Dr Vladimir Đurić: Zli ljudi zavide i mrze, to je njihov način divljenja
Obožavam onu staru od Viktora Igoa koja kaže da “zli ljudi zavide i mrze, to je njihov način divljenja”
I potpuno sam svestan njene istinitosti…
Ono čega sam još svestan je i činjenica da ti ljudi ne moraju biti suštinski zli…već je sasvim dovoljno samo da budu nesrećni i frustrirani…i dugo zaglavljeni u nekoj lošoj životnoj poziciji…
To kao i sve ostalo nisam naučio iz knjiga…
Već po sebi…
Jer možda i ne postoji nešto što me je više prenerazilo u nekim mračnim trenucima po mene od činjenice da i ja itekako mogu da zavidim…
O još kako…
Možda samo nije bilo potrebe za tim…dok mi je sve išlo od ruke…
Pa nije ni bilo potrebe da to bude moj manir…
I da i ja mogu da upadnem u ono stanje svesti…kada mi se više ništa ne dopada…i kada u svemu tražim samo ružno…i kada svakome nađem manu…i kada mi sve smeta…
Mada mi je svakog trenutka bilo jasno da u stvari ja nisam dobro…i da nije problem u ljudima oko mene…već u meni…i u mom kvalitetu života…i da mi možda tu fali stvari koje bi mi se svidele…
A teško je to priznati…
I nekako poražavajuće…
Mnogo je lakše baviti se drugima…njihovim izborima…i sudbinama…
Ali dobro ko živi taj i greši…
Zavist može biti crna…pogubna i izrazito kontraproduktivna ukoliko za cilj ima da se neko pored nas degradira i uništi…jer nam tim činom nikada neće postati bolje…a mi ćemo samo proćerdati vreme i energiju potrebnu za naš rast i razvoj…
Ili bela i spasonosna…ukoliko za cilj ima da nas motiviše da i mi porastemo baš u tom smeru u kome smo nekom zavideli…i da se potrudimo da steknemo baš to što nas nervira što drugi imaju…
Onda to više i nije zavist…
No Inspiracija…
Dihotomija je uvek ista…
Ili ćemo se fokusirsti na to što je neko lep…bogat…zadovoljan…ostvaren i uspešan…i trošiti vreme da to devalviramo…
Ili ćemo se usredsrediti na to šta je potrebno da uradimo kako bismo i mi to postali…
Prvi put je na prvu loptu lak…a na duge staze strašan…
A drugi obrnuto…
Ali vredi…
O kako samo vredi…
Uostalom…
Znate već da mi sve oko sebe doživljavamo takvim kakve su nam Oči…
Ne brinite…
Lako se čovek navikne na tu ružičastu nijansu oko svega…
I na to da je život lep…
Onda kada smo mi dobro…
Kada smo zadovoljni sobom…
I time što smo postali…
I kada dugo gajeni Plodovi počnu da se ubiru…
Ništa na ovom svetu ne ispravlja bolje Dioptriju za Lepo od tog…
Vladimir Đurić, doktor medicine, specijalista psihijatrije
Izvor: drvladimirdjuric.rs
Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
