Meksički krastavac (Čajot) – za zdravlje i lepotu
Meksički krastavac dobija popularsnost najviše zbog svojih plodova koji imaju oblik kruške, ali po ukusu podsećaju više na tikvu. Potiče iz Meksika. Ali danas raste na mnogo mesta u Južnoj Americi, Aziji i Africi.
Meksički krastavac je u suštini mnogogodišnja biljka i može da raste do 7-8 godina, ako se gaji u odgovarajućoj tropskoj klimi. Biljka ima debeli koren. Ako je vrsta kultivisana od nje rastu stabla koja imaju ne debele grane. Lijane mogu da propuze do 10-12 metara visine. Listovi meksičkog krastavca su zeleni i imaju zaoštrene vrhove. Širina može da dostigne do 20-30 centimetara. Dužina takođe. Mladi listići su pokriveni dlačicama sa obe strane, ali kako stare sa jedne strane otpadaju.
Meksički krastavac cveta u periodu od aprila do decembra, a formira plod od septembra do januara. Njegovi plodovi su mesnati, dostižu dužinu od 4 do 26 cm. Širina ima varira između 3 i 11 centimetara. Plodovi su obojeni u zeleno, dok kod različitih kultivisanih formi zasićenost boje može da varira. Oni mogu da budu pokriveni bodljama koje su relativno mekane i lako se otklanjaju. Meso meksičkog krastavca je beličasto. Kod divljih vrsta je kiselkasto. To ce inače ne zapaža kod kultivisanih oblika, gde često nema nikakav ukus. U plodu se nalazi jedna krupna semenka.
Istorjia meksičkog krastavca
Istorija ove egzotične biljke počinje u Meksiku. U početku ona se sretala samo u divljem obliku, ali tokom vremena je primećeno i kultivisano od strane lokalnih asteka. Postoje podaci da su njegove plodove koristile maje. Malo po malo meksički krastavac počinje da dobija popularnost i brzo se rasprostranio u Gvatemali, Salvadoru, Hondurasu, Kosta Riki, Nikaragvi i dr. Kao krajnji rezultat sa ovim plodom su se upoznali i žitelji ostalih kontinenata. Podaci Rafalea Sadea navoda da je prvi put biljka Sechium edule opisana 1756. godine. Opis vrste je napravio Patrik Brauni na ostrvu Jamajka.
Izbor i čuvanje meksičkog krastavca
Meksički krastavac nije naročito rasprostranjen na Balkanu, ali ipak ne možemo da ne spomenemo da se može naći na tržištu. Ako ste rešili da probate ovaj egzotičan plod koji se u kulinarstvu koristi kao povrće, treba da obratite pažnju na nekoliko detalja prilikom njegovog izbora. Treba da pipnete meksički krastavac da proverite da nije omekšao.
Sveži plodovi su tvrdi i glatki. Obratite pažnju da li ima nekih oštećenja na površini, jer takvi plodovi treba da se izbegavaju. Pazite da ne uzmete stare primerke. Prepoznaćete ih po zbrčaknom i suvom izgledu. Inače meksički krastavac može da se čuva dugo. Drži se u frižideru. Može da se sačuva tako nekoliko meseci.
Meksički krastavac u kulinarstvu
Meksički krastavac ima široku upotrebu u meksičkoj kuhinji. Upotrebljava se mesnati deo nakon što se oslobodi od kože. Može da se dodaje u sirovom obliku u salata ili da se termički obradi. Koristi se u prženim, pečenim i kuvanim jelima. Pogodan je za punjenje. Od njega se još prave predjela i pirei. Na nekim mestima se konzerviše. Većina proizvoda ove vrsta nema jako izražen karakterističan ukus, tako da meksički krastavac može da bude začinjen svakakvim sosovima i začinima.
Koristi od meksičkog krastavca
Iako se meksički krastavac ne odlikuje posebnim osobinama ukusa on je veoma koristan za jelo. Dokazano je da se konzumacija ovog ploda odražava odlično na naše telo, jer se u njemu nalazi dosta korisnih materija. Smatra se da ima sposobnost da predupredi razvitak kardio-vaskularnih i koštanih oboljenja. Njegov unos vodi do normalizovanja krvnog pritiska. Prema specijalistama meksički krastavac štiti od neki kancerogenih bolesti. U isto vreme jedenje meksičkog čuda jača imuni sistem i snabdeva telo energijom. Osim toga brine se za zdravlje i lepotu kože.
Izvor: bonapeti.rs
