan centralni vid i koje predstavljaju najosetljiviji deo oka. Vremenom dolazi do propadanja ovih ćelija i vid postaje zamagljen i nejasan. Kako degeneracija makule napreduje, ova zamagljenja u centralnom delu vida se proširuju i postaju tamnija.

Ova bolest obično počinje blago i ne izaziva nikakve bolove, tako da ljudi u početku i ne primećuju promene u vidu. Zato je važno da idete na redovne godišnje preglede kod oftalmologa kako bi na vreme otkrili ovo stanje i sprečili gubitak vida.

Tretman

Trenutno ne postoji lek za staračku degeneraciju žute mrlje, ali kako ova bolest napreduje sporo, mnogi ljudi mogu dugo da vode normalan život, pogotovu ako je zahvaćeno samo jedno oko. Postoje razni tretmani koji, iako ne mogu da izleče bolest, mogu da uspore njeno napredovanje i da poboljšaju vaš kvalitet života.

Za to se koriste lekovi koji sadrže antivaskularni endotelni faktor rasta, koji se injekcijom direktno ubrizgava u oko. Pored ovoga izuzetno je važna i promena životnog stila, kao što je prestanak pušenja, redovna fizička aktivnost i zdrava ishrana bogata antioksidantima i omega-3 masnim kiselinama.

Optički neuritis

Optički neuritis je zapaljenje (inflamacija) optičkog nerva koji šalje mozgu vizuelne informacije sa retine. Optički nerv predstavlja, u stvar, i više od milion nerava koji su povezani i svaki od njih igra značajnu ulogu u prenošenju signala od retine do mozga.

Optički neuritis negativno utiče na vaš vid koji postaje zamagljen i nejasan, gubi se percepcija boja i javlja se bljesak u očima. To je zato što inflamacija optičkog nerva oštećuje mijelinski omotač koji štiti nerv i ovo stanje može da pogodi samo jedno ili oba oka istovremeno.

Najčešći uzrok ovog stanja je multipla skleroza, ali mogu da budu i smanjeni dotok krvi do optičkog nerva, bakterijske ili virusne infekcije, razni lekovi i autoimune bolesti.

Tretman

Optički neuritis obično prolazi sam od sebe u roku od nekoliko nedelja, ali ako se jave komplikacije ili jednostavno želite da ubrzate oporavak, biće vam prepisana terapija kortikosteroidima. Kortikosteroidi se daju intravenozno i oni smanjuju inflamaciju, ali ne utiču na eventualno poboljšanje vida.

Očna migrena

Ako patite od migrena znate koliko jake i neugodne umeju da budu. Ali šta ako se pored bola u glavi jave i smetnje u vidu? Ovo ne treba da vas uplaši jer kod okularnih migrena uobičajen je kratak gubitak vida na jedno oko koji obično ne traje duže od pola sata.

Očna migrena je retka, uglavnom bezopasna i ne ostavlja trajne posledice po vaš vid. Obično se javlja jednom na svakih nekoliko meseci, ali to može da varira. Okularna migrena obično nastaje zbog grčenja kapilara u oku i time smanjenog protoka krvi, ali uzrok mogu da budu i drugi faktori kao što su emocionalni stres, napetost, loše spavanje, hormonalne promene i neki lekovi.

Tretman

Najbolji tretman za očne migrene je prevencija. Treba da obratite pažnju na to šta izaziva ove napade i da izbegavate okidače koji dovode do ovih neugodnih migrena. Ako je potrebno, vaš lekar će vam prepisati antiinflamatorne lekove ili u posebnim slučajevima beta blokere, antikonvulzive ili antidepresive.

Izvor: mojeoko.rs