Hepatitis A, B, C – simptomi I lečenje

Hepatitis je bolest jetre koju karakteriše prisustvo inflamacije. Hepatitis se može pojaviti bez simptoma. Simptomi koji se mogu poijaviti su žuta boja kože, beonjaca, umor, smanjen apetit. Hepatitis može biti akutan ili hroničan.

Akutni hepatitis

Akutni hepatitis ponekad može da prodje sam od sebe, nekad moze da predje u hronični hepatitis, ili retko može izazvati akutno otkazivanje jetre.

Hronični hepatitis

Hronični hepatitis može imati simptome ili može imati blage simptome i napredovati tokom vremena do ciroze (ožiljke na jetri), fibrozu (nastanak ekstra fibroznog vezivnog tkiva) i hronično otkazivanje jetre. Ciroza jetre povećava rizik od razvoja hepatocelularnog karcinoma (oblik raka jetre).

Širom sveta, virusni hepatitis je najčešći uzrok, zatim sledi alkoholne bolesti jetre i ne-alkoholne bolesti masne jetre. Drugi, manje uobičajeni uzroci hepatitisa uključuju autoimune bolesti, trovanje, posebno toksinima određenih lekova (kao što je paracetamol), neke industrijske organske rastvarače i biljke.

Virusi koji izazivaju oboljenje jetre:

• Hepatitis A

• Hepatitis B

• Hepatitis C

Hepatitis A

Hepatitis A (ranije poznat kao infektivni hepatitis) je akutna infektivna bolest jetre izazvana virusom hepatitisa A (HAV). Mnogi slučajevi imaju malo ili nikakve simptome, posebno kod mladih. Vreme između infekcije i simptoma, kod onih koji ih razvijaju, je između dve i šest nedelja. Kada se pojave simptomi, oni obično traju osam nedelja i mogu uključivati mučninu, povraćanje, proliv, žutica, groznica i bol u trbuhu. Oko 10-15% ljudi doživljavaju ponavljanje simptoma tokom šest meseci nakon inicijalne infekcije. Akutna insuficijencija jetre se retko javlja, ona je češća kod starijih.

Način prenošenja Hepatitisa A

Obično se širi konzumiranjem hrane ili vode koja je kontaminirana sa inficiranim fekalijama, može se širiti putem bliskog kontakta sa infektivnom osobom. Deca cesto nemaju simptome tako da mogu zaraziti druge. Posle jedne infekcije, osoba nije imuna do kraja svog života. Dijagnoza zahteva testiranje krvi na Hepatitis A, analze koje se rade su HAV ukupna At i HAV igM At

Prevencija dobijanja i prenošenja Hepatitisa A

Hepatitis Vakcina je efikasna za prevenciju. Neke zemlje je preporučiti rutinski za decu i one pod većim rizikom koji ranije nisu bili vakcinisani. Druge preventivne mere uključuju pranje ruku i pravilno kuvanje hrane. Osobe koje su obolele od Hepatitisa A imaju poseban tretman preporuceno je izbegavanje kontatkta sa zarazenom osobom, poseban režim higijene osobe zaražene hepatitisom A moraju da odmraju i da uz terapiju uzimaju lekove protiv proliva i mučnina. Infekcije obično nestaju u potpunosti i bez stalnog oboljenja jetre.

Hepatitis B

Hepatitis B je zarazna bolest uzrokovana hepatitis B virusa (HBV) koji utiče na jetru. hepatits B može izazvati i akutne i hronične infekcije. Mnogi ljudi nemaju simptome tokom početne faze infekcije. Neki mogu razviti brz početak bolesti sa pojavom simptoma: povraćanjem, žućkasta boje kože, umor, pojavom tamne boje urina i bolovima u stomaku. Simptomi hepatitisa se obicno javljaju u periodu od 30 do 180 dana. Kod beba koje se zaraze na rađanju 90% razvije hronični hepatitis B, a manje od 10% onih koji su zaraženi posle pet godina života. Vecćina pacijenata sa hroničnom bolešcću nemaju nikakve simptome, međutim, kod takvih pacijenata se može razviti rak i ciroza jetre. Ove komplikacije mogu dovesti do smrti od 15 do 25% onih sa hroničnim hepatitisom B

