Saveti o ishrani Kineske tradicionalne medicine

 Prema shvatanjima kineske medicine, nepravilna ishrana je osnovni uzrok nastanka poremećaja metaboličkih procesa, kod kojih, pre svega, stradaju organi za varenje.

U skladu sa kineskom medicinskom teorijom, glavni organi za varenje su slezina i želudac. Oni se međusobno nalaze u takozvanim unutrašnje-spoljnim odnosima. To znači da oni čine par Jin-Jang, isto kao što su muž i žena par u porodici. Slezina je Jin, i nalazi se dublje u odnosu na želudac, dok želudac predstavlja Jang, i smešten je više sa spoljne strane.

Kad jedemo, hrana i tečnosti dospevaju direktno u želudac, gde se postepeno razlažu na sastavne delove. Na Istoku se taj proces naziva „truljenjem i sazrevanjem“, dok se želudac upoređuje sa kotlom ili posudom za fermentaciju. Zatim na red dolazi slezina, koja deli čist i mutan deo svarene mase hrane. Čisti deo, koji se drugačije naziva finom supstancom hrane i tečnosti, transformiše se u Či i krv i šalje nagore, prema srcu i plućima, a odatle se širi u ostale organe tela. Pošto slezina ima ključnu ulogu u proizvodnji Či energije i krvi, njen izbalansiran rad je od vitalnog značaja za zdravlje i normalno funkcionisanje ostalog dela organizma.

Kad se čovek rodi, njegova slezina i želudac su slabi i nerazvijeni. Da bi slezina i želudac sazreli, sakupili snagu i počeli efikasno da funkcionišu, potrebno im je šest-sedam godina. Prema tekstu „Nej Žinj“ („Unutrašnja klasika“), želudac, creva, pa samim tim i slezina, počinju da slabe, i već oko trideset pete godine zbog starenja gube sposobnost za rad. To znači da približno oko trideset pete godine, zbog brojnih bolesti, poremećaja i nepravilne ishrane, funkcionalne sposobnosti slezine i želuca se smanjuju, zbog čega se u toj istoj meri smanjuje sposobnost slezine za proizvodnju Či energije i krvi.

U kineskoj medicini je uobičajeno da se želudac i creva posmatraju kao jedna celina. Na taj način, funkcije creva se često pripisuju funkcijama želuca. Kada slezina pošalje finu supstancu ili čisti deo svarene hrane nagore, i pretvori je u Či i krv, želudac šalje mutne otpade nadole. Taj proces se naziva podizanjem čistoće i spuštanjem mutnoće.

Tanko crevo šalje u mokraćnu bešiku tečne komponente otpada, odakle se one izlučuju iz organizma u vidu urina; kroz debelo crevo se, u vidu fekalija, izlučuje tvrda masa otpadnih materija.

U kineskoj medicini se jetra ne smatra jednim od organa za varenje. Ali, nezavisno od toga upravlja raspoređivanjem Či energije u organizmu. Drugim rečima, od jetre zavisi nesmetan tok Či energije. Podizanje čistoće i spuštanje mutnoće pomoću želuca (i crevima, kao produžetku želuca) je mehanizam Či energije, a taj mehanizam može da deluje neprekidno, samo ako ničim nije ograničen tok Či energije. To znači, da ako je, iz bilo kog razloga, jetrina funkcija raspoređivanja Či energije slabi ili nestaje, dolazi do poremećaja slobodnog toka Či energije i funkcionisanja tog mehanizma. A ako mehanizam Či energije nepravilno funkcioniše, može da dođe do poremećaja probavnih funkcija slezine i želuca.

Glavni uzrok gubitka kontrole jetre nad raspoređivanjem Či energije su stresovi, razočarenja i emocionalni padovi. To se sa kineskog može prevesti kao „neostvarene želje“.

Kao i jetra, bubrezi, prema shvatanju kineske medicine, ne pripadaju organima sistema za varenje. Štaviše, neposredno učestvuju u procesu varenja. Bubrezi kontrolišu životnu vatru. To je drugi naziv za Jang bubrega ili vatru bubrega.

Jang bubrega nastupa u ulozi glavne „grejalice“ celog organizma, koja „greje“ sve ostale unutrašnje organe i organe sistema za varenje, i pomažu im da na pravi način obavljaju svoje dužnosti. Prema kineskoj medicinskoj teoriji, sve fiziološke transformacije organizma predstavljaju temperaturne promene, jer sve procese transformisanja obavlja Či Jang koji je, u suštini, topao.

Naročito slezina ne može da vrši funkciju proizvodnje i transformisanja Či i krvi bez pomoći Jang bubrega, koji je smešten niže. To znači da se slabljenje ili trošenje Či energije slezine na kraju odražava na Jang bubrega, koji takođe slabi i prestaje normalno da funkcioniše. I obrnuto, ako se iz bilo kog razloga istroši i oslabi Jang bubrega, to sigurno dovodi do slabljenja i trošenja slezine.

Osim toga, slezina, želudac i bubrezi su tesno međusobno povezani preko metabolizma tečnosti. Tečnosti organizma nastaju u želucu. Njihov čisti deo, koji se dobija tokom procesa varenja, slezina transformiše i šalje nagore, a to znači da ih Či slezine šalje prema plućima, odakle se šire po celom organizmu pomoću Či energije pluća, koja takođe nastaje u slezini. Mutni deo tečnosti se šalje iz želuca nadole, kroz tanko crevo u mokraćnu bešiku. Či mokraćne bešike je izvedena od Či bubrega (ova dva organa čine Jin-Jang par).

To znači, da proces metabolizma tečnosti takođe tesno međusobno povezuje želudac i bubrege. U Kini se kaže da su „bubrezi brana za želudac“. To znači da Či bubrega drži mokraćnu bešiku zatvorenom i u njoj čuva tečnosti koje je poslao želudac. Ako se želudac pregreje i počne preterano aktivno da vrši svoje funkcije, tako što šalje obilne količine tečnosti u mokraćnu bešiku, radi njihovog daljeg izlučivanja iz organizma, to na kraju dovodi do iscrpljivanja Či energije bubrega. Isto tako kao što Či bubrega proizvodi Či energiju mokraćne bešike, koja je odgovorna za izlučivanje tečnosti iz organizma.

