Platonova alegorija pećine – Želim svima da budu dovoljno hrabri da izađu iz mraka u kojem vas drže gospodari istine!
Ljudi koji su provode život u pećini, okrenuli se prema svetlu koja dolazi izvana, vide samo sjene životinja, ljudi i predmete ispred sebe.
Ove sjene su jedina stvarnost za ove ljude koji nikad nisu videli svoj pravi oblik.
Jednog dana, jedan od ljudi koji žive u pećini je iznenada pušten. On susreće svet izvan pećine. Oči ove osobe, koja prvi put vidi svetlost, to jest istinu, doživljava skoro slepilo.
Vremenom počinje shvatati da senke za koje je mislio da su stvarne do sada, nisu stvarne i da su samo mračni odrazi istine.
Shvativši istinu života, ova osoba se vraća u pećinu i pokušava drugim ljudima objasniti da su sjene lažne, a prava istina vani.
Ipak, ovi ljudi, koji nikad nisu videli van pećine, ne mogu shvatiti šta to govori i ljutito protestuju…
Ova Platonova metafora još uvek vredi u današnjem svetu i poretku.
Jer ljudi prihvataju ono što mogu razumeti i ne prihvataju ono što je rečeno izvan njihovog razumevanja.
Zato su oni koji govore istinu nekako potisnuti u društvu.
Uznemirujuće je videti istinu na svetlu i čuti istinu. Zato um bira tamu i ropstvo. Neznanje je blagoslov. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Potrebna je hrabrost da se suočiš sa istinom i budeš slobodan.
Želim svima da budu dovoljno hrabri da jednog dana izađu iz pećine…
