Demencija predstavlja stečeno ili permanetno sniženje dve ili više intelektualnih funkcija.
Od srednje teškog do teškog oblika ovog oboljenja pati 5% populacije od 65 godina i više, a u grupi od 85-89 godina čak 20-22%.
Postoji više tipova demencije, a najčešće su Alchajmerovog tipa (AD) i vaskularna demencija (VD).
Opšti simptomi demencije
Opšti simptomi demencije su: opadanje intelektualnih sposobnosti, psihička inertnost, teškoće u pamćenju, fiksacija za događaje iz prošlosti, teškoće u prilagođavanju i sl.
U tipičnim slučajevima počinje sa smetnjama pamćenja, teškoćama nalaženja reči ili izmenama raspoloženja. Posle najmanje šest meseci uočavaju se problemi za razliku od obične zaboravnosti koja se ne pogoršava.
Sa napredovanjem bolesti mogu da se razviju i drugi problemi: Stalno zaboravljanje skorašnjih događaja, sastanaka, imena i lica kao i teškoće da razumeju šta je rečeno.
Postaju konfuzni u rukovanju sa novcem, vožnji automobila ili upotrebi kućnih aparata.
Nastaju izmene ličnosti, prestaju da brinu za osobe iz neposredne okoline, postaju razdražljivi ili ravnodušni.
Mogu da se jave promene raspoloženja sa plačljivošću, postaju sumnjičavi, misle da ih neko potkrada ili želi da im naudi. U kasnijoj fazi bolesti mogu da postanu uznemireni, ustaju noću, spremaju se da idu negde, odlutaju i izgube se ili se stalno šetaju u istom prostoru.
U završnoj fazi senilnosti bolesnici su vezani za postelju, gubi se normalna komunikacija, ne kontrolišu više mokrenje i stolicu. Ličnost može da se u toj meri promeni da bliske osobe imaju utisak kao da se radi o stranoj osobi.
Lečenje demencije, moguća terapija
Terapija podrazumeva inhibitore enzima acetilholin-esteraze, NMDA antagoniste i ekstrakt ginka bilobe.
Inhibitori holinesteraze su se pojavili 1997. godine i deluju tako sprečavaju razlaganje acetil-holina neurotransmitera koji je odgovoran za pamćenje, time što inhibiraju enzim acetiholin esterazu,
Donepezil je inhibitor holinesteraze koji je registrovan u terapiji blage i umerene teške Alzheimerove demencije. Donepezil se pokazao i kao efikasan lek za terapiju vaskularne demencije koja je drugi najčešći uzročnik demencije.
Rivastigmin je noviji lek koji ima selektivnije dejstvo na centralnu holinesterazu, u odnosu na perifernu, a ima i selektivnije dejstvo u moždanoj kori i hipokampusu.
Osim inhibicije acetilholinesteraze, rivastigmin ima inhibitorno dejstvo i na butirilholinesterazu, što postaje značajno u uznapredovaloj bolesti.
Memantin je najnoviji lek koji je odobren za lečenje umerenog do težeg oblika Alzheimerove bolesti. Deluje tako da smanjuje delovanje glutamata na određene receptore u mozgu i time smanjuje simptome Alzheimerove bolesti.
Memantin kontroliše Alzheimerovu bolest, ali je ne leči. Efekat memantina vidi se u poboljšanju kognitivnih i psihomotornih sposobnosti i obavljanju dnevnih aktivnosti, i dobroj toleranciji i kod duže primene.
Memantin je slab do umereni nekompetitivni antagonist N-metil-D-aspartat receptora. Blokadom receptora, smanjen je ulaz kalcijuma u ćeliju i postiže se neuroprotekcija.
Tokom uzimanja ovog leka potreban je oprez pri vožnji i pri radu sa mašinama, zbog moguće vrtoglavice, pospanosti, slabosti. Ako se pojave značajne alergijske reakcije, primena se prekida. Neke od nuspojava su i pospanost, povišen krvni pritisak, glavobolja, kašalj, konfuznost, umor.
Ginkgo drveće (Ginkgo biloba) potiče iz Istočne Azije. Prvi put je preneto u Evropu iz Japana u 18. veku, a u današnje vreme se koristi kao ukrasno drvo u Evropi i Severnoj Americi.
Plod ginkgo drveta, kao i njegovo seme, se koristilo u medicinske svrhe u Kini pre više od 2000 godina. U tradicionalnoj kineskoj medicini, gingko se koristi za lečenje astme, a ekstrakt napravljen od lišća ginkgo se koristi za isceljivanje rana.
Danas se ginkgo preparati prave od osušenog lišća ove biljke. Listovi se skupljaju u mesecu maju, kada je njihov sastav bogat flavinoidima, jednom od aktivnih supstanci.
Smatra se da flavinoidi imaju antioksidantno dejstvo, a da ginkoglidi (druga aktivna supstanca) sprečavaju zgrušavanje trombocita.