Način prenošenja Hepatitisa B

Virus se prenosi izlaganjem infektivnim krvi ili drugih telesnih tečnosti. Infekcija u vreme rođenja ili od kontakta sa krvlju drugih ljudi tokom detinjstva je najčešcći metod kojim se hepatitisa B stiče u oblastima gde je bolest česta. U područjima gde je bolest retka, intravenska upotreba droga i seksualni odnos su najčešcći putevi infekcije. Drugi faktori rizika uključuju rad u zdravstvu, transfuzije krvi, dijalize, živi sa zaraženom osobom, putovanja u zemljama u kojima je stopa infekcije visoka, a živi u ustanovi.

Tetoviranje i akupunktura je dovelo do značajnog povecanja broja obolelih u 1980. Međutim, ovo je postalo manje uobičajeno sa poboljšanim sterilisanja. Virusi hepatitisa B se ne mogu širiti držecči se za ruke, deljenje pribora za jelo, ljubljenje, grljenje, kašljanja, kijanja, ili dojenje. Infekcija može da se dijagnostikuje 30 do 60 dana nakon izlaganja. Dijagnoza je tipično testiranjem krvi za delove virusa i antitela protiv virusa. To je jedna od pet poznatih virusa hepatitisa A, B, C, D i E.

Sprecavanje širenja infekcija Hepatitis B

Broj obelilih je smanjen vakcinacijom od 1982. godine Vakcinacija se preporučuje od strane Svetske zdravstvene organizacije prvog dana života, ako je moguće. Dve, tri ili više doza su potrebni u nekom kasnijem trenutku za pun efekat. Ova vakcina deluje oko 95% vremena. Takođe se preporučuje da se sva krv testira na hepatitis B pred transfuziju, kondomi mogu koristiti za sprečavanje infekcije. Tokom početne faze infekcije, zaštita se zasniva na simptomima koji osoba ima. Kod onih koji razviju hronične bolesti, antivirusno lekove kao što su tenofovir ili interferon može biti od koristi; Međutim, ovi lekovi su skupi. Transplantacija jetre se ponekad koristi za ciroze.

Znaci i simptomi infekcija Hepatitis B

Akutna infekcija sa virusom hepatitisa B je povezana sa akutnim virusnim hepatitisom, oboljenje počinje sa opštim lošim zdravstvenim stanjem, gubitak apetita, mučnina, povracanje, bolovi u telu, blago povišena temperatura, i tamno urina, a zatim napreduje u razvoj žutice. Bolest traje nekoliko nedelja, a zatim postepeno se opšte stanje poboljšava..

Hronična infekcija hepatitisom B može biti asimptomatska ili može biti povezana sa hroničnom inflamacijom jetre (hroničnog hepatitisa), dovodi do ciroze u periodu od nekoliko godina. Ovaj tip infekcije dramatično povećava incidencu hepatocelularnog karcinoma (HCC karcinom jetre). Širom Evrope, hepatitis B i C uzrokuju oko 50% hepatocelularnih karcinoma.

Lečenje infekcije Hepatis B

Akutna hepatitis B infekcija obično ne zahteva lečenje i većina odraslih spontano ozdravi. Rani antivirusni tretman može biti potrebna u manje od 1% slučajeva, kod kojih infekcija traje veoma agresivno (fulminantan hepatitis B) ili imunokompromitovan hepatitis B. S druge strane, lečenje hronične infekcije može biti neophodno da se smanji rizik od ciroza i raka jetre. Tretman traje od šest meseci do godinu dana, u zavisnosti od lekova i genotipa.

Hepatitis C

Hepatitis C uzrokuje virus koji se sa jedne osobe na drugu prenosi putem krvi i telesnih tečnosti, kao što je deljenje igala za intravensku primenu droga ili za vreme trudnoće i porođaja. Hronični hepatitis C is je najčešća hronična bolest jetre .

