Šta je to rizartroza? Koga to interesuje? Još jedna doktorska priča, odnosno tema za kongrese i stručne rasprave. Sve su ovo misli koje vam prolaze kroz glavu dok čitate naslov. Da stvar bude interesantnija, kad pitate mnoge lekare šta je rizartroza dobijete začuđen pogled i neki nejasan, nerazuman odgovor.
A tad se pojavi bol u zglobu palca šake, nekad samo na dodir a nekad pri pokretima palca. Bol se ne smiruje ni pored lekova. Na kraju ne možete ni da držite šoljicu kafe u ruci. I onda vam neko kaže da bolujete od jednog specifičnog oblika osteoartrita, poznatijeg kao rizartroza.
Osteoarthritis je oboljenje zglobova. Zahvata u krajnjoj fazi sve delove zgloba – kost, hrskavicu, zglobu kapsulu, ligamente i mišiće. Proces artroze započinje na površini i rubovima hrskavice zgloba koja se menja, gubi elastičnost, stanjuje se, stvaraju se sitna a kasnije i dublja oštećenja. Potom se proces širi u dublje delove na subhondralnu kost. Dolazi do sklerozacije tj. zgušnjavanja kosti ili stvaranja subhondralnih cističnih formacija. Na rubovima zglobne plohe se stvaraju koštani izdanci – osteofiti.
Klinički znaci
Klinički znaci se ispoljavaju kao bol, koja je u početku prisutna u pokretu i pri opterećenju, a kako proces napreduje bol se javlja i u fazi mirovanja. Vrlo čest simptom je ukočenost, ograničena pokretljivost, zvuk poput škripanja u zglobu poznatiji kao krepitacije. Napredovanjem bolesti javlja se i slabljenje okolne muskulature i ligamentarnog aparata što dodatno dovodi do destabilizacije i smanjene pokretljivosti zgloba.
Povremeno se može javiti i oticanje zgloba, kada se degenerativnom procesu pridruži i upalni proces. Upalne promene dovode do oslobađanja enzima koji dodatno oštećuju zglobnu hrskavicu.
Od tog momenta počinjemo da govorimo o dekompenzovanoj artrozi. Sve navedeno se prvo javlja na zglobu kolena i kuka a potom i na malim zglobovima šaka.
Kad artroza zahvati karpometakarpalni zglob palca na šaci koji čine baza prve metakarpalne kosti i os trapezium govorimo o rizartrozi.
U suštini se radi o reumatskom oboljenju koje se često javlja kao profesionalno oboljenje – najčešće kod osoba koje rade teže poslove rukama. Bolovi mogu biti prilično jaki i znatno ograničavaju funkciju palca i cele šake.
Dijagnoza
Dijagnoza se postavlja putem kliničkog pregleda bolesnika i RTG snimkom šake.
Kako se leči rizartroza?
Postoji nekoliko nivoa lečenja.
-
PRVI nivo čini : edukacija bolesnika o njegovoj bolesti koja obuhvata savete o kraćim mirovanjima u fazama dekompenzacije tj. poštedom od aktivnosti koje uzrokuju tegobe, zatim se utiče na korekciju predisponirajućih faktora ( pravilna ishrana, promena životnih navika kao što je prekidanje pušenja i promene aktivnosti svakodnevog života, smanjenje telesne težine, itd ), primena odgovarajućih pomagala ( ortoza za ručni zglob koja postavlja palac u stabilan položaj palmarne abdukcije i ekstenzije).Sem toga, bitno je da pacijent shvati važnost svakodnevne primene medicinske gimnastike koja ima za cilj smanjenje bola, otoka, jačanje pripadajuće muskulature, stabiliziranje zgloba, i vraćanje funkcionalne sposobnosti bolešću zahvaćenog zgloba. Te vežbe se baziraju na jačanju mišića tenara.
-
DRUGI nivo predstavlja medikamentozno lečenje. Od lekova se najčešće primenju lekovi za ublažavanje bola (analgetici) i nesteroidni antireumatici. Sem toga preporučuje se lokalna primena glukokortikoida ( blokade ) u dekompenzatoranoj fazi. Iskustvo nas uči da suplementi na bazi kolagena, glukozamin sulfata i hondroitin sulfata za oralnu primenu kao i u obliku masti daju odlične rezultate.Na tržištu su po tom pitanju preparati Galedrinka pokazali kao najuspešniji. Ortopedi često preporučuju direktnu aplikaciju suplemenata ili steroidnih preparata ( lekova ) u sam zglob putem intraartikularno datih injekcija sve u cilju smanjenja tegoba i odgađnja operativnog zahvata. U ovoj fazi lečenja fizikalne terapije i tretmani su nezaobilazan deo lečenja.
-
TREĆI nivo predstavlja operativno lečenje. Operativno lečenje je rezervisano za one bolesnike kod kojih konzervativni tretmani nisu doneli boljitak. Prisutnost jakog bola uz deformitet zgloba koji sprečava funkciju samog zgloba i narušava kvalitet života su razlog za operativno lečenje.
Postoje četri stepena bolesti u smislu načina operativnog lečenja.
-
I stepen je stabilizacija zgloba kroz rekonstrukciju ligamenata.
-
II i III stepen su artrodeza ( blokada tj. ukočenje zgloba ) sa delomičnom ili potpunom resekcijom os trapezium ili artroplastikom zgloba (odnosno ugradnjom veštačkog zgloba bilo da su u pitanju sintetički ili biološki implantati).
-
IV stepen operativnog lečenja zahteva potpunu resekciju ( odstranjenje ) os trapeziuma.