Moda bivše Jugoslavije – Sve žene su odisale elegancijom, otmenošću i prirodnom lepotom
Odevanje žena u bivšoj Jugoslaviji bilo je šarenoliko zbog raznovrsnosti ukusa i modnih ideja u koje su Jugoslovenke verovale. Od farmerki „dece cveća” u Splitu, preko tufnastih haljina u Novom Sadu, do crnih kožnih jakni u Beogradu, moda je omogućavala svakoj ženi da se oseća prestižno i lepo. Poznato je da one često nisu bile zadovoljne onim što nude domaći butici, no to ih nije sprečavalo da žive svoju „Ljubav i modu”.
Mnoge žene u Jugoslaviji su tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka obožavale haljine A-kroja. Ovakve haljine su uže pri vrhu a šire se nadole, te tako asociraju na slovo A. Kristijan Dior je prvi upotrebio ovaj termin 1955. godine. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Čitava njegova kolekcija je bila nazvana po haljinama A-kroja i one su bile deo takozvanog Novog izgleda. Takođe su bili popularni kompleti u pepito dezenu. U pitanju je dvobojni materijal prepoznatljiv po poređanim četvorokrakim oblicima izlomljenih linija. Što se tiče šešira, kloš-šešir je ženski šešir pripijen uz glavu s blago proširenim obodom koji mu daje zvonast izgled, a tokom tridesetih godina često se mogao videti beogradskim ulicama. Šezdesetih, na scenu je stupio takozvani pilboks-šešir, a ne smeju se izostaviti ni čuvene tokice.
Trst je bio centar mode za Jugoslovenke. Tamo su se najviše kupovale pantalone, ali i drugi odevni komadi i modni detalji. Kad je u pitanju obuća, kod devojčica su se često mogle primetiti Meri Džejn – ravne cipele zaobljenog vrha sa kaišem i kopčom preko stopala, koje su kasnije postale popularne i kod odraslih. Baletanke su bile čuvene cipele, koje se, naravno, nose i danas, a u svetu ih je prvi put obula Odri Hepbern. U devedesetim godinama prošlog veka, rokenrol je bio glavna inspiracija odevanja žena, ne samo u bivšoj Jugoslaviji nego i u celom svetu. A jednu deceniju pre, odnosno tokom osamdesetih, odevanje žena ličilo je na parisku modu. Kaputići, beretke, čipkane bele rukavice i nežna šminka činili su stereotipan izgled žena koje su šetale Knez Mihailovom.
Ne bi bilo loše spomenuti i šminkanje Jugoslovenki. Kako se vreme menjalo, žene su imale nežniju šminku koja je, uglavnom, ličila na njihov celokupan izgled, od glave do pete. Analogijski, to se nije promenilo ni kasnije. Devedesetih godina, kako je i prethodno rečeno, muzički pravci su uticali i na odevanje i na šminkanje koje je mnogo više naglašavalo crte lica, usne i oči. I filmska industrija je ostvarila određen uticaj na modu u bivšoj Jugoslaviji, kako domaća kinematografija, tako i Holivud. Jedne od najvećih modnih ikona bivše Jugoslavije su Zlata Petković, Beba Lončar, Milena Dravić, Tanja Bošković, Gabi Novak i Anica Dobra. Njihov stil se međusobno razlikovao, ali sve su odisale elegancijom, otmenošću i glamurom, i kao takve, uticale su na mnoge žene da ne štede na parfemima, ali i da odeća nije ta koja jednu ženu čini modernom i lepom. Srećnoj i negovanoj ženi sve stoji lepo i liči na visoku modu, a elegancija je jedina moda koja ne prolazi.
