Osteoporoza najčešće nastaje nakon menopause kada koncentracija estrogena počinje da se menja, tačnije da opada. Tokom prvih godina nakon menopauze prosečno se gubi 3% koštane mase godišnje. Pored postmenupaozalne osteoporoze ona može biti i starosna. Obično se stanje prepoznaje oko 75 godine a kod žena ovakva osteoporoza često je i udružena sa postmenupauzalnom. U uznapredovaloj fazi ova osteoporoza pored čestih preloma uočava se i očiglednim skeletnim izmenama kao što su karakteristične i nekarakteristične leđne deformacije, smanjena visina trupa, spuštena rebra nalegla na karlici.
Osteoporoza uzrokuje većinu fraktura kod starijih od 50 godina.
Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h
Uopšteno govoreći rizik od nastanka osteoporoze i nastanak preloma zavisi od čvrstoće, gustine i mase kostiju. Ukupno zdravlje kostiju zavisi od dobre izgradnje kostiju u detinjstvu i adolescenciji ali i od gustine ukupne koštane mase između 30 i 40 godine. Ono što može da se posmatra kao faktor rizika mogu da budu pojedine bolesti – šećerna bolest, anemija, chusingov sindrom, tireotoksikoza, hronična bobrežna isufincijencija, opstruktivne bolesti pluća, sarkoidoza, reumatoidni artrisis, ali i dugotrajno nizak unos kalcijuma, vitamina D i belančevina, prevelik unos alkohola i kafe, deficit estrogena, dugotrajna imobilizacija kao i nedovoljna fizička aktivnost.
Za početak prevencije osteoporoze nikad nije prerano, a za borbu protiv same bolesti nikad nije kasno. Osteoporoza je takvo oboljenje da se mnogo više može postići pravovremenom prevencijom zbog toga nije važno u kojim ste godinama niti kog pola napravite svoj plan prevencije i nije pogrešno ako odlučite primenjivati ceo život. Sa ciljem da se poveća koštana masa i da se ona održi tokom čitavog zrelog doba a to se najbolje postiže pravilnom ishranom i redovnom fizičkom aktivnošću. Dobar početak je osiguravanje dovoljnog unosa kalcijuma hranom jer je on mineral koga svakodnevno putem znoja, mokraće i stolice i gubimo. Ako ishranom ne unosimo dovoljnu količinu kalcijuma, onda će paratiroidne žlezde pojačati izlučivanje paratiroidnog hormona (PTH), a njegovo povećanje u krvi uzrokuje otpuštanje Ca iz kostiju. Da do ovoga ne bi došlo postoji preporučeni dnevni unos kalcijuma hranom što za uzrast od 9-18 god. iznosi oko 1300 miligrama dnevno, od 19-50 godina 1000 miligrama/danu, a 51 godina i više 1200 miligrama po danu.
Međutim za čvrste i zdrave kosti vitamin D ima vrlo važnu ulogu jer učestvuje u održavanju koncentracije kalcijuma u krvi, tj on je „sredstvo“ za ulazak kalcijuma iz creva u krv, a za uspešnu aktivaciju vitamina D najvažniju ulogu igra sunce. Uz sve ovo naravno nikako nesmete zaboraviti da redovno vežbanje usporaza smanjenje gustine kostiju.
Angažovanjem i održavanjem tonusa paravertebralne, trbušne i karlične muskulature, kao i angažovanje mišića koji se suprostavljaju sili zemljine teže veoma je važan uslov za formiranje i održavanje koštane mase angožovanje ovih mišićnih grupa stimulativno deluje na osteoblaste. Optimalna fizička aktivnost uz određeni tip vežbanja su neizbežan vid prevencije i lečenja osteoporoze. Dobar program vežbi može mnogo da učini u sprečavanju gubitka koštane mase kao i da pruži osnovu za početak borbe protiv osteoporoze.