Postoji preko 40 hiljada različitih vrsta pirinača. Pirinač je vrsta žitarice koja nam je došla iz Azije i Afrike u Evropu. Osnovna je hrana vise od polovine covecanstva. Uspeva u gotovo svim delovima sveta a pogotovu u toplim i vlaznim predelima. Specifično se gaji pa je samim tim i predodređeno da bude potpuno specifična namirnica. Pirinač nam pruža dovoljno energije za svakodnevne aktivnosti a u isto vreme stabilizuje nivo šećera u krvi i pruža nam veliku količinu vitamina B1. Nutritivne vrednosti variraju od vrste do vrste ali uglavnom je sastav sličan, u najvećem procentu pirinač sadrži uvek ugljene hidrate, zatim vodu, proteine, dijetarna vlakna, i veoma malu količinu masti i šećera. U toku dana, svi lekari preporučuju da se pojede barem 100g pirinča. U pirinču se u najvećem udelu nalaze ugljeni hidrati, što ovu namirnicu čini savršenim obrokom u svim režimima ishrane. Dobro je poznati da su ugljeni hidrati glavni i najbolji izvor energija za naše telo i čine da naš mozak radi na vrhuncu svojih mogučnosti tokom dana. U pirinču se ne nalazi holesterol, niti bilo koja loša masnoća pa se veoma često preporučuje osobama koje imaju kardiovaskulana oboljenja. Neoljušteni pirinac ima neuporedivo više sirove celuloze, pa pospešuje pražnjenje creva, podstice izlučivanje probavnih sokova, a odredeni odnos njegovih bioloških sastojaka uspostavlja ravnotežu u organizmu. Zbog visokog sadržaja skroba i kalijuma te lake probavljivosti, pirinac se preporučuje za dijetetsko lečenje crevnog i želudacnog katara ili proliva. Naucno je dokazano da on, efikasnije od bilo koje žitarice, podstiče izlučivanje mokrace, pa se preporučuje osobama koje boluju od porasta ureje u krvi. Za lečenje crevnog i zeludačnog katara, proliva, izbacivanje mokrace iz krvi, za lecenje tuberkoloze i uopste bolesti pluca, protiv preobilne menstruacije, krvarenja.