U kineskoj praksi se smatra da je proces starenja osnovni uzrok slabljenja bubrega, mada se u kineskoj medicinskoj literaturi, osim toga, navodi da se povećana seksualna aktivnost negativno odražava na bubrege kao i savremeni način života – upotreba takvih „stimulativnih“ droga, kao što su kokain i amfetamini i čak neki lekovi, na primer, prednizon i ostali kortikosteroidi.

S ozbirom da slezina upravlja mišićima i telom, kineska medicina uzroke gojaznosti i iscrpljenosti pre svega vidi u patološkim promenama slezine. Pošto se slezina i želudac „otvaraju“ preko usne duplje, promena ukusa, pojavom neprijatnog ukusa u ustima ili smanjenjem osećaja za ukus, smatraju se patološkim promenama ova dva organa. Štaviše, promena apetita –  gubitak ili osećaj stalne gladi – obično ukazuju na to da su ovi organi pogođeni nekom bolešću.

Još u 2.veku pre nove ere, kineski lekari su znali da, na primer, dijabetes melitus nastaje zbog „neumerenog konzumiranja masnih, brašnastih i slatkih namirnica“. Preterano konzumiranje šećera i slatkiša, nanosi ogromnu štetu na pet unutrašnjih organa i dvostruko utiče na organizam. Najpre se oštećuje slezina, a zatim bolest prodire u pet unutrašnjih organa.“Pet ukusa dospeva u želudac i svaki od njih se ponaša kako želi … Šećer najpre dospeva u slezinu“.

Šećer može da održava funkcionalnu aktivnost slezine i da joj daje snagu, ipak, ako je u većim količinama – može da je prepuni. Tako, preterano konzumiranje slatkih namirnica može da šteti slezini. Ako se ispostavi da slezina ne može da transportuje tečnosti u organizmu u onim količinama kao ranije, one počinju da se nagomilavaju i pretvaraju u sluz, koja sprečava slobodan tok Či energije. Pošto proizvodnja i transformisanje Či energije i krvi zavise od normalnog funkcionisanja slezine, Či energija i krv slabe i troše se. Slabljenje slezine, zbog preteranog konzumiranja slatkiša, manifestuje se gasovima u stomaku posle jela, osećaju umora i gubitka snage, pospanošću, gojaznošću, a ponekad i otocima donjih ekstremiteta i pojavom vodene bolesti.

Mnogi lekari su ispravno primetili da pacijenti, koji su se navikli da konzumiraju slatku hranu u većim količinama, često osećaju psihičku i emocionalnu napetost. Ta uzajamna veza između želje za slatkišima i emocionalnom napetošću uslovljena je dvoma samostalnim, ali međusobno tesno povezanim mehanizmima bolesti.

Prvo, ako zbog stresova i neprijatnosti jetra oslabi, onda obično preusmerava taj uticaj na slezinu, koja se takođe iscrpljuje i slabi. Sladak ukus održava Či energiju slezine. Zato i nije čudo da se slezina, koja se troši i slabi, trudi da apsorbuje šećer u većim količinama. Na našu nesreću, preterano konzumiranje šećera ili previše slatke hrane (za razliku od šećera, koji je sadržan u prirodnim namirnicama) još više uništava slezinu.

Drugo, prema kineskoj medicini, sladak ukus otklanja napetost: „Kod stanja napetosti, konzumiranje slatkih namirnica automatski oslobađa od tog osećaja“. To znači da osobe koje se nalaze u stresnim situacijama, podsvesno teže da jedu što više šećera i slatkih namirnica, ne samo da bi održale Či energiju, već i da bi otklonile tu napetost.

U početnim stadijumima hipoglikemije (smanjenje nivoa šećera u krvi), većina pacijenata prolazi kroz tu fazu. Prilikom konzumiranja šećera u velikim količinama, funkcionalne sposobnosti slezine se znatno pogoršavaju. To je podsticaj za nastanak disharmonije u odnosima između jetre i slezine, zbog čega pacijent oseća potištenost u kombinaciji sa  pojavom iznenadnih uzbuđenja i razdraženosti.

Ako slezina slabi, u njoj se nagomilava sluz, što se manifestuje nastankom osećaja straha i nesanice. Prilikom slabljenja slezine, takođe se troše i slabe Či energija i krv. Hranljive materije prestaju da dospevaju u jetru i u odgovarajuća tkiva, i to u žile, nokte, genitalije i oči. Hranljive materije više ne dospevaju u srce, i zato je duša koja naseljava srce, zbog toga uznemirena. To se može manifestovati nesanicom, nervnom napetošću, osećaju nemira i čestim lupanjem srca. Kad slezina slabi, neizbežno slabe i pluća, jer ona dobijaju Či energiju direktno iz slezine. Takođe, zbog uzajamne zavisnosti slezine i bubrega, slabljenje slezine nanosi štetu i bubrezima.

Tako su svih pet unutrašnjih organa pogođeni, pa ako emotivna napetost slabi jetru, slezina će apsorbovati veće količine šećera.

Ako je jetra oslabljena, trpi pregrevanje. To pregrevanje, koje slabi ili transformiše, često se prenosi u želudac. Osim toga, želudac se takođe može pregrejati zbog pregrevanja celog organizma ili konzumiranja određenih vrsta namirnica u preteranim količinama. To su: masna i pržena hrana, ljuta, vruća i biberena hrana, a takođe, ma kako to zvučalo čudno, hladni i zamrznuti proizvodi.

Patološka temepratura u želucu ima dve posledice. Prvo, kada se širi, podiže se nagore i oštećuje pluća i srce koji se nalaze iznad želuca, a takođe i organe čula, smeštene u najvišoj tački organizma, tj. u glavi. Drugo, ako se pregrevanje nastavlja i ne slabi, ono dovodi do apsorbovanja i uništavanja Jinga. To znači da patološka temperatura želuca može da se prenese u pluća i srce i da dovede do trošenja Jina srca, pluća, slezine, jetre, bubrega i samog želuca. Pored toga, trošenje Jina i krvi ili unutrašnje pregrevanje, mogu da postanu uzrok unutrašnjeg pomeranja jetre.

