НАРОДНИ ОБИЧАЈИ ЗА СРПСКУ НОВУ ГОДИНУ: Ево како се обележава Мали Божић!

5280

Српска православна црква обележава Нову годину 14. јануара по старом, јулијанском календару, служењем молебана, молитве за богомблагословену наступајућу годину. Осим Српске Православне Цркве, стари, календар поштују још и Руска православна црква, Јерусалимска православна црква и монашка заједница на Светој Гори. Стари календар је уз помоћ бројних научника, од којих је најпознатији Созиген, донео Јулије Цезар 46 година пре Христа. По мишљењу бројних теолога, стари календар је много погоднији и тачнији за израчунавање датума Васкрса.

Други проблем за православне народе који би прихватили нови календар је, што он може донети и раскол у њиховим помесним православним црквама. Верници Српске православне цркве из дијаспоре све чешће траже да се два највећа хришћанска празника Божић и Васкрс празнују заједно са римокатолицима из практичних разлога. Међутим, Српска православна црква не може да прихвати нови календар плашећи се такође, раскола. За Цркву питање календара није теолошко већ научно питање. Подсетимо, нови календар прихваћен је у некадашњој Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, 1919. године а до тада је држава као и црква користила стари календар.

Према народним обичајима уочи Нове године спрема се свечана вечера, где укућани са гостима, пријатељима и сродницима уз весеље и песму чекају поноћ. Тачно у поноћ, сви се љубе и једни другима честитају долазак Нове године са жељама за дуг живот, добро здравље и успех у послу. На сам дан Нове године одлази се у Цркву а после се обавља свечани ручак.

Тог дана једе се глава божићне печенице, а то је најчешће глава јагњета или прасета, а домаћице месе новогодишњу чесницу „Василицу“. Поред Нове године, која је позната и под називом Мали Божић, 14. јануара обележавају се још два значајна празника: Обрезање Господа Исуса Христа и Свети Василије Велики. Црква испраћа стару и дочекује нову годину неуобичајеним слављима, на духовни начин, молитвама и богослужењима, али и благосиља све пристојне прославе, без шунда и кича, подсећајући да се у бројним црквеним домовима организују дочеци Нове године.

У духовном смислу, Нова година постоји онда када неко, од оних који живе у небризи, почну да брину за своје спасење. Пошто је Нова година, почетак свих дана у години, то би у тај дан требало да човек преиспита себе и своја дела, како би првог дана у Новој години кренуо и новим путем који води у Царство Божије. У тај дан човек би требало да сабере своје мисли, али мисли достојне хришћанства, које би могле да управљају свим његовим делима током целе године. Суштина поменуте промене састоји се у томе да човек, од тога тренутка, живи за Бога и ближњега свога, а не више само за себе као раније.

Да одбаци, „по првом живљењу, старог човека, који се распада у жељама преварљивим; И да се обнови духом ума свог и обуче у новог човека, који је саздан по Богу у правди и у светињи истине“. (Еф.4, 22-24). Тиме он одбацује раније навике и све оно у чему је налазио тренутно задовољство. Тако се све ствари поводом Нове године своде на једно, а то је на унутрашње обнављање самога себе. Ако се неко уз Божију помоћ, усмери у Новој години на овај начин, тај ће на најсавршенији начин провести Нову годину и припремити себе да тако живи током целе године. Следеће године ће онда бити потребно само да понови оно што је упражњавао протекле године.

Извор: lijevno.com

PODELI