Hepatiktis C simptomi

Kada je osoba prvi put izložena virusu hepatitisa C i inficira se kaže se da ima “akutni hepatitis C”. Većina pacijenata u ovom periodu nema simptome.Infekcija postaje hronična kod 70 do 80 procenata inficiranih. Reč “hronična” ukazuje na dugu infekciju, često tokom celog života, osim ako se ne da treman koji će dovesti do izlečenja. Hronična infekcija hepatitisom C ima potencijal da dovede do oštećenja jetre koje može da bude blago ili teško. To je suprotno od drugih virusnih hepatitisa (kao što je hepatitis A), koji uzrokuju simptome u vreme infekcije, a zatim ti simptomi nestaju nakon što je virus izbačen iz organizma
Mnogi pacijenti sa hroničnim hepatitisom C nemaju simptome čak i kada postoji teško oštećenje jetre. Kod osoba koje razviju simptome to je najčešće zamor; drugi, ređi simptomi su mučnina, nedostatak apetita, bol u mišićima i zglobovima, slabost i gubitak težine. Uzrok tih simptoma nije jasan. Nepostojanje simptoma ne znači da je infekcija pod kontrolom.

Hepatitis C nacin prenosenja

Hepatitis C virus se širi preko krvi. Zato, ako imate hepatitis C, treba da izbegavate aktivnosti koje mogu druge ljude da izlože Vašoj krvi. Primer je deljenje četkice za zube, makazica za nokte, brijača i igala.
Krv i krvni produkti — Hepatitis C se ranije najviše širio pomoću kontaminirane krvi transfuzijama sve do kasnih devedesetih godina prošlog veka, kada je razvijen test kojim donori krvi mogu efikasno da se testiraju na virus hepatitisa C. Zbog toga je danas mogućnost infekcije hepatitisom C nakon transfuzije vrlo mala.
Prenos seksualnim putem — Hepatitis C virus može da se prenese seksom, iako je rizik daleko manji nego u slučaju drugih tipova virusa. Rizik prenosa u slučaju stabilnih monogamnih parova (tj, seksualnih partnera koji nemaju seksualni kontakt sa drugim osobama) se procenjuje na jedan u hiljadu godišnje. Zbog tako malog procenta većina stručnjaka ne smatra da je za sprečavanje prenosa hepatitisa C u slučaju monogamnih parova potrebna upotreba prezervativa.

Međutim, ako NEMATE stabilnog monogamnog partnera MORALI biste da koristite kondome. To je kako da Vas zaštiti od novih infekcija (kao što je HIV ili druge bolesti koje se prenose seksualnim putem), tako i da zaštiti Vašeg partnera od infekcije hepatitisom C.
Rizik od prenosa virusa je veća kod osoba koje su inficirane i hepatitisom C i HIV-om. Svim osobama koje imaju HIV preporučuje se upotreba kondoma.
Drugi načini prenosa — Nema dokaza da se virus hepatitisa C prenosi ljubljenjem, grljenjem, kijanjem, kašljanjem, običnim kontaktom, deljenjem hrane, vode, escajga i čaša, ili kontaktom koji ne podrazumeva kontakt sa krvlju.
Međutim, deljenje četkica za zube, brijača i drugih predmeta koji mogu da budu kontaminirani krvlju se NE preporučuje. To važi i za pomagala (kao što su slamčice) koja se koriste za inhalaciju kokaina i igle i špriceve kojima se unosi droga.
Prenos za vreme trudnoće — Rizik od prenosa hepatitisa C na Vaše dete za vreme trudnoće zavisi od količine virusa u krvotoku. Generalno, rizik je oko 5 do 6 procenata (oko 1 u 20), ali se povećava kod osoba inficiranih i HIV-om, kod kojih se rizik povećava do 12 procenata, ili 1 u 8. Žene sa hepatitisom C koje su u drugom stanju ili planiraju trudnoću treba da razgovaraju sa lekarom o rizicima.