Antioksidantna svojstva biljke, pretpostavlja se, usporavaju starošću uslovljeno opadanje broja receptora moždanih ćelija hipokampusa odgovomih za memoriju i na taj način poboljšavaju saznajne sposobnosti onih koji boluju od Alchajmerove demencije.
S druge strane, efekat ginkgo ekstrakta na trombocite sprečava razvoj tromba u moždanim krvnim sudovima, smanjujući rizik od razvoja vaksularnih demencija.
Rezullati raznih studija vezanih za korišćenje ginkgo ekstrakta u lečenju demencije nagoveštavaju da je optimalna doza preparata 120mg/dan podeljena u 2-3 dnevne doze. Za sada je pokazano da ovaj preparat može da uspori razvoj demencije, ali ne i da poboljša već postojeće stanje.
Registrovani lekovi
- donepezil – ARICEPT (Pfizer Manufacturing Center USA), YASNAL (Krka Slovenija),
- rivastigmin – EXELON (Novartis Švajcarska),
- galantamin – REMINYL (Janssen Pharmaceutica Belgija),
- memantin – EBIXA (H.Lunbeck A/S Danska),
- ginko biloba – TANAKAN (Beaufour Ipsen Industrie Francuska), BILOBIL (Krka Slovenija), BILOBIL FORTE (Krka Slovenija).
Novi lek, donanemab, smatra se prekretnicom u borbi protiv Alchajmerove bolesti nakon što su globalna ispitivanja potvrdila da usporava kognitivno opadanje.
Lek sa antitelima pomaže u ranim fazama bolesti tako što uklanja protein koji se nagomilava u mozgu ljudi koji boluju od ove vrste demencije.
Iako lek ne znači i izlečenje, humanitarne organizacije kažu da rezultati objavljeni u časopisu JAMA označavaju početak nove ere u kojoj Alchajmerova bolest može da se leči.
Lek deluje na Alchajmerovu bolest, ali ne i na druge vrste demencije, kao što je vaskularna demencija.
Tokom ispitivanja, pokazalo se da je lek usporio tempo razvoja bolesti za oko trećinu, i tako je omogućio ljudima da i dalje budu sposobni da obavljaju pojedine svakodnevne aktivnosti, kao što su pripremanje hrane i bavljenje hobijem.
Britansko telo za zdravstvene standarde počelo je ispitivanje leka za moguću nacionalnu upotrebu.
Osamdesetogodišnjak Majk Koli samo je jedan od nekoliko desetina pacijenata u Velikoj Britaniji koji su učestvovali u globalnom ispitivanju.
On i njegova porodica govorili su ekskluzivno za BBC.
Majk svakog meseca dobija infuziju na klinici u Londonu i kaže da je „jedan od najsrećnijih ljudi koje ćete sresti”.
Majk i njegova porodica primetili su da ima problema sa pamćenjem i donošenjem odluka nedugo pre nego je otišao na ispitivanje.
Njegov sin Mark rekao je da je na početku bilo vrlo teško.
„Bilo je veoma teško gledati ga kako se muči da obradi informacije i reši probleme. Ali mislim da je sada kognitivno opadanje zaustavljeno.”
Majk, koji je iz Kenta, kaže: „Svakog dana imam sve više samopouzdanja.”
Lek donanemab, koji je napravila kompanija Eli Lili (Eli Lilly), deluje na isti način kao i lek lekanemab, koji je razvila kompanija Eisai i Biodžen (Eisai and Biogen), bio je udarna vest širom sveta kada je dokazano da usporava bolest.
Iako lekovi veoma obećavaju, nisu potpuno bez rizika.
Oticanje mozga bila je uobičajena neželjena reakcija kod do trećine pacijenata tokom ispitivanja donanemaba.
Kod većine je ovaj problem rešen bez drugih simptoma.
Međutim, dva dobrovoljca, a možda i treći, umrli su od posledica opasnog otoka na mogu.
Drugi lek protiv Alchajmerove bolesti, adukanumab, nadležna evropska tela za lekove nedavno su odbacile zbog neželjenih reakcija i nedovoljne koristi za pacijente.
Tokom ispitivanja donanemaba, istraživači su pregledali 1.736 ljudi starosti između 60 i 85 godina koji imaju Alchajmerovu bolest u ranoj fazi.
Polovina njih dobijala je lek kroz infuziju na mesečnom nivou, a druga polovina je primala lažni lek, poznat i kao placebo, tokom 18 meseci.
