Svako može postati alkoholičar. Produžena upotreba alkohola utiče na mozak, menja ga i pravi zavisnost. Iako možemo teoretisati o tome koje osobe su podložnije alkoholizmu i sl., svaka osoba može uneti dovoljno alkohola u svoj sistem u produženom vremenskom trajanju i time razvila alkoholnu zavisnost.
Svako ko pije više od 3 pića dnevno je na granici alkoholizma. Posebno su u riziku osobe koje piju da bi se smirile, zaboravile na probleme i regulisale svoja emotivna stanja.
Alkoholizam nije genetski predisponiran (iako postoji određeni genetski uticaj), ali život u porodici koja ima člana alkoholičara predstavlja značajan rizik za razvoj alkoholizma (pogotovo važi za dečake) (Kuhn, at al., 2003).
Test – da li sam alkoholičar:
Da li ste ikad osetili potrebu da smanjite upotrebu alkohola?
Da li ste bili iziritirani nekad tuđom kritikom na račun vašeg pića?
Da li ste se nekad osetili krivim što pijete?
Da li ste ikad osetili potrebu da popijete piće ujutru, čim se probudite?
Rešenje: Ako ste odgovorili na dva ili više pozitivna odgovora znači da imate (ili ste imali u prošlosti) problem sa alkoholom.
Test 2 – da li sam alkoholičar:
Da li vam je sada potrebno više pića nego ranije da bi ste osećali dejstvo alkohola?
Da li su se nekad vama bliski ljudi žalili na vaše pijenje ili brinuli za vas?
Da li nekad uzmete ujutru piće da se probudite?
Da li su vam nekad drugi ljudi saopštili o nečemu što ste rekli ili uradili pod dejstvom alkohola, a da vi toga niste mogli da se setite?
Da li ste ikad osetili potrebu da smanjite upotrebu alkohola?
Rešenje: Ako ste odgovorili na tri ili više pozitivna odgovora znači da imate (ili ste imali u prošlosti) problem sa alkoholom.
Ako su vam prethodni testovi ukazali da imate problem sa pićem, odredite u kojoj ste fazi alkoholizma?
- Pretoksikomanska faza:
– Prisutna je povišena tolerancija (treba vam sve veća količina alkohola da bi ste osetili njegovo dejstvo)
– Alkohol se koristi da bi se ublažila napetost, strah i sl. (psihološke potrebe) - 2. Toksikomanska faza:
– Postoji gubitak kontrole (kada pijete, ne možete se zaustaviti dok se ne napijete)
– Javljanje alkoholne amnezije – potpune ili delimične, postoji ne sećanje na događanja u periodu pijanstva.
– Nemogućnost apstinencije – to je kritična faza poznata kao «fenomen prve čaše». Jedan deo alkoholičara pije po sistemu dolivanja što omogućava kontinuitet održavanja alkoholemije u krvi kao bi mogli da funkcionišu, jer u protivnom nastupa apstinencijalna kriza.
– Pad tolerancije (hronična faza ) – nastaje u završnoj fazi bolesti npr. neko ko je je dnevno konzumirao 1 litar žestokog pića često ne može da popije više od jedne do dve čaše.
Mr. sci. Dr Jasmina Knežević -Tasić
spec psihijatrije
LORIJEN – specijalistička psihijatrijska ordinacija