Hepatitis C diagnoza

Hepatitis se dijagnostkuje testiranjem krvi. U većini slučajeva, testiranje krvi (na antitela na hepatitis C virus) se radi zato što postoji jedan ili više faktora rizika za infekciju kao što su:
Nedavna izloženost krvi inficirane HCV-om (npr. slučajni ubod iglom)
Osoba je HIV pozitivna
Prethodni ili trenutni partner ima HCV
Prethodna ili trenutna upotreba intravenskih droga
Prethodna ili trenutna upotreba hemodijalize za tretman otkazivanja bubrega
Primali ste doniranu krv ili organe pre juna 1992. godine, ili faktore zgrušavanja krvi pre 1987. godine.
Ređe, testiranje se radi zato što osoba pokazuje simptome infekcije hepatitisom C kao što su gubitak apetita, mučnina, simptomi nalik gripu, ili bol ispod rebara sa desne strane (gde se nalazi jetra).
Ako je test pozitivan na virus hepatitisa C radi se dalje testiranje kako bi se potvrdilo da je virus prisutan. Rezultati tih testova se koriste za planiranje tretmana:
Hepatitis C virus (HCV) RNA je mera količine virusa koji cirkuliše u krvi. HCV RNA može da se detektuje u krvi danima i nedeljama nakon izlaganja virusu.
Testiranje genotipa virusa hepatitisa C kako bi se utvrdio specifični tip HCV-a
Biopsija jetre — Biopsija jetre nije potrebna kako bi se postavila dijagnoza hepatitisa C. Međutim, biopsija jetre se često izvodi ako se razmatra tretman hepatitisa C. Rezultat biopsije može da pomogne u određivanju stadijuma bolesti i dugoročne prognoze.

Hepatitis C lečenje

Cilj lečenja hepatitisa C je sprečavanje pogoršanja bolesti. Kod oko 20 procenata pacijenata će se dijagnostikovati ciroza nakon više godina nakon infekcije. Zato osobe koje dobiju hepatitis C dok su mlade imaju veći rizik od ciroze i komplikacija tokom života. Na žalost, nije uvek moguće odrediti ko će razviti progresivni oblik bolesti.
Lečenje hepatitisa C traje od 24 do 48 nedelja u zavisnosti od tipa Hepatitisa C(I II ili III). Za vreme terapije se prati nivo virusa u krvi, sa ciljem kompletne eliminacije virusa. Terapija može da se prekine pre gore navedenog perioda ako nije uspešna, ili ako se primete nuspojave koje pacijent ne može da toleriše.
Najčešće nuspojave su simptomi nalik gripu, niski nivoi crvenih i belih krvnih zrnaca i zamor. Postoje tretmani kojima se ove nuspojave svode na minimum.
Šansa izlečenja hepatitisa C delimično zavisi od tipa virusa hepatitisa C (tj. the genotipa). Generalno, šanse su 40 do 50 procenata za genotip 1 i 80 procenata ili više za genotipe 2 i 3.
Kako bi se utvrdilo da li je infekcija izlečena morate da sačekate šest meseci nakon završetka terapije jer virus može ponovo da se pojavi nakon njenog prestanka. Ponovna pojava virusa se dešava kod 25 do 30 procenata pacijenata. Izlečenje se definiše kao odsustvo virusa više od od šest meseci nakon terapije. Kontrolne studije tih pacijenata nisu pokazale tragove virusa u krvi ili jetri ni nakon vise godina.
Tretman osoba koje ne odgovaraju na terapiju ili ponovne pojave virusa — Postoji više opcija za osobe koje ne odgovore na terapiju ili čija se infekcija vrati nakon prve ture tretmana. Najbolja opcija zavisi od lekova i doza koji su prvobitno korišćeni, koliko je dobro tolerisan prethodni tretman, trenutne funkcije jetre i drugih faktora.
Opcije mogu da budu posmatranje i čekanje, ponovni tretman drugom terapijom, ili uključivanje u kliničko ispitivanje. O tim pitanjima treba razgovarati sa lekarom specijalizovanim za bolesti jetre (hepatologom), ili lekarom specijalistom za infektivne bolesti.

Izvor: abomedica.net