Ako se tok Či energije jetre usporava i nestaje, a Či slezine iscrpi i oslabi, to sigurno vodi do zadržavanja krvi. To se događa zato što „Či pokreće krv. Ako se kreće Či, kreće se i krv. Ako se Či zaustavlja, zaustavlja se i krv“.

Tako, zastoj Či energije obavezno dovodi do zastoja krvi i, to najverovatnije kada je oslabljena Či energija slezine. Upravo se Či energija slezine transformiše u Či srca, koja pokreće ili gura krv, a upravo slezina proizvodi krv koja hrani krvne sudove. Ako hranljive materije više ne dospevaju u krvne sudove, one više neće biti u stanju da vrše svoju funkciju obezbeđenja krvotoka. Ako sluz sprečava slobodan protok Či energije i krvi, dolazi do zastoja krvi.

Dijetalna terapija

U nastavku teksta su data tri osnovna principa kineske terapijske dijete. Dijetetske terapije se primenjuju onda, kada se radi o bolesti koja je već prisutna.

1. Lečenje treba da bude zasnovano na razlikama u kliničkoj slici.

Prvi od tih principa – izbor dijete, zavisi od tipa bolesnika. Ono po čemu se kineska medicina razlikuje jeste to, da lekar leči bolesnika a ne bolest. Bolest se obično određuje prema manjem broju simptoma. Na primer, ne može se postaviti dijagnoza „glavobolja“ ako vas ne boli glava. Ipak, simptome bolesti mogu da osećaju razni ljudi i svako od njih će bolovati na drugačiji način. Osim toga, pacijenti mogu biti debeli ili mršavi, muškarci ili žene, stari ili mladi, i da imaju čitav niz drugih individualnih karakteristika.

Prema kineskoj metodi, slika bolesti predstavlja čitav niz simptoma i znakova koji  karakterišu bolesnike, a ne samo taj deo koji se tiče bolesti i njenog dijagnostikovanja. Odatle vodi poreklo i postulat kineske medicine: „Jedna bolest – različiti lekovi; različite bolesti – jedan lek“.

Zato možemo reći da kineska medicina ne leči bolest već kliničku sliku. Tradicionalna kineska medicina posmatra bolest kao disbalans. Taj disbalans može da nastane u telu čoveka, između različih vrsta Či energije, između unutrašnjih organa i žarišta, ili između različitih vrsta tečnosti u čovekovom telu. Naziv svake kliničke slike je opis onoga što predstavlja disbalans u organizmu čoveka. Ako se konstatuje da je kod bolesnika oslabljena praznina Či slezine, to znači da njegova slezina ne radi normalno.

Lečenje tog disbalansa i obnavljanje zdravlja bolesnika sastoji se u jačanju slezine i dopunjavanju njene Či energije. U tom slučaju, doktoru je jasno da sve što može da doprinese ostvarenju tog rezultata biće korisno za njegovog pacijenta, a sve što može da oslabi slezinu ili njen Či – štetno.

Ukoliko to primenimo na kinesku dijetetsku  terapiju, to bi značilo da sve namirnice i ishrana u celini, treba da se biraju na bazi toga da li će obnoviti normalan izbalansiran rad organizma bolesnika ili ne. Namirnice koje pomažu da se uspostavi balans, biće prepisane u dijeti, namirnice koje otežavaju uspostavljanju balansa biće – izbačene. U „Nej Cinu“, klasičnom delu iz oblasti tradicionalne medicine, kaže se: „Ako je toplota – ohladi je; ako je hladnoća – zagrej je; ako je suvoća – ovlaži je; ako je vlaga – osuši je; ako je praznina – napuni je, ako je višak – isprazni ga“. Ako poštujemo ovaj princip, onda treba kod „vruće“ slike konzumirati „hladne“ namirnice, koje smanjuju temperaturu. I obrnuto, kod „hladne“ slike treba konzumirati „tople“ namirnice koje greju.

2. Obavezno održati i zaštiti želudac i slezinu

Osnovni metod kineske medicine je – dati organizmu „ravnopravan suprotan“ stimulans da bi ga vratio u stanje ravnoteže. I bez obzira na to, nezavisno od vrste bolesti, ne dolazi do promene u procesu varenja. A dijeta se ne menja. Pošto je u organizmu sve međusobno povezano: unutrašnji organi i žarišta, Či i krv, krv i telesne tečnosti, Jin i Jang, a srednje žarište – želudac i slezina – ima ključnu ulogu u funkcionisanju celog sistema međusobnih veza, onda dijeta koja jača slezinu koristi celom organizmu.

Drugim rečima, prilikom lečenja bolesnika sredstvima kineske dijetetske terapije treba biti oprezan. Mada su prohladne i hladne namirnice pogodne za lečenje vrućih bolesti, ne treba ih preterano konzumirati. U protivnom, to može da nanese štetu slezini, koja predstavlja izvor zdrave i pravilne Či energije. S tim u vezi, slezina ne može da proizvodi dovoljnu količinu Či energije, što dovodi da pogoršanja opšteg stanja bolesnika umesto da donese olakšanje. Kod „toplih“ bolesti ne treba konzumirati „tople“ namirnice, već se treba uzdržavati i od prekomernog konzumiranja „hladnih“ namirnica. Nekoliko pažljivo odabranih „hladnih“ namirnica, koje pogoduju lečenju te bolesti, u kombinaciji sa neutralnom dijetom – „to je ono što bi doktor preporučio“.

Zato, kada je reč o kineskoj dijeto-terapiji, važno je prihvatiti pravilo da drugi princip menja i slabi prvi princip.

Bez obzira na vrstu bolesti, treba zaštiti i održati srednje žarište – želudac i slezinu. To je – ključ za održanje zdravlja i lečenje bolesti.

3. Izbegavajte zabranjene namirnice

Postoje neke namirnice koje treba izbegavati, a postoje i namirnice, koje su u nekim slučajevima strogo zabranjene. Na primer, glatka „sjajna“ hrana, kao što je med ili spanać, kontraindikovani su kod proliva ili nemogućnosti zadržavanja sperme.

Postoji čitava grupa namirnica koje se na kineskom nazivaju „fa u“. Slog „fa“ znači „izlučivati, isterivati“, „u“ – „materija, supstanca, suština“. Produkti fa u imaju svojstvo da izbacuju Jang Či. U većini slučajeva nastanka crvenog osipa na koži (koji je znak „tople“ bolesti), Jang Či je nepravilno raspoređen sa spoljne strane tela čoveka. Ako čovek bude koristio fa u, to će dovesti do još veće koncentracije Jang Či na spoljnoj strani tela ili na njegovoj površini, pa će osip na koži biti veći. Zato fa u ne sme da koriste ljudi koji boluju od crvenog kožnog osipa, kod takvih bolesti kao što su koprivnjača, ekcemi, psorijaza i neurotički dermatitis.

Šta je fa u? Pilići, morski račići, jastog, mekušci, dagnje, pistaći su – glavne i najčešće konzumirane namirnice fa u.  To su namirnice koje su „tople“ po svojoj prirodi i dopunjavaju bubrežno-jetreni Jang. Takve namirnice su još i „vlažne“ i njihovo konzumiranje dovodi do povećanja vlažnosti i temperature. Kod crvenog osipa na koži, treba se odreći konzumiranja tih namirnica. Zanimljivo je da su  fa u – namirnice koje zapadna medicina ubraja u jake alergene.

Opšte preporuke, koje se mogu primeniti na većinu najrasprostranjenih kliničkih slika disbalansa.

Takvi poremećaji su:

1. praznina i vlažnost slezine

2. depresija jetre i pregrevanje želuca

3. istrošenost bubrežnog Jina

4. vlažna toplota

5. Praznina i vlažnost slezine

Slezina može da bude prazna ili slaba, zbog preteranog umora, nemira, prekomernog konzumiranja slatkog i hladnog, kao i preteranog konzumiranja svežih namirnica i napitaka. Kada slezina oslabi, usporavaju se njene funkcije prenosa i transformisanja. Obično to dovodi do nagomilavanja vlažnosti u slezini, koja se naziva patološkom ili nezdravom vlažnošću. Pri tom, nagomilana vlažnost negativno deluje na Jang slezine, tj. na vatru srednjeg žarišta i začarani krug se zatvara. Slezina postaje suviše slaba da bi mogla da destiluje, izvlači i izlučuje vlažnost iz organizma i vlaga koja se nagomilava, ne dozvoljava slezini da obnovi svoj Či.

To je tipičan slučaj u kliničkoj praksi. Često se događa da slabljenje slezine počinje još u dečjem uzrastu, zbog nepravilne i nedovoljno raznovrsne ishrane. Slabost slezine se posebno proširila među stanovnicima zemalja Zapada. To se objašnjava nepravilnom ishranom odojčadi i dece, sklonošću ka slatkišima, preteranim konzumiranjem masti i ulja, konzumiranjem žitarica kao osnovne namirnice, našom sklonošću ka sirovoj i hladnoj hrani, intelektualnim i nervnim opterećenjima i nedovoljnom fizičkom aktivnošću. Svi ovi faktori u zapadnim zemljama uslovljavaju pojavu slabosti i vlažnosti slezine kod ljudi. Pošto srednje žarište – želudac-slezina – ima vitalnu ulogu u obezbeđenju zdravlja celog organizma, slabost slezine dovodi do nastanka, pogoršanja i komplikacija mnogobrojnih bolesti.

Kod postavljene dijagnoze „slabost slezine“ bolesnik treba da izbaci iz upotrebe takve namirnice kao što su koncentrovani slatkiši – šećer, med, melasa, klenov sirup. Neke poslastice, na primer, ječmeni slad, po prirodi je „topao“ i nema tako loše dejstvo na slezinu kao beli šećer. Štaviše, sve koncentrovane poslastice mogu da dovedu do preteranog generisanja vlažnosti i prepunjavanja slezine.

Konzumiranje hladne hrane treba svesti na minimum. Ako su se hrana i napici čuvali u frižideru, pre upotrebe ih treba zagrejati makar do sobne temperature. Posebno treba izbegavati konzumiranje hladne hrane i napitaka u kombinaciji sa ostalom hranom, jer to smeta varenju tople hrane.

Pored toga, treba izbegavati konzumiranje energetski prohladnih i hladnih namirnica. Tu su sledeće namirnice: salata, celer, mango, prosena prekrupa, kruške, japanska jabuka, spanać, paradajz, pšenica. Preterano konzumiranje ovih namirnica dovodi do hlađenja srednjeg žarišta i Janga slezine. Ako se ove namirnice koriste u sirovom obliku, onda se pojačava njihovo dejstvo hlađenja na slezinu.

Pored toga, treba izbegavati konzumiranje vlažnih namirnica i ograničiti količinu napitaka koji se konzumiraju istovremeno sa hranom. U vlažne namirnice se ubrajaju: mleko i mlečni proizvodi, agrumi, sok od ananasa, paradajz, šećer i slatkiši, kao i masti i ulja. Neke osobe, koje boluju zbog vlažnosti slezine, mogu da osećaju stalnu žeđ. Taj, prividni paradoks, traži objašnjenje. Pošto se tečnost ne prenosi od srednjeg žarišta do drugih organa i tkiva u telu, one osećaju nedostatak vlažnosti. Ipak, što više čovek troši tečnosti, to se slezina sve više prepunjava vlažnošću i u manjoj količini je prenosi drugim organima, zato je sve veća žeđ i – krug se zatvara. Bolestan čovek može da troši manje tečnosti, naročito istovremeno sa hranom. U početku će se osećaj žeđi povećati, ali će uskoro organizam naterati slezinu da snabdeva vlažnošću ostale organe i balans tečnosti će se uspostaviti. Obično se to događa posle dva-tri dana.

Osobe koje pate od slabosti slezine, treba da konzumiraju više barenog povrća, barenog pirinča, manje količine relativno suvih proteina životinjskog porekla (piletinu, ćuretinu, belu ribu), i sasvim malo voća, koje se preporučuje u barenom obliku. Osim toga, treba da u svoj obrok uključe umerenu količinu začina i dodataka, koji su prosušeni i koji greju a jačaju slezinu, kao što je – srdiš, crni biber, đumbir (sušeni i sveži), cimet, muskatni orašćić. Hrana treba da bude laka i da se lako vari, dajte prednost supama i barenim jelima. Hranu treba pažljivo sažvakati. Kao dopunu, lekar može da preporuči uzimanje probavnih enzima za održanje želuca i slezine.

2. Depresija jetre i pregrevanje želuca

Predstavlja drugu, prilično rasprostranjenu kliničku sliku na Zapadu. Depresija jetre znači stagnaciju Či energije. Uzrok je to, što je jetra pritisnuta i slobodno ne pliva. Sve to najčešće izaziva emotivni stres, a u kineskoj tradicionalnoj medicini se naziva unutrašnjim oštećenjem zbog sedam strasti. Jetra je odgovorna za širenje Či energije i obezbeđenje njenog slobodnog toka. Bilo koji emotivni stres može da izazove stagnaciju Či energije jetre, ipak, najjači uticaj imaju takve emocije kao što su ljutnja, razdražljivost, netrpeljivost, osećaj beznadežnosti.

Iako depresija jetre i stagnacija Či energije nastaju zbog emotivnih i intelektualnih preopterećenja, dijetološki faktori mogu dovesti do komplikacija. Slobodni tok Či energije slezine delimično zavisi od slobodnog toka Či energije jetre. Kod prejedanja dolazi do neprohodnosti hrane kroz želudac i creva, što otežava slobodan tok Či energije želuca i slezine, što sa svoje strane negativno deluje na Či jetre. Zato osobe koje pate od stagnacije Či energije jetre, ne treba da se prejedaju i da konzumiraju mnogo zasitne hrane koja se teško vari.

Drugim rečima, treba se uzdržati od upotrebe koštunjavog voća, orahovog ulja, hleba i mesa u većim količinama.

Kada je jetra pritešnjena, prepunjava se Či energijom. Pošto je Či toplota, onda se jetra pregreva. Ova pojava se naziva transformišućom ili stagnacionom toplotom. Zato tada treba izbegavati energetski vruće namirnice, tj. vruću, ljutu, začinjenu hranu. Često u tim situacijama čovek poželi nešto ljuto, začinjeno, a pošto začini stimulišu Či energiju, to, makar i privremeno, dovodi do slabljenja depresije, nestaje osećaj uznemirenosti. Ipak, ako jetra nije samo pritešnjena već i pregrejana, onda energetske vruće namirnice samo povećavaju toplotu i komplikuju sliku stanja. Umesto toga, treba da povećate fizičko opterećenje, pogledate veseo film, relaksirate se, pokušate da rešite neki životni problem, koji je mogao da izazove razdražljivost i ljutnju.

Pošto i jetra i želudac primaju toplotu od vatre koja se nalazi kod vrata života, onda se u slučaju pregrevanja jednog od njih i drugi organ takođe pregreva. Drugim rečima, pregrevanje jetre često prati i pregrevanje želuca. Pošto jetra i žučna kesa čine Jin-Jang par, onda se prilikom zagrevanja jetre, po pravilu, primećuje se pregrevanje žučne kese. I sve se to komplikuje vlažnom, slabom slezinom.

U tim slučajeva treba da se odreknete alkohola, kafe, masne hrane i mesa, kao i da smanjite, koliko je moguće, upotrebu hemijskih materija i konzervanasa. Treba biti oprezan sa dijetom, jer se u tom slučaju može primetiti povećan apetit, naročito zbog hladne hrane i napitaka.

U izuzetnim slučajevima, kada pacijent ima zdravu slezinu, koja odlično funkcioniše, i pregrejanu jetru, lekar mu može preporučiti upotrebu nekih hladnih namirnica, kao što su: sveža salata, celer, tofu, spanać, proklijali pasulj, rotkvicu, koriander  itd. Naravno, ne treba preterivati ni sa ovim namirnicama. Treba konzumirati što više sveže pripremljenog povrća, naročito tamnije boje, sočnog zeleniša.

Prema Nej Cinu (Unutrašnja klasika), glavnom delu iz oblasti kineske medicine, u slučaju bolesti jetre treba pre svega lečiti slezinu, jer prema teoriji o pet faza, slezina će biti sledeći organ koji će pogoditi bolest, ako do tada već nije. Zdrava, jaka slezina će pomoći pregrejanoj jetri. Zato treba održavati slezinu, u kombinaciji sa konzumiranjem prohladnih i hladnih namirnica za lečenje jetre, žučne kese i želuca.

Prilično često osobe, koje imaju prepunjenu jetru, koja stagnira, pitaju šta treba da rade i čega da se uzdrže. Oni bi želeli da dobiju precizan spisak u kom će detaljno biti naveden spisak jasnih i tačnih uputstava u vezi sa preporučenom ishranom. Takva želja je znak disbalansa organizma. Bolestan čovek mora to da shvati i da se opusti. Na kraju krajeva, depresija jetre i stagnacija Či energije je bolest emotivnog porekla i protiv nje se treba boriti, pre svega, na emotivnom planu. Ako se bolesnik koncentriše samo na dijetu, to znači da nije shvatio suštinu dijagnoze. Glavno uputsvo za lečenje, u tom slučaju je – opuštanje.

3. Istrošenost bubrežnog Jina

Tempo života na Zapadu je prebrz. Preterano smo stimulisani, nalazimo se u stalnom pokretu, i trudimo se da sa oba kraja zapalimo sveću života. Seks, droga i rokenrol dovode do rasipničkog gorenja materije Jin i suštine Cin. Sve to dovodi do slabljenja i nekvalitetnog rada bubrega, jer su ispravan Jin i suština koncentrisani upravo u burezima.

Prema kineskoj medicinskoj teoriji, proces starenja predstavlja slabljenje bubrega. Može se reći da je čovek star toliko, koliko pravilno rade njegovi bubrezi. S godinama, naš organizam počinje da troši Jin. Telo se suši i bora, čovek se krivi, njegova kosa sedi i opada, ispadaju zubi, pogoršava se sluh i vid, smanjuje seksualna i intelektualna aktivnost. Sve to kineska medicina pripisuje slabosti i istrošenosti bubrega.

Par želudac-slezina dobija energiju od bubrežnog Janga i od vatre koja se nalazi pored vrata života. S druge strane, hrana koju je želudac svario i koju je usvojila slezina, pretvara se u suštinu Jin, koja zapljuskuje i hrani bubrege. Osim toga, prema Nej Cinu, Jang želuca i aktivnost creva počinju da opadaju posle 35. godine života, pre nego što započne opadanje aktivnosti bubrega.

Jedan od razloga što se kod mnogih osoba na Zapadu primećuje rano trošenje Jina je u tome, što naša dijeta ne doprinosi održanju slezine i želuca, već je dobar rad slezine – jedini dijetološki način popunjavanja bubrežnog Jina. Ako slezina radi i šalje čisto nagore a mutno – nadole, onda se višak krvi i Či energije, koji se svakodnevno obrazuju, pretvaraju u suštinu i tokom spavanja koncentrišu u bubrezima. To znači da bolesnici koji pate od nedostatka bubrežnog Jina, treba da se pridržavaju osnovne dijete, koja je blagotvorna za sve organe srednjeg žarišta.

U tom slučaju, ipak, bolesnici treba da konzumiraju više mesa i proteina životinjskog porekla. U kineskoj medicini, namirnice koje direktno održavaju bubrege su meso i neki životinjski organi. To se može objasniti time, što su Jin organi kod čoveka – mišići i tkiva. Meso i životinjski organi sastoje se od istih molekula kao što su naši. Na taj način, organi i životinjsko meso su odličan gradivni materijal za obnavljanje Jina kod čoveka.

Kinezi u hrani koriste mnogo riba i životinja, koje se ne konzumiraju na Zapadu. Puževe, meduze, dagnje, mekušce, kornjače, sve vrste ptičjih jaja, organe raznih životinja – jajnike, bubrege, srce, jetru, mozak, a tu su i druga, za evropljane ekzotična jela kineske kuhinje, koja predstavljaju efikasno medicinsko sredstvo za dopunjavanje Či energije bubrega. Ipak, kineski lekari savetuju da ne treba preterivati sa  tim jelima, jer su veoma hranljiva (tj.odnos vej/či je u njima relativno visok). Zato što su ta jela bogata mastima, teško se vare i sadrže mnogo vlage. Da ponovimo, treba umereno konzumirati  tu hranu, jer ona ne samo da obnavlja Jin bubrega, već nosi i višak vlažnosti.

Možda se čitalac neće lako snaći u tome – kako čovek može istovremeno da boluje zbog nedostatka Jina i viška vlažnosti i sluzi, jer su i jedno i drugo – Jin, samo je prvi od njih – zdravi Jin a drugi – patološki. Štaviše, mnogi Amerikanci pate od jednog i drugog istovremeno. U kliničkoj praksi često se sreću slučajevi da čovek pati od viška vlažnosti, sluzi i debljine „spolja“, i iscrpljenosti „iznutra“.

„Unutra“ i „spolja“ – nisu potpuno precizni termini s tačke gledišta kineske tradicionalne medicine, ipak, mogu da pomognu čitaocu da shvati suštinu problema. Za takve bolesnike najbolje je da se pridržavaju osnovne dijete, predviđene za želudac i slezinu. Oni treba da se uzdaju u vezu sa srednjim žarištem i bubrezima i da se nadaju da će dobro varenje automatski dovesti do obnavljanja izgubljenog Jina. Ove metode lečenja nedostatka Jina pridržavao se Li Dun, jedan od najpoznatijih lekara dinastije Cin Juan.

Tako, osobe koje boluju od nedostatka Jina, treba da se odreknu slatkiša, alkohola, kafe i drugih stimulatora, kao i da ograniče konzumiranje suvih, ljutih, toplih jakih dodataka. Zato treba da dopune svoj dnevni obrok velikom količinom toplih supa koje se lako usvajaju, barenim povrćem i žitaricama i da u većoj količini konzumiraju belančevine životinjskog porekla. Ako bolesnik ne boluje od viška vlažnosti i sluzi, koje komplikuju iscrpljenost Jina, onda se takođe može dodati malo pšenice i ovsa, koji imaju efekat ublažavanja i smirivanja.

4. Vlažna toplota

Četvrti tipičan disbalans, koji se najčešće sreće u kliničkoj praksi su – različite vrste vlažne toplote. Najčešći uzrok toga su odstupanja u radu para želudac-slezina. Nepravilna ishrana, stres, premorenost, dovode do toga da slezina ne može da razlaže tečnosti i one, s obzirom da su teške, otiču nadole i nagomilavaju se u donjem delu tela čoveka. Ova preterana vlažnost sprečava slobodan protok Či energije. Či se sakuplja na mestima nagomilavanja tečnosti i, pošto je Či – toplota, onda na mestu njenog sakupljanja počinje pregrevanje. Ovo pregrevanje, u kombinaciji sa vlažnošću, u kineskoj medicini se naziva „ši-že“ ili vlažna toplota. U tehničkom smislu, to može biti puna, prazna ili depresivna toplota, ipak, u kombinaciji sa vlažnošću postaje vlažna toplota.

Vlažna toplota može da izazove probleme sa jetrom i žuči, kao i različite poremećaje u radu creva, žučne kese i reproduktivnih organa. Osim toga, može da bude uzrok raznih dermatoloških ili kožnih bolesti. Pošto se vlažna toplota obrazuje u donjem delu tela čoveka, teško je se osloboditi. To se objašnjava time, što se radi o teškim i nečistim tečnostima. Vlažna toplota se teško leči. Pored toga, vlažna toplota je, u izvesnom smislu, znak starenja.

Pošto je osnovni izvor vlažnosti – srednje žarište, glavna dijeta želudac-slezina pogoduje organima srednjeg žarišta, pomaže da organizam normalizuje proizvodnju vlažnosti. Čak ako je vlažna toplota nastala zbog prazne toplote, takav pristup može da popravi situaciju. Pored toga, osoba koja boluje od vlažne toplote u donjem žarištu mora da jede više namirnica koje hlade i koje doprinose mokrenju. To su ječam lubenica, vodeni kres, celer, šargarepa, kljukva i krastavac. Ipak, sve ove namirnice, izuzev lubenice i kljukve, treba da se konzumiraju u blago dinstanom obliku. Pirinač takođe ima blago laksativno dejstvo, zato treba da bude glavni deo dijete bolesnika. Slatkiše, čokoladu, koštunjavo voće, sladoled, jogurt, alkohol, masnu i uljanu hranu treba izbaciti iz upotrebe.

