Dr Branimir Nestorović: Ivermektin – Čudotvorni lek iz Japana
Naslov ovog teksta je preuzet iz pregleda medicinske literature časopisa Japanske Akadamije Nauka iz 2011. Sedamdesetih godina prošlog veka mikrobiolog Satoshi Ōmura, sa Instituta Kitasako u Tokiju je izučavao stotine uzoraka zemlje, u pokušaju pronalaženja novog antibiotika. Sakupljene uzorke je slao u Merck u Nju Džersiju, gde ih je testirao njegov suradnik William Campbell. U jednoj od bakterija, Streptomyces avermictilis, je pronađena aktivna supstanca koja je izvranredno delovala na parazite. Nazvana je avermektin, a u promet je puštena za veterinarsku primenu 1981 modifikovana, kao ivermektin (dihidroavermektin). Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Od tada je u svetu upotrebljeno preko 3,7 milijardi doza leka u lečenju onihocerkoze (“rečno slepilo“, bolest koja hara Afrikom) i filarijaze (crva koji zapušava limfne sudove, izazivajući elefantijazu). Za ovo otkriće su Omura i Campbell dobili Nobelovu nagradu 2015 godine.
Neobičnost ivermektina je njegova selektivnost za parazita i neverovatno dobar bezbednosti profil za ljude. Razlog je da on blokira kanal za jedan transmiter (GABA) kod insekata i parazita, a pošto ne prolazi krvnomoždanu barijeru kod ljudi (ni kod dece), prakitčno nema neželjena dejstva. Ni posle 30 godina primene, nije uočeno da nastaje rezistencija na njega, što je neverovatno u eri bakterijske rezistencije na antibiotike. Kasnije je pokazano da skraćuje život komarcima, pa se koristi u pokušaju eradikacije malarije. U projeku čudnog imena BOHEMIA, daje se komletnoj populaciji krava u nekom odručju da eliminiše malarične komarce. On je tipičan lek za siromašne, cena leka je na nivou od jedan do dva evra po jednoj kuri lečenja.
Poluživot u serumu mu je do 1,5 dan, a metaboliti se nalaze do tri dana u krvotoku. Neverovatno dobar bezbednosti profil je omogućio da se u nerazvijenim zemljama može prepisivati čak i od strane nemedikcinskog osoblja. Međutim, ivermektin nije prestao da iznenađuje i dalje. U članku iz 2017 iz Journal of Antibiotics se opisuju neverovatna dejstva ovog leka.
U ispitivanju iz 2011 je pokazan dobar efekat na astmu kod miševa, u dozi od 2 mg/kg (deset puta veća od one koja se koristi kod ljudi). On je smajivao sintezu IgE antitela koja izazivaju alergijsku reakciju, sekreciju mukus u disajnim putevima. Pokazan je njegov dobar efekat na bolesti kože posredovane imunološkim mehanizmima.
Obzirom na delovanje jednu vrstu receptora za neurotransmitere (P2X4 receptori) ivermektin je potencijalno zanimljiv za oboljenja motornog neurona. U 2007. grupa naučnika iz Belgije je prijavila patent pod nazivom „Use of ivermectin and derivates thereof for the treatment of amyotrophic lateral sclerosis’(Publication No.: WO/2008/034202A3)“. Dakle, primena ivermektina je poboljšavala motornu funkciju kod obolelih od amiotrofične lateralne skleroze. Pokazan je efekat i na poboljšavanje kognitivnih funkcija i pamćenja kod obolelih od neurodegenerativnih bolesti. Nemam saznanja da li je kasnije rađeno sa ovim lekom u lečenju ovakvih pacijenata.
Poslednjih godina se nagomilalo puno radova o antitumorskim efektima ivermektina. Posebno je zanimljivo njegovo dejstvo na matične ćelije karcinoma, na koje standardna hemoterapija ima slab efekat. Pokazan je odličan efekat u zaustavljanju rasta ćelija tumora jajnika (među najmalignijim tumorima uopšte). On inhibira PAK1 (faktor neophodan za rast 70% karciunoma ćoveka . uključujući najčešće dojke, prostate, pankreasa, debelog creva, želuca, pluća, grlića materice, ali i glioma, melanoma. Hepatoma i tumora kod neurofiromatoze). Kod tumora dojke dovodi do cistostake autofagije ćelija, posebno kod trostruko negativnog karcinoma (koji ima najlošiju prognozu). On vraća senzitivnost ćalija tumpora na tamoksifen kod rezistentnih oblika Pokazano je da kod eksperimentlnih životinja inhibira nastajanje matičnih ćelija karcinoma dojke i sprečava nastajanje metastaza.
U leukemiji dovodi do hiperpolarizacije membrane leukemijskih ćelija, sa njihovom smrću.Sličan efekat je pokazan kod karcinoma cerviksa. Inhibicijom proteina tubulina sprečava replikaciju malignih ćelija. Obzirom da je lek registrovan za upotrebu kod ljudi, ne vidim razloga da se ne počne njegovo korišćenje u lečenju karcinoma (osim ekonomskih motiva).
Ali, iznenađenja vezana za ivermektin ne prestaju. Još odavno je pokazan njegov antivitusni efekat (posebno na dengu i virusna zapaljenja mozga). Ima veoma izražen efekat na replikaciju virusa HIVa.
I na kraju, ima inhibitorni efekat na Chlamydia trachomatis, seksualno prenosivu bolest, ali i na različute mikobakterije (uzročnike tuberkuloze i nekih drugih infekcija. Efekti na novi koronavirus (CoV-SARS2) su jasno dokazani.
(zainteresovani mogu da pronađu članak na https://doi.org/10.1038/s41429-021-00430-5 (zanimljivo je da u zaglavlju članka stoji napomena od 22 juna 2021 godine izdavača da zaključci u radu mogu biti predmet kritike , nikada nisam video ovakvu napomenu za druge radove u karijeri). U metaanalizi iz juna 2021 u devet studija sa 1788 pacijenata ivermektin je značajno smanjivao smrtnost obolelih od Covida19. Najslabiji rezultati su dobiveni u grupi sa teškom kliničkom slikom. Jedna druga metaanaliza 18 studija u Americ Journal of Therapy iz juna 2021 je pokazala jesne pozitivne efekte ovog preparata, kako u profiulaksi tako i u lečenju. U radu iz januara 2021 pokazana je jasna profilaktička vrednost leka.
Najzanimljiviji je nalaz rada iz 2020 indijskih naučnika (originalni link ka radu je doi: 10.1016/j.nmni.2020.100684. ) je sinergizam efekata ivermektina, azitromicina i hidroksihlorokina. Juna 2020 su italijanski naučnici predložili profilaksu ivermektinom i hidroksihlorokinom Covida19, obzirom na nepostojanje interakcije dva leka, a sinergistički efekat. Ovaj predlog nije izazvao nikakvu reakciju naučne zajednice.
Četvrti deo ove kombinacije je cink, jer su i ivermektin i hidroksihlorokin jonofore (to jest unacuju cink u ćelije).
Dakle, ivermektin je stvarno čudotvoran lek, koji se i dalje ignoriše i ne koristi. Advkatska komora Indije je pokrenula tužnu poriv svoje predstavnice u SZO, jer ne promoviše uotrebu ivermektina, koji je obuzdao epidemiju u Indiji u junu 2021.
Autor: prof. dr Branimir Nestorović
