U Valjevu, koje je za vreme Velikog rata, 1915. godine, zbog epidemije pegavog tifusa bilo grad-bolnica, od ove opake bolesti umrla je, do poslednjeg trenutka pružajući pomoć ranjenima i obolelima, dr Draginja Babić. Valjevka, prva žena rođena u Kraljevini Srbiji koja je diplomu lekara stekla na Univerzitetu u Berlinu, koja je bezmalo zaboravljena.
Kćerka valjevskog trgovca i sudskog pisara Janka i Jelene Babić, rođena oktobra 1886. godine, posle osnovne škole i niže gimnazije u rodnom gradu, višu gimnaziju završila je u Beogradu. Kao odličan đak, Draginja je dobila stipendiju tadašnje Valjevske opštine, te je studije medicine 1907. godine započela u Cirihu, a okončala u Berlinu. Po povratku sa studija, bila je pripravnik u valjevskoj okružnoj bolnici, a potom postala opštinski lekar.
– Tek što je počela da radi samostalno kao lekar, počeli su balkanski ratovi, pa su skoro svi lekari iz Valjeva otišli sa vojskom – kaže dr Vladimir Krivošejev, istoričar. – U Valjevu su ostali samo dr Draginja Babić i dr Selimir Đorđević. Ovaj grad, kao mesto udaljeno od poprišta, već tada postaje centar rezervne vojne bolnice, u koju su sa fronta, u bezbedno okruženje, dopremani ranjenici i oboleli. Dragocenu pomoć tada im pružaju kolege, stranci, dobrovoljci.
Tokom Prvog balkanskog rata, sa dr Draginjom Babić i dr Đorđevićem radili su i Nemac dr Hans Fogel, Hrvat dr Stjepan Stanković, tri Danca, dva Čeha, petoro srpskih penzionisanih lekara i osmoro studenata medicine, od kojih su četvoro bili Česi. U Drugom balkanskom ratu, u Valjevu su radili i Holanđani dr Arijus van Tinhoven i dr Van Hamel, sa dva studenta medicine i ekipom medicinskih sestara.
– Na početku Velikog rata, 1914. godine, dr Draginja Babić bila je ponovo raspoređena na rad u pozadini, u Pirotu, gde je bila upravnik bolnice, ali se posle uspešne srpske kontraofanzive i velike pobede u Kolubarskoj bici vratila u Valjevo – podseća dr Krivošejev. – Upravo tada, u gradu na obalama Kolubare razbuktala se velika epidemija pegavog tifusa. U Valjevu nije bilo dovoljno lekara, pa je dr Draginja, uz posao u bolnici, išla u kućne posete. Međutim, bolest je i nju oborila u postelju. Od tifusa je umrla 6. februara 1915. godine.
LIČNOST i delo dr Draginje Babić nisu bili nepoznati istraživačima istorije srpske medicine. Stručna javnost je sa njenim radom i žrtvom i ranije bila upoznata, ali je ona ostala nepoznata za širu javnost, ne samo u Srbiji, već i u njenom rodnom Valjevu.
– Način da se to ispravi je da jedna ulica u Valjevu bude nazvana po dr Draginji Babić – smatra dr Krivošejev. – Na sreću, u okviru aktuelnih inicijativa za imenovanje gradskih ulica, data je, a koliko sam upućen i prihvaćena, ideja da jedna dobije ime humane lekarke. Dr Draginja Babić to zaslužuje, zbog požrtvovanja u ratnim okolnostima i smrti od bolesti koju je usled njega i dobila, ali i kao lekarka koja je to postala u vreme koje nije bilo nimalo naklonjeno visokom obrazovanju žena.
ŽRTVE PEGAVOG TIFUSA
Velika epidemija pegavog tifusa, koja je harala do kraja proleća 1915. godine, u Valjevu sa 8.000 stanovnika i njegovoj okolini usmrtila je više od 9.000 ljudi, meštana, izbeglica, srpskih ali i zarobljenih austrougarskih vojnika. Umrli su i mnogi lekari – dr Selimir Đorđević, dr Pavle Vojteh, dr Hranislav Jocić, dr Dušan Pomorišac, dr Toma Leko, Amerikanac dr Semjuel Kuk. Zatim, austrougarski lekari dr Ladislav Aleksandar Feliks Menhard, dr Jozef Kovač, dr Alojz Fridrih Prekl, dr Vladislav Milota…
Izvor: novosti.rs