Nalazi pokazuju:
- Lek je pokazao da daje značajne rezultate, barem kod pojedinih pacijenata
- Oni koji imaju bolest u ranoj fazi i manje amilioda izvukli su veću korist od leka, u pogledu odsustva naslaga, što pokazuju snimci mozga
- Pacijenti koji su primili lek takođe su zadržali sposobnost obavljanje više svakodnevnih aktivnosti, kao što su razgovor o aktuelnim temama, javljanje na telefon i bavljenje hobijem
- Tempo razvoja bolesti, procenjen na osnovu toga šta ljudi još uvek mogu svakodnevno da rade, usporen je oko 20-30 odsto kod svih, i oko 30-40 odsto kod grupe pacijenata za koju su istraživači smatrali da će bolje odgovoriti na tretman
- Bilo je značajnih neželjenih dejstava i pacijenti će morati da budu svesni rizika lečenja
- Polovina pacijenta koja je uzimala donanemab mogla je da prekine tretman posle godinu dana, jer su uklonjene suvišne naslage na mozgu
Amiloid je samo deo složene slike Alchajmerove bolesti i nije jasno je da li bi lekovi nastavili da daju još bolje rezultate ukoliko bi se duže uzimali, upozoravaju stručnjaci.
Učinak leka je možda skroman, ali rezultati ispitivanja pružaju dodatnu potvrdu da uklanjanje amiloida iz mozga može da promeni tok Alchajmerove bolesti i pomogne ljudima koji pate od ove razorne bolesti ukoliko lečenje počnu pravovremeno, kažu stručnjaci.
„Sjajno je videti ove celokupne rezultate”, kaže profesor Džil Hardingem iz britanskog Instituta za istraživanje demencije.
„Dugo smo čekali na lek protiv Alchajmera, tako da je zaista ohrabrujuće videti da se opipljivi napredak u ovoj oblasti ubrzava”.
Dr Suzan Kolhas iz britanskog Centra za istraživanje Alchajmerove bolesti dodaje: „Objava ovih rezultata je još jedno važno dostignuće”.
„Zahvaljujući decenijama istraživanja, konačno se menjaju izgledi u pogledu lečenja demencije i njenog uticaja na ljude i društvo, i ulazimo u novo doba kada Alchajmerova bolest može da se leči”.
U razgovoru za BBC Radio 4, bivši premijer Dejvid Kameron je rekao da sredstva treba da budu usmerena na dalja istraživanja u, kako ga je nazvao, „statin (lek protiv holesterola) za mozak”.
„Želimo pilulu koju ljudi koji imaju ove nagomilane proteine u mozgu mogu da uzimaju svakog dana ili svake nedelje i da očiste mozak od tih proteina i tako smanje šanse da dobiju bolest koja uzrokuje demenciju”, rekao je on.
Upitan da li je vlada spremna da ulaže gde treba za razvijanje novih lekova, Kameron je odgovorio da postoji veliki podsticaj da se to učini:
„Naša zemlja ima 65 miliona ljudi, od kojih milion pati od demencije, a mnogi od njih su smešteni u veoma skupim ustanovama, tako da bi delotvorno lečenje ljudi dovelo do velikih ušteda…
„Verujem da naš sistem može to da izvede”.
Lekanemab košta oko 27.500 dolara u SAD-u, gde je registrovan za upotrebu.
Nije poznato koliko bi donanemab mogao da košta niti koliko će biti potrebno vremena da dobije dozvolu za upotrebu u Velikoj Britaniji, ali stručnjaci za Alchajmerovu bolest smatraju da bi dostupnost dva leka na tržištu podstaklo konkurenciju cena.
Majk Koli je napunio 80 godina u aprilu.
Na njegovoj rođendanskoj žurci iznenadio je porodicu otpevavši My Way (Moj način) pred 40 gostiju.
„To je samopouzdanje koje sada imam. Tako nešto ne bih uradio pre 12 meseci”, rekao je za BBC Njuz.
Njegov sin Maj je dodao: „Nisam verovao da ću ikada više videti oca tako punog života. Bio je to neverovatan trenutak”.
Dr Emer Meksvini, neuroradiološkinja i direktorka ustanove Re:Cognition Health, predvodila je tim koji je ispitivao lek donanemab u Velikoj Britaniji.
„Ovo je stvarno značajno i jedno od najvećih dostignuća”, rekla je.
Društvo za borbu protiv Alchajmerove bolesti navodi da je „ovo prekretnica u borbi protiv Alchajmerove bolesti i nauka dokazuje da je moguće usporiti bolest”.
Oko 720.000 ljudi u Velikoj Britaniji bi moglo da ima korist od ovih novih lekova protiv Alchajmerove bolesti ukoliko budu odobreni za upotrebu.
Ali Društvo za borbu protiv Alchajmerove bolest kaže da Nacionalna zdravstvena služba „jednostavno nije spremna da ih obezbedi”.
„Pravovremena i precizna dijagnoza je ključna, a trenutno samo dva odsto ljudi u Engleskoj i Velsu dobija dijagnozu na osnovu specijalističkih pregleda koji su neophodni da bi se dobilo pravo na ovakvo lečenje”, kaže Kejt Li, izvršna direktorka Društva.
„Dodatno, ovi novi lekovi protiv Alchajmera zahtevaju redovno davanje infuzije i praćenje pacijenata, a Nacionalna zdravstvena služba još nije spremna za takav masivni poduhvat”.
Izvor: stetoskop.info: bbc.com