Reiterov sindrom je seronegativni artritis koji nastaje posle akutne, nespecifične urogenitalne ili digestivne infekcije. Za ovo oboljenje se poslednjih godina koristi i naziv reaktivni artritis. Reiterov sindrom karakteriše nesimetrični artritis na nogama, pomene na oku (konjuktivitis ili prednji uveitis) i promene na koži (keratoderma blennorrhagikum) i sluzokoži (balanitis, stomatitis). Bolest počinje naglo, a najčešće se završava spontanim izlečenjem, ali se u oko polovine bolesnika javljaju ponovljene epizode bolesti (recidivi).
Učestalost
Reiterov sindrom najčešće nastaje u trećoj deceniji, oko deset puta je češći kod muškaraca nego kod žena i smatra se da je ovaj sindrom najčešći oblik subakutnog artritisa kod mladih muškaraca.
Uzrok nastanka
Uzrok nastanka ovog oboljenja još uvek nije dovoljno poznat. Kao glavni uzročnici navode se infekcije urogenitalnog i digestivnog trakta. Ipak većina naučnika navodi da udruženo dejstvo ovih činioca i genetskog faktora predstavljaju osnovu nastanka ovog sindroma. Kod velikog broja bolesnika utvrđeno je postojanje HLA – B 27 antigena. Najčešći uzročnici urogenitalnih infekcija se hlamidije, mikoplazme ili gonokok, dok su za nastanak infekcija digestivnog sistema najčešće odgovorne šigele, salmonele i jersinije.
Klinička slika
Reiterov sindrom se karakteriše znacima oboljenja urogenitalnog i digestivnog trakta, lokomotornog sistema, kože, sluzokože, očiju. Upala mokraćnih puteva je obično blaga sa kratkotrajnim smetanjama pri mokrenju, dok se infekcija digestivnog trakta najčešće manifestuje kratkotrajnom dijarejom. Promene na očima se manifestuju znacima konjuktivitisa koji obično prethodi artritisu, traju kratko i prolaze pre prvih znakova oštećenja zglobova. Artritis počinje uobičajno na donjim zglobovima, a najčešće su zahvaćeni zglob kolena i skočni zglob. Jedna od karakteristika artritisa u Reiterovom sindromu je zahvaćenost zglobova prstiju noge što daje „kobasičast” izgled prsta (daktilitis). Najčešća lokalizacija su drugi ili treći prst stopala. Promene na koži se obično manifestuju pojavom keratoderma blennorrhagikum, dok je na sluzokoži najčešće prisutan balanitis i stomatitis.
Dijagnoza
Akutna pojava oligoartritisa na donjim ekstremitetima u mladih muškaraca nakon infekcije urogenitalnog i digestivnog trakta gotovo uvek ukazuje na Reiterov sindrom. Poseban problem predstavlja postojanje samo jednog simptoma, koji se manifestuje samo artritisom. Korelacija više faktora iz kliničke slike ukazuje na sigurniju mogućnost postavljanja dijagnoze Reiterovog sindroma.
Lečenje
Najbitnije je u akutnom stanju bolesti da pacijent miruje kako zapaljenski proces ne bi napredovao. Medikamentozno se koriste ibuprofen, indometacina, naproksen, diklofenak. Glikokortikoidi se daju u oboleli zglob ili upaljeni tetivni pripoj. Ukoliko je urogenitalna infekcija i dalje prisutna, propisuju se tatraciklinski preparati i primenjuju narednih deset dana. Očne promene simptomatski leči oftamolog. Hronični artritis leči se po istim principima kao i reumatoidni artritis, ali posebnu prednost ima Methorehate, koji povoljno deluje i na kožne promene. Fizikalna terapija je izuzetno korisna i predstavlja sastavni deo lečenja, kao i kod drugih artritisa.
Prognoza
Bolest se u većini slučajeva postepeno smiruje nakon 6 do 12 meseci od početka nastanka. U oko polovine bolesnika javljaju se recidivi koji ne moraju uvek biti praćeni potpunom kliničkom slikom artritisa. Recidivi se obično javljaju nakon 2 do 5 godina od nastanka bolesti. 10% bolesnika razvije hronični artritis koji je sličan drugim oblicima hroničnog artritisa.
Izvor: .stetoskop.info