U kineskoj medicini se smatra da ulja i alkohol jako doprinose obrazovanju toplote i vlažnosti u organizmu.

Novajlijama se od kineske medicine najviše dopada njena egzotika. Izdato je mnogo knjiga u kojima su dati recepti iz kineske kuhinje za sve životne prilike. Oni vole da svakodnevno konzumiraju cvetove ljiljana, jer se u kineskoj medicini smatra da je to dobro protiv melanholije, ili supe od kornjačevine, koje sprečavaju vlažnu toplotu i  insuficijenciju creva i jetre.

Ipak, najbolje je – pridržavati se osnovne dijete, predviđene  za želudac i slezinu: topla, sveže pripremljena hrana, mnogo svežeg povrća, mnogo žitarica, malo mahunarki, malo belančevina životinjskog porekla bilo koje vrste, umereno konzumiranje voća, semenki i koštunjavog voća, malo koncentrovanih slatkiša, ulja i masti i ogromnu količinu celuloze.

Možemo zaključiti da ograničeno konzumiranje masne hrane, jaja, nekonzumiranje šećera i slatkiša i smanjenje stresa podjednako je značajno za održanje nivoa holesterola u plazmi krvi, na nivou koji je bezbedan po zdravlje. Ako bismo koristili terminologiju tradicionalne kineske medicine, holesterol  je – suština Jina, povezana sa Jangom bubrega. Ipak, u preteranim količinama on postaje patološki Jin, koji se sastoji od vlažnosti i sluzi. U skladu sa tim, kineska dijetetska terapija prilazi lečenju gojaznosti kao pitanju obnavljanja sposobnosti slezine da prerađuje tečnosti tela i odabira čistu komponentu hrane.

U Nej Cinu se kaže da  Jang min počinje da se gasi približno oko 35. godine. Jang min predstavlja – želudac i sistem za varenje, ipak, termin se upotrebljava i za označavanje celog procesa varenja, uključujući funkciju slezine. Dobro je poznato da metabolizam čoveka počinje da se usporava oko 40-te godine i da čovek može lako da dobije na težini, čak ako i ne promeni svoj dnevni obrok i opterećenja. U Nej Cinu se takođe kaže, da se rad bubrega pogoršava kod žena u 49. godini, a kod muškaraca 64. godini. Bubrežna vatra ili vatra koja se nalazi kod vrata života je – izvor Janga ili vatra varenja. To znači da povećanje težine obično nastaje onda kada bubrezi počinju da proizvode manje toplote, što dovodi do većeg usporavanja metabolizma.

Ključ za lečenje gojaznosti, makar to bilo rana, urođena ili staračka gojaznost, sastoji se u tome da treba u ishrani upotrebljavati namirnice koje se lako vare, i održavati vatru varenja na maksimalnom mogućem nivou. To znači umereno konzumiranje slatkog, vlažnog i masnog. To takođe znači da se treba odreći hladne hrane i hladnih napitaka. Treba piti tople napitke i u manjim količinama, istovremeno sa hranom. Pored toga, ako se funkcije varenja s godinama pogoršavaju, važno je ne prejedati se.

Redovne fizičke vežbe održavaju cirkulaciju Či, krvi i drugih telesnih tečnosti. Zajedno sa Či energijom, želudac i creva transportuju otpade iz hrane i tečnosti nadole, radi ekstrakovanja iz organizma. Poznato je da redovne fizičke vežbe poboljšavaju peristaltiku i kineska medicinska teorija podržava tu tačku gledišta. Fizičke vežbe, takođe, zagrevaju telo, slično kao što duvanje razgoreva vatru koja se gasi. Redovne umerene fizičke vežbe mogu znatno da poboljšaju varenje i sposobnost slezine da prerađuje masti, vlagu i sluz. Na kineskom bismo rekli da ćemo transformisati „hua“. „Hua“ takođe znači „topiti“. To podrazumeva toplotnu transformaciju. A na srpskom bismo to rekli „otopiti masnoće“.

Novi dijetetski programi se stalno pojavljuju i nestaju. Mnogi od njih se jednostavno ne mogu primeniti na većini ljudi. Na primer, konzumiranje velike količine hladne vode pre jela, kao pokušaj da se dopuni želudac, dovodi samo do prepunjavanja slezine i preteranog vlaženja organizma. Na sličan način, konzumiranje velike količine soka od grejpfurta dovodi do tih istih rezultata. Neki „tečni“ dijetetski programi mogu biti korisni, ali  oni sadrže ovsene mekinje koje znatno doprinose prepunjavanju creva. Kada se mekinje pomešaju sa mlečnim proizvodima i voćnim sokovima, rezultat je još gori, bez obzira na kaloričnost takve smese. Kalorije su kalorije, ali namirnice organizam ne vari i ne apsorbuje isto.

U Kini se smatra da upotreba umerene količine zelenog čaja sa hranom doprinosi varenju i pomaže da se oslobodimo suvišnih kilograma. Zeleni čaj, za razliku od crnog, sadrži malo enzima. Kineska tradicionalna medicina smatra da zeleni čaj jača slezinu, smanjuje nivo vlažnosti i doprinosi transformaciji sluzi. Još jedan korisan napitak, koji smanjuje nivo vlažnosti, priprema se od kineskog ječma. Napitak se priprema u vidu tečne supe ili odvarka, pomaže izlučivanju tečnosti iz organizma preko mokraće. Smatra se da on takođe doprinosi preventivi raka.

Na taj način, prema kineskoj dijetetskoj terapiji, da biste se oslobodili suvišne težine treba da se pridržavate dijete koja je bogata barenim povrćem, celulozom i složenim ugljenim hidratima, tj. hranom koja se lako vari. I obrnuto, treba izbegavati vlažne, hladne ili namirnice koje se teško vare. Pored toga, treba povećati fizičko opterećenje, proći kuru akupunkture ili kineske fito-terapije za jačanje vatre ispod srednjeg žarišta. Profesionalci mogu posavetovati pacijentu kuru samomasaže, koja doprinosi boljem varenju.

