Novija istraživanja pokazuju da je smrtnost od KVB prva na lestvici uzroka smrtnosti žena od 35. godine do 70. godine života. Faktori rizika za nastanak KVB mogu biti genetski, mogu se odnositi na stil života, faktore okoline i hormonski status, posebno kod žena u postmenopauznom periodu, zbog nedostatka zaštitnog efekta hormona koji luče jajnici.
Faktori rizika su: gojaznost, povećana koncentracija masnoća u krvi, šećerna bolest, povišen krvni pritisak, stres, cigarete, često sedenje, sklonost ka povećanom slepljivanju trombocita, autoimune bolesti.
Ovi faktori rizika se mogu podeliti u dve grupe. Prva grupa rizika su oni na koje možemo da utičemo: cigarete, gojaznost, povišen krvni pritisak, povećane masnoće, „sedeći“ način života. Druga grupa se odnosi na faktore koje ne možemo promeniti – nasleđe sklonosti ka razvoju ateroskleroze. Zato je značajan podatak da li je majka imala infarkt srca ili mozga pre svoje 65. godine života, a otac pre 55. godine života.
Da li žene u menopauzi mogu da urade nešto za poboljšanje kvaliteta krvnih sudova?
Promene aterosklerotičnog tipa nastaju veoma rano, ako je takav bio stil života da se potencira njihov razvoj. Uvođenje hormonske terapije u perimenopauznom periodu (ukoliko nema kontraindikacija) deluje kao zaštita na krvne sudove, ali samo tokom perioda uzimanja hormona. Zaštitni efekat prestaje po prestanku terapije.
Šanse za nastanak KVB su takve da svaka treća žena posle 60. godine napravi ishemijsku bolest srca ili mozga – ako ne postoji disciplina u načinu ishrane, regulisanju krvnog pritiska, redovnoj fizičkoj aktivnosti i prestanku konzumiranja cigareta. Zato je veoma važno imati neku fizičku aktivnost, bar pešačenje svakog drugog dana do 60 minuta. Neophodno je i voditi računa o nivou masnoća u krvi (konzumiranje posne hrane), telesnoj težini i visini krnog pritiska. Naravno, podrazumeva se da treba prestati i sa konzumiranjem cigareta.