Dr Zoran Milivojević: Novac ne menja ljude, oni se menjaju sami
Da se najveća radost krije u malim stvarima znamo odavno, ali mnogi obuzeti svakodnevnim problemima i borbom za egzistenciju sve manje veruju u to. Na konstataciju da “sitnice oslikavaju život najlepšim bojama” mnogi se najčešće s gorčinom nasmeju, broje korake i konstatuju da su zaboravili da se raduju. A, imaju li čemu? Naravno! Nije fraza da ljudi kad izgube mnogo, tek onda uvide šta su sve imali. O ovim temama za BGonline govori psihoterapeut dr Zoran Miliojević.
-U ovoj priči ljudi se nalaze na dva nivoa. Jedni su oni koji se stalno bore da prežive i takvi ne traže sreću, već da im se smanji patnja. U zoni preživljavanje se ne postavlja pitanje smisla života . To tek dolazi kasnije, kad ljudi nešto steknu, pa imaju i neke druge motive. Kad teško živite, borite se da se manje neprijatno osećate. To je tada uspeh.
Postoje neka ponašanja i rituali za kojima ljudi posežu kako bi zaboravili na trenutak ignorišu stvarnost.
-Veći problem je što su ljudi koji nisu ispod granice siromaštva naučili određene fantazije o tome kako život treba da izgleda. Kao deci čitaju im se bajke, zatim gledaju filmove i serije i tako grade predstavu o tome šta predstavlja status i uspeh u životu. Jednom rečju- šta je “dobar” život. Uvek su tu prikazivani neki lepi ljudi koji su bogati i imaju više nego što im treba, kod njih se uvek nešto dobro dešava. Kada ljudi usvoje te standarde, počinju da se osećaju neuspešnima jer se upoređuju sa drugima.
Veliku ulogu u svemu tome imaju mediji koji promovišu stil života ljudi čijem se životu mnogi dive, napominje dr Milivojević.
-Tu dolazi do izražaja konstatacija koju mnogi ne primećuju “Ima se- može se, nema se- folira se”. Mediji nam nude neke ljude kao uspešne (često sa estradne scene) koji imaju novac i gledaoci misle da je to život i da su to neke velike stvari koje treba ostvariti da bi bili srećni.
Grana psoihologije “pozitivna psihologija” bavi se onim što doprinosi životnom zadovoljstvu. Često ljudi to različito konstruišu, povezujuci uspeh i sreću sa materijalnim stvarima.
-Postoje neke zemlje koje su siromašne, ali je u njima visok nivo sreće. Neke od njih su Dominikanska Republika ili Kraljevina Butan gde čak imaju i ministre za sreću- kaže dr Milivojević.-Sreća je stav prema sebi. Ako su ljudi fizički zdravi, to je dobar osnov da se krene dalje. Sledeće je samopoštovanje jer treba da prihvate i cene sebe.
Ko ima zdravlje, poštuje i prihvata sebe ima već sve preduslove da bude na korak do ličnog ispunjenja.
-Oni koji teže tome da budu kao neko drugi unapred žive život luzera koji vuče u pogrešnom smeru. Za sreću su jako važni odnosi sa bliskim ljudima, članovima porodice, prijateljima, i ako tu imaju osećaj pripadnosti, osećaj da i oni učestvuju u njihovim životima, raduju se dobrim stvarima, pa i tuguju zajedno kad je teško, onda se osećaju prihvaćenim. Ako pri tom rade nešto što doživljavaju kao važno, što doprinosi zajednici i nečemu, imaju doživljaj korisnosti. Onda se taj krug zatvara kako treba. Sve ovo kada se poveže daje ljudima osećaj zadovoljstva životom.
Mnogi se nadaju milionskoj premiji na loto-u i veruju da bi im to promenilo život. Ali, kako ističe dr Milivojević praksa je pokazala da ti isti koji su nekad dobili na lutriji nakon nekoliko godina se ponovo nađu na istom mestu na kojem su nekad bili.
-Najčešće nisu znali da upravljaju novcem koji im pri tom i nije doneo sreću. Ako su ga zadržali, taj novac je promenio odnose- neko se naljutio jer mu ga nisu dali, pa su na kraju bili odbačeni. Svi ti ljudi su u strahu da će se neko promeniti prema njima kad steknu bogatstvo i da će se promeniti prijatelji i okruženje. Ali, ljudi mogu da se promene na više načina. Kad imate novca onda vam komšija ne treba. Tako nezavisni često sebi daju za pravo da budu osioni, bahati, a iz novca koji imaju izvlače osećanje više vrednosti i društvene moći. Tako se menjaju i odnosi sa drugima i prilično komplikuju. Nema novac moć da promeni ljude, već se ljudi ako se menjaju- menjaju se sami. Ako nemate novca ljudi se odnose prema vama kao onome što jeste, a ako ga imate kao statusni simbol nikad niste sigurni da li je neko pored vas zbog vaseg statusa. Zbog toga se neki vrlo bogati ljudi, muškarci i žene venčavaju između sebe jer onda otpada opcija da neko želi da napreduje tako što će se vezati za nekog ko ima mnogo.
Branka Gajić
Ovaj članak je objavljen na sajtu bgonline.rs
