Ovo je priča o generaciji koja nisu imale ništa, a imala je sve: Mi smo generacija koja se nikada vratiti neće?!

Pa, krenimo redom:

– Generacija koja je išla u školu i vraćala se iz škole pešice.

– Generacija koja je sama pisala domaće zadatke kako bi što pre izašli na ulicu da se igramo.

– Generacija u kojoj su se dečaci igrali klikerima, a devojčice igrale lastiš.

– Generacija koja je slobodno vreme provodila na ulici.

– Generacija koja je igrala žmurke kad bi pao mrak.

– Generacija koja je pravila kolače od blata i gacala po barama.

– Generacija koja je volela lizalice sa pištaljkom i pravila grimase kad bi došlo do kiselog praha u sredini lizalice.
– Generacija koja je svojim rukama pravila lančiće od papira.

– Generacija gramofonskih ploča.

– Generacija koja je sakupljala salvete, značke, imala leksikone i spomenare.

– Generacija koja je gledala tatu kako popravlja televizor ili mu pomagala dok namešta antenu.

– Generacija koja je imala roditelje, a ne strance.

– Generacija koja se pre spavanja tiho smejala, kako roditelji ne bi znali da smo još budni.

– Generacija koja je pila iz iste boce, davala griz svoje školske užine.

– Generacija koja je iz igre, kući dolazila s prvim mrakom.

– Generacija koja je kod prijatelja dolazila nenajavljena i po 10-tak u grupi.

– Generacija koja se bez mobilnog sastajala svaki dan na tačno određenom mestu.

– Generacija kojoj su autoritet bili roditelji, kako vlastiti tako i od prijatelja.

– Generacija koja je svakog pozdravljala u prolazu, ustajala u autobusu i pomagala starijima.

– Generacija koja se pela na drvo i krišom brala voće koje je raslo u komšiluku.

– Generacija kojoj su bitna osećanja, a ne novac ili kola.

– Generacija koja je naučila da se sama snalazi u svako doba i u svim situacijama.

– Generacija koja je učena da voli.

– Generacija koja čita knjige s lampom ispod pokrivača.

Generacija koja prođe i nažalost nikad se neće vratiti!

Related posts:

12 MOLBI JEDNOG PSA Ljubavni horoskop iz meseca u mesec za 2018. godinu Istina o narodu HUNZA koji žive 120 godina i večno su mladi Branko Đurić: Možda u tom ratu nije bilo naših. Možda smo svi naši i ničji