Prema kineskoj medicini, smatra se da je kafa gorak, jak i topao lekovit proizvod, za izbacivanje tečnosti. Proizvodi koji izbacuju tečnosti su, uglavnom, diaforetici. Ovi lekovi transformišu bubrežni Jing u Či, koji se zatim oslobađa, šalje nagore i izlučuje iz organizma. Prolazeći kroz različite energetske slojeve organizma, Či zapljuskuje organe i čovek oseća priliv energije. Osim toga, uzlazni tok Jang Či doprinosi opštem kruženju Či u organizmu, oslobađajući zadržanu Či energiju i aktivirajući krv i druge tečnosti.

Osobe, koje proizvode nedovoljno Či energije zbog nepravilnog režima ishrane, ili je preterano troše zbog povećane aktivnosti, ili je ne mogu sakupiti zbog poremećenog sna, ili osobe koje pate od loše cirkulacije Či energije, dobijaće dopunsku dozu Či energije i samim tim osećati priliv snage prilikom konzumiranja kafe. Ipak, kafa ima tendenciju da zagreva želudac, jer je kafa po svojoj prirodi – energetska topla namirnica. To dovodi do pojave tečne tople stolice, koju prati gubitak Či energije slezine. Kafa je takođe diuretik, pošto uključuje pluća u proces transporta tečnosti u donji deo tela, prema žučnoj kesi. Sa svakim mokrenjem dolazi do gubitka Či energije, i samim tim toplote, jer je Či – Jang, pa prema tome – toplota. Na taj način, mokrenje slabi Jang bubrega, dok kafa slabi Jing bubrega.

Samim tim, kafa ima opuštajući efekat na srednje i donje žarište. Dolazi do potrošnje Či slezine, a takođe Jina i Janga bubrega. Redovno konzumirati kafu – znači trošiti ušteđevinu glavnog fonda. Takva politika će u daljoj perspektivi dovesti do bankrota. Kada transformišemo i oslobodimo Či, dobijamo snagu za trzaj, a istovremeno suviše rasipnički trošimo nagomilanu energiju.

Kada se kafa pojavila u Evropi, postojali su pokušaji da se zabrani njena upotreba zbog toga što kafa predstavlja jak i ne baš neškodljiv preparat. Mada kafa ima i pozitivan efekat u nekim slučajevima, ne treba je svakodnevno konzumirati. Smatram, da se desilo da se kafa pojavila prvi put u naše vreme na Zapadu, bila bi na meti zakona o kontrolisanom prometu materija koje imaju stimulativno dejstvo. Malo je verovatno da bi to moglo da se desi danas: jer vlada SAD ne može da zabrani ni pušenje, bez obzira što je dokazana njegova veza s malignim oboljenjima. Ako i prihvatimo mogućnost da kafu treba uzimati jednom dnevno, kada je to zaista potrebno, smatram da osoba koja teži zdravoj ishrani ne treba da je konzumira. To je jedna od namirnica koju nedvosmisleno zabranjujem svojim pacijentima.

Žene posebno treba da se odreknu kafe. Kafa u telu čoveka izaziva snažan uzlazni dotok koji, kako se smatra, šteti čon meju. Čon mej je energetski kanal koji prolazi kod telo čoveka i povezuje bubrege sa srcem. Čon mej snabdeva srce bubrežnim Jangom, koji se tako transformiše u svesti ili šen min. Osim toga, po tom kanalu se Jing bubrega pomera „nagore“, gde se hrani i održava „najveću“ aktivnost – svest i osećanja. Kafa oštećuje kanal između „gornjeg“ i „donjeg“ dela, između srca i bubrega, troši Jin, krv i telesne tečnosti, što dovodi do prepunjavanja grudi i karlice kod žene. Rezultat poremećaja te veze, zbog prekomernog konzumiranja kafe, je poremećaj rada dojki i reproduktivnih organa kod žena. Sa tim štetnim uticajem kafe, lekari se susreću svakodnevno.

Ključni prilaz TKM – „ravnopravna suprotnost“, sastoji se u tome da organizmu ponudimo isti, suprotno usmeren impuls, i na taj način ga vratimo u stanje ravnoteže. Po toj logici, vitamin C, na primer, je odlično sredstvo protiv temperature, jer je on u energetskom smislu hladan. Pri tom, treba imati u vidu da preterano uzimanje vitamina C može da nanese štetu slezini i da dovede do pojave proliva i diureze. Zato je određivanje pravilne doze preparata takođe od velikog značaja. Vitamini i mineralni dodaci predstavljaju koncentrovane materije, i zato ih treba smatrati lekovima a ne hranom. To znači da oni treba da se prepisuju podjednako pažljivo kao i lekovi, bez obzira da li su to  zapadni lekovi ili sredstva istočne medicine. Ako lek ima dovoljno snage da vrati organizam u ravnotežu, onda, naravno, predoziranje ili neadekvatna upotreba može isto tako da izbaci organizam iz ravnoteže. To je mač sa dve oštrice. Što je lek jači, to ga treba pažljivije koristiti.

Lepota kineske medicine je u tome što ona može precizno da odredi koji lek i u kojim količinama treba da uzima ovaj ili onaj pacijent. Time se postiže lečenje bez uzgrednih efekata. Svako dobija efikasnu i individualnu terapiju, koja je samo njemu potrebna. Ta osobina tradicionalnu medicinu čini bezopasnom i efikasnom. Zato TKM predstavlja odličnu alternativu ili dopunu zapadnoj medicini, koja različitim pacijentima, za jednu istu bolest, prepisuje jedan te isti lek u istoj dozi. Svaki čovek je univerzalan i neponovljiv i zbog toga nijedan lek ili dodatak ishrani ne mogu da odgovaraju dvema različitim osobama, čak ako boluju od jedne iste bolesti. Zato se kod zapadne metode lečenja često primećuju uzgredni efekti.

Ako odemo malo dalje, možemo reći da je moguće opisati zapadne ortomolekularne dodatke s tačke gledišta kineske medicine, i sigurno se na taj način mogu opisati i zapadni lekovi, što će omogućiti njihovu primenu bez uzgrednih efekata.

Istočnjački lekari kao izvore Jina i Janga široko koriste namirnice, ekstrakte biljaka i trava, uključujući i biološki aktivne preparate.

Napisao Milka Orlić                                                       izvor: tianshi-saveti